Henrik Vergeland
Henrik Arnold Taulou Vergeland(17. jun 1808. - 12 jul 1845) je bio norveški pisac, najpoznatiji po svojoj poeziji ali je takođe bio dramaturg, istoričar, i lingvista. Član je porodice Vergeland, koja je imala veliki uticaj na norveški kulturni život 19. veka.[1] Henrik Vergeland je sin Nikolaja Vergelanda, jednog od činovnika koji su 17. maja 1814. napisali norveški ustav u Ejdsvolu, [2] dok je njegova mlađa sestra Kamila Kolet takođe bila poznata spisateljica i smatra se prvom norveškom feministkinjom.[3]
| Henrik Vergeland | |
|---|---|
 Henrik Vergeland | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Henrik Arnold Taulou Vergeland |
| Datum rođenja | 17. jun 1813. |
| Mesto rođenja | Kristijansand, Dansko-Norveška država, |
| Datum smrti | 12. jul 1845 |
| Mesto smrti | Oslo, Švedsko-Norveška unija, |
| Nacionalnost | Norvežanin |
| Religija | Protestant |
| Obrazovanje | Univerzitet u Oslu |
| Zanimanje | Pisac |
| Porodica | |
| Supružnik | Amalija Sofija Bekevold |
| Roditelji | Nikolaj Vergeland Alete Dorotea Vergeland |
| Rođaci | Kamila Kolet mlađa sestra |
| Književni rad | |
| Period | 1829-1845 |
| Jezik stvaranja | Norveški |
Biografija uredi
Henrik Vergeland je bio najstariji sin Nikolaja Vergelanda, koji je bio jedan od činovnika koji su napisali norveški ustav u Ejdsvolu 1814. Kamila Kolet je bila njegova mlađa sestra, a major-general Jozef Franc Oskar Vergeland je njegov mlađi brat.[4]
Vergeland je upisao Univerzitet u Oslu 1825. godine, kako bi studirao teologiju, i diplomirao je 1829. godine.[1] Te godine je postao simbol borbe za proslavu dana (17. maja). Postao je narodni heroj nakon što je učestvovao u „Bici na trgu" u Oslu, do koje je došlo pošto je kralj zabranio proslavu norveškog Dana ustavnosti. Vergeland je učestvovao u borbi i kasnije postao cenjen za pobunu protiv lokalnih kraljevskih činovnika.[5] Kasnije je postao prvi koji je držao govor na temu 17. maja i Ustava, i zbog toga se smatra čovekom koji je "započeo" Dan ustavnosti. Njegov grob i statue sa njegovim likom svake godine kite studenti i deca na Dan ustavnosti. Takođe, jevrejska zajednica u Norveškoj svake godine, 17. maja, odaje poštovanje Vergelandu zbog njegovog zalaganja da se Jevrejima dopusti ulaz u Norvešku.[1]
Brak uredi
1838. godine, dok je bio u poseti maloj kafani na obali Oslo fjorda, upoznao je Amaliju Sofiju Bekevold, kćerku vlasnika kafane, koja je tada imala 19 godina, a Vergeland 25 godina. Vergeland se ubrzo zaljubio i zaprosio je iste jeseni. Venčali su se 27. aprila 1839. u Ejdsvolskoj crkvi, gde je Vergelandov otac, Nikolaj Vergeland, bio sveštenik.[6]
Iako je Amalija pripadala radničkoj klasi, bila je šarmantna, mudra i inteligentna, i uz pomoć tih svojih osobina je ubrzo osvojila srce ostatka Vergelandove porodice. Kamila Kolet, poznata spisateljica, je postala njena draga prijateljica. Nisu imali biološke dece, ali su usvojili Olafa, Vergelandovo vanbračno dete, rođeno 1835. godine.[7] Vergeland se postarao da njegov sin ima pristup obrazovanju, i Olaf Knutsen će kasnije postati važan učitelj.
Amalija je bila inspiracija za zbirku ljubavnik pesama; zbirka je bila puna metafora o cveću, dok su prethodne bile pune metafora o zvezdama. Nakon Vergelandove smrti, udala se za sveštenika Nilsa Andreasa Bjerna, koji je držao opelo na Vergelandovoj sahrani i koji je bio stari Vergelandov prijatelj.
