Hota Masajoši
Hota Masajoši (堀田 正睦, 30. avgust 1810 — Sakura, 26. april 1864.) bio je peti Hota daimjo oblasti Sakura tokom japanskog Edo perioda, gde je služio kao rodžu Tokugava šogunata. Jedan je od političara koji su imali aktivnu ulogu prilikom pregovora sa stranim vladama oko otvaranja granica i obaranja sakoku politike.[1]
Hota Masajoši | |
|---|---|
 Hota Masajoši | |
| Datum rođenja | 30. avgust 1810. |
| Mesto rođenja | Edo, Japan |
| Datum smrti | 26. april 1864. (53 god.) |
| Mesto smrti | Sakura, Japan |
| Narodnost | Japanac |
| Zanimanje | Daimjo oblasti Sakura |
| Aktivni period | 1825—1859. |
| Prethodnik | Hota Masačika |
| Naslednik | Hota Masamiči |
Mladost uredi
Hota Masajoši je rođen u rezidenciji svoje oblasti u Edu. On je mlađi sin trećeg daimjoa Sakure, Hote Masatokija a nakon očeve smrti 1811. biva usvojen od strane svog starijeg brata, četvrtog daimjoa Sakure Hote Masačike kako bi što ranije osigurao naslednika u porodici. Masačika je bio bolešljiv vođa zbog čega 1824. godine nastaje pokret za njegovo smenjivanje i postavljanje sina Hote Masacua (daimjoa Katada oblasti) na njegovo mesto. Ovoj ideji su se protivili mnogi čelni ljudi Sakura oblasti pa je na njegovo mesto ipak postavljen Masajoši. Igrom slulčaja oblast je odmah opterećenja troškovima obezbeđivanja obala zbog dolaska crnih brodova ali se Masajoši vrlo brzo dokazao kao sposoban vođa i uspešan reformator finansijskih poslova oblasti. Masajoši je ostao poznat i kao osoba koja je cenila nauku, sponzorisala studije rangakua, kao i vojnu tehniku zapadnih zemalja a doprineo je i osnivanju Džuntendo univeriteta.
Karijera zvaničnika uredi
Hota postaje zvaničnik šogunata u aprilu 1829. dobivši