Hladna fuzija
Hladna fuzija je fizički proces koji je prvi put pomenut u martu 1989. godine na konferenciji za štampu Stenlija Ponsa i Martin Flajšmana, elektrohemičari sa Univerziteta Juta u Solt Lejk Sitiju, koji su tada objavili da su uspeli da izvedu nuklearnu fuziju pomoću akumulatora povezanog paladijumskim elektrodama uronjenih bazen sa vodom, u kome je tokom elektrolize vodonik zamenjen njegovim izotopom deuterijumom. Ova tvrdnja je dovela do pretpostavke da se ovaj proces može proizvesti, manje ili više ograničenu, jeftinu, čistu energiju [1].
Imajući u vidu tradicionalni pogled fizičara na nuklearnu fuziju, a to je fuzija jezgara deuterijuma, za koju su potrebne temperature od desetina miliona °C, tvrdnja da se to može učiniti na sobnoj temperaturi sa parom elektroda povezanih sa baterijom izazvala je nevericu. Iako su neki naučnici izvestili da su uspeli da ponove ovaj rezultat, mnogi drugi su prijavili negativne rezultate, pa je hladna fuzija u naučnim krugovima označena veoma negativno.
Aparat Flajšman i Pons je uređaj za elektrolizu vode, ali ne obične, već teške (D2O). Kiseonik se oslobađa na anodi, a na katodi iz paladijuma, hemijskog srodnika platine, teškog vodonika ili deuterijuma. Ali deo deuterijuma oslobođenog elektrolizom ostaje zarobljen u paladijumu. Ko zna da li bi Flajšman i Pons otkrili bilo šta da elektroliza nije urađena sa korišćenjem kalorimetra, pa je otkriveno da temperatura vode u mernom uređaju (termoizolovanoj posudi) ponekad poraste od 30 do 50 °C. Kako energija i toplota ne mogu doći ni iz čega, u kalorimetru je morao da se odvija proces da bi se oslobodila energija.
Ako platina ima moć da približi atom vodonika atomu kiseonika (i atomima drugih molekula), što je osnova njegovog katalitičkog dejstva, paladijum može imati jaču moć da približi dva deuterijumova jona D+ (gola atomska jezgra) bliže takvoj udaljenosti da se spajaju u jezgra. Ako platina može da katalizuje hemijske reakcije koje se odvijaju bez nje na 1000 °C, može li paladijum da katalizuje nuklearne reakcije koje se odvijaju na 10.000.000 °C [2].
Istraživanja uredi
U tajnosti, naučnici u mnogim zemljama, posebno u Sjedinjenim Državama, Japanu i Italiji, tajno rade više decenija kako bi naučno saznali šta se krije iza hladne fuzije. Danas to nazivaju niskoenergetskim nuklearnim reakcijama ili, ponekad, hemijski potpomognutim nuklearnim reakcijama. Prvi znak da se stavovi prema hladnoj fuziji možda menjaju došao je u februaru 2002. godine, kada je Američka mornarica otkrila da njeni naučnici tajno istražuju hladnu fuziju, manje-više kontinuirano. Većina ovog posla obavljena je u Centru za svemirska istraživanja i pomorske vojne sisteme u San Dijegu, gde je ideja o generisanju energije iz morske vode - dobrog izvora teške vode - izgledala privlačnije nego u drugim laboratorijama[3] .
U San Dijegu i drugim istraživačkim centrima, naučnici su prikupili mnoštvo dokaza da se nešto neobično dešava kada se struja propušta kroz paladijumske elektrode, koje su u teškoj vodi. U avgustu 2003. godine, u hotelu u blizini Kembridž instituta za tehnologiju (Masačusets), oko 150 inženjera i naučnika sastalo se na 10. međunarodnoj konferenciji o hladnoj fuziji. Posmatrači na konferenciji bili su zadivljeni pažljivim načinom na koji su odgovarali na različite prethodne kritike upućene na račun istraživanja.
