Hipotetički deduktivizam

Hipotetički deduktivizam je filozofski pristup kog je stvorio britanski filozof Karl Poper zbog problema koji su proistakli iz induktivnih pristupa. Induktivni pristup nikad ne dovodi do zaključka koji je apsolutno istinit, već zaključak može biti samo verovatno istiinit. Mogućnost postojanja izuzetaka predstavlja problem indukcije. U nekim naukama poput psihologije, psihoanalitička teorija imala je širok spektar kontradiktornih opservacija koje su predstavljene kao potvrda te teorije, što je problem verifikacije. Pokušavajući da reši problem indukcije i verifikacije, Poper stvara pristup pod imenom hipotetički deduktivizam.

Uloga u istraživanjima

Preko hipotetičkog deduktivizma, teorije se testiraju tako što se iz njih izvode hipoteze, koje zatim mogu biti testirane u praksi. Cilj je da se testiraju tvrdnje koje slede iz teorija kako bi se teorija odbacila ili potvrdila. Na ovaj način se eliminišu tvrdnje i nauka se približava istini. Karl Poper je nauku opskrbio metodom koja izbegava probleme vezane sa indukcijom i verifikacijom. Međutim, postoji nekoliko kritika, zbog neprepoznavanja istorijskih, društvenih i kulturnih faktora u procesu stvaranja znanja.

Kritika naučne metode

1. Hipotetički deduktivizam ne ostavlja puno prostora za razvijanje teorije – pošto se metoda već oslanja na hipoteze generisane iz već postojećih teorija, onda isključuje stvaranje novih.
2. Hipotetički deduktivizam je elitistički – pošto se oslanja na već postojeće teorije, isključuje ljude koji nisu upoznati s istim
3. Hipotetički deduktivizam je mit – nauka se ne razvija stepen po stepen, već skokovitim revolucijama koje dovode do smene paradigmi (Kun, 1970). Istraživači na osnovu svojih pristrasnosti dovode u pitanje objektivnost eksperimenata koje izvode na osnovu hipoteza iz teorija.
4. Feminizam – drugi talas feminizma kritikovao je društveni sistem koji je proučavao žene u skladu svojih patrijarhalnih uverenja. Žene su pronađene kao inferiorne u odnosu na muškarce u mnogim poljima. Ti nalazi bi posle bili korišćeni u svrhu opravdanja za već postojeće socijalne razlike među polovima.
5. Muškarac kao norma – muškarci su uglavnom bili uzorak u istraživanjima.
6. Božji trik – feministička kritika tvrdila je da su mnoge tehnike kontrole zapravo bile stvorene da bi se približilo objektivnosti, sa muškim uzorkom.
7. Socijalni konstrukcionizam – ljudsko iskustvo je istorijski, kulturno i lingvistički posredovano. Ono što doživljavamo je specifično čitanje sredinskih uslova, a ne direktan odnos sredinskih uslova. Često su vezana za istraživanja emocija i psihopatologije, kako bi se pokazalo da nisu puki odraz stvarnosti, već da predstavljaju način konstruisanja te stvarnosti.