Zaposlenje uredi
Vergeland je pokušao tokom dugog niza godina da se zaposli kao sveštenik, ali su ga uvek odbijali zbog toga što su smatrali da je njegov način života "nepredvidiv i neodgovoran".[7]
Od januara 1836. Vergeland je radio kao bibliotekar u Univerzitetskoj biblioteci u Oslu, za relativno malu platu. Tokom jeseni 1838. godine, tadašnji kralj Karl Johan mu je ponudio "kraljevsku penziju" koja je bila duplo veća od njegove tadašnje plate. Vergeland je prihvatio novčanu pomoć, i ta penzija mu je omogućila da se oženi i osnuje porodicu[5]. Kasnije se zaposlio kao šef nacionalnog arhiva, gde je bio zaposlen od januara 1841. godine do 1844. kada je morao da ode u penziju.[1]
Nakon što se zaposlio, Vergelandovi sabornici u republikanskom pokretu su počeli da sumnjaju da je izdao njihova uverenja. On, kao levičar, nije trebalo da prihvati ništa od kralja. Vergeland je bio ambivalentan prema kralju. Karl Johan je, sa jedne strane, bio simbol Francuske revolucije, podsetnik na vrednosti koje su Vergelandu bile važne, a sa druge strane je bio švedski kralj koji je bio smetnja na putu za norvešku samostalnost[7]. Norveški radikali ga nisu cenili, i u mnogo prilika je morao da brani sebe i svoja uverenja.
Jednom prilikom, bio je prisutan na jednoj studentskoj proslavi, i želeo je da predloži zdravicu u čast profesora, ali je bio prekinut u svojoj nameri. Nekoliko puta je pokušao da predloži zdravicu, ali je svaki put odbijen. To ga je toliko pogodilo da je flašu slomio o sopstveno čelo. Kasnije te noći, studenti su se spremali da šetaju u čast univerziteta, i ostavili su Vergelanda za sobom.[6] Samo jedan student je pružio ruku, i zajedno su šetali. Taj student je bio Johan Sverdrup, otac norveškog parlamentarizma.
Vergelandu nije bilo omogućeno ni da piše za neke od najpopularnijih dnevnih novina, i samim tim nije mogao da se brani od optužbi.
Bolest i smrt uredi
Proleća 1844. razboleo se od pneumonije, i morao da provede dve nedelje u krevetu. Dok se oporavljao, insistirao je da učestvuje u nacionalnoj proslavi te godine, iako je bio bolestan. Nakon toga, opet se razboleo i imao simptome tuberkuloze. Tokom poslednje godine svog života, napisao je mnoštvo pisama, pesama, predstava i političkih izjava.
Pisao je skoro do smrti; poslednju pesmu je napisao 9. jula, tri dana pre smrti. Preminuo je od posledica bolesti rano ujutru 12. jula 1845. godine u svom domu.[5]
Sahrana je održana 17. jula i više hiljada ljudi je bilo prisutno. Kovčeg su nosili norveški studenti, umesto kočije koja je bila namenjena prenosu tela. Vergelandov grob nije bio prekriven zemljom do kasnog podneva, i tokom čitavog dana ljudi su bacali cveće na njegov kovčeg, kako bi odali počast.[1]
Bibliografija uredi
- Pesme, prvi krug(norv.Digte. Første Ring) - 1829.
- Opijum, predstava u tri čina(norv.Opium) - 1831.
- Španac, (norv.Spaniolen) - 1833.
- Junas Anton Hjelm, pesma (norv.Jonas Anton Hielm) - 1837.
- Prvi leptir, pesma(norv.Den første Sommerfugl) - 1837.
- Koliba, istorijska predstava(norv.Hytten) - 1838.
- Muzika života, pesma (norv.Livets Musik) - 1838.
- Pesme, ljubavne pesme (norv.Poesier) -1838.
- Za radničku klasu, novine(norv.For Arbeidsklassen) - 1839-1845.
- Mom šeboju, pesma (norv.Til min Gyldenlak) 1845.
Reference uredi
- ^ a b v g d „Henrik Arnold Wergeland | Norwegian poet”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-20.
- ^ Fjermeros, Halvor (2014). "Op til himmel, ned til Hel" : en biografi om nasjonsbyggeren Nicolai Wergeland. Portal. ISBN 9788283140248.
- ^ Holjen Tun, Jan (2008). Wergelandenes Kristiansand. Oslo: Vergelandselskape. str. 22.
- ^ Norsk biografisk leksikon. Henrik Wergeland.
- ^ a b v Myhre, Reidar (1950). Henrik Wergeland. Oslo: Ansgar.
- ^ a b Storsveen, Odd Arvid (2008). Mig selv : en biografi om Henrik Wergeland. Oslo: Cappelen Damm. ISBN 9788202249335.
- ^ a b v Wergeland, Henrik (1867). Breve fra Henrik Wergeland. Lassen Hartvig.