Tokom godina, brojne grupe širom sveta su reprodukovale originalni Pons-Flajšmanov efekat prekomerne toplote, ponekad dobijajući čak 250% uložene energije. Naravno, sam višak energije nije dovoljan da se utvrdi da se nuklearna fuzija dešava. Osim energije, kritičari će odmah istaći da bi fuzija jezgara deuterijuma trebalo da proizvede i druge nusproizvode, kao što su helijum i izotop vodonika tricijum. Dokazi o ovim nusproizvodima bili su oskudni iako su Antonela de Nino i njene kolege iz italijanske Nacionalne agencije za nove tehnologije, energiju i životnu sredinu u Rimu pronašle čvrste dokaze o formiranju helijuma kada se proizvodi prekomerna toplota, a inače ne. Drugi naučnici konačno počinju da objašnjavaju zašto je Pons-Flajšmanov eksperiment teško ponoviti.
Majk MekKubre iz SRI International u Menlo Parku u Kaliforniji, ugledni istraživač, veoma uticajan među onima koji se bave hladnom fuzijom, kaže da se ovaj efekat može pouzdano postići samo kada se paladijumske elektrode „umotaju” deuterijumom u odnosu 100% – jedan. atom deuterijuma za svaki atom paladijuma. Njegov rad pokazuje da ako se odnos smanji za samo 10% do 90%, proizvedena toplota će biti samo 1/6 one od 100% odnosa. Naučnici počinju bolje da razumeju kako tačno nastaje ovaj efekat. Stanislav Szpak i saradnici u komandi za svemirska istraživanja i vojno-pomorske sisteme snimili su infracrvene zrake paladijumskih elektroda koje proizvode višak energije. Ispostavilo se da se toplota ne proizvodi neprekidno kroz elektrodu, već samo na vrućim tačkama koje izbijaju, a zatim nestaju sa površine elektrode. Isti tim došao je do dokaza neobičnih mini eksplozija na površini elektroda [4].
Naučnici Lahei, Taleiarkhan i Nigmatulin tvrde da na taj način mogu da izazovu fuziju u običnoj staklenoj cevi koristeći deuterizovani aceton. Uz pomoć neutronskih generatora izazivaju stvaranje mehurića u tečnosti, a oni ih implodiraju uz pomoć zvučnih talasa. Emisija neutrona, koji su proizvod fuzije, prati se neutronskim detektorima. Mnogi naučnici su kritikovali Talearhana zbog skrivanja načina na koje je izazvao sonofuziju i dizajna aparata, jer skoro niko nije uspešno ponovio njegove eksperimente. On se, pak, branio da je uvek iznosio sve što je potrebno da bi eksperimenti bili uspešni, a uspeh svojih eksperimenata je pokušavao da dokaže raznim metodama, ali je cela oblast i dalje obavijena velom tajne i intriga.
Hladna fuzija u Bolonji uredi
Dva naučnika sa Univerziteta u Bolonji, fizičar Serđo Fokardi i inženjer Andrea Rosi, izveli su 14. januara 2011. eksperiment hladne fuzije da bi dali praktičnu demonstraciju rada sistema odabranoj publici novinara, istraživača i profesora. Energetski katalizator je veličine stola. Količina proizvedene energije izračunava se na osnovu merenja količine vode koja ispari u jednoj sekundi. Na kraju eksperimenta, Rosi je zaključio da je potrošeno 600 kVh, a proizvedeno 12.000 kVh [5] .
Izvori uredi
- ^ „Cold Fusion Is Hot Again”. www.cbsnews.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „Physicists Debunk Claim Of a New Kind of Fusion”. archive.nytimes.com. Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „Whether Cold Fusion or Low-Energy Nuclear Reactions, U.S. Navy Researchers Reopen Case”. IEEE Spectrum (na jeziku: engleski). 2021-03-22. Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „APS -2006 APS March Meeting - Session Index MAR06”. Bulletin of the American Physical Society. American Physical Society.
- ^ „Val - Znanje - Portal za razvoj svijesti | Postignuta hladna fuzija | Fusion, Hydrogen, January, Device, Andrea, Heater, Energy, Energije”. www.val-znanje.com. Pristupljeno 2022-01-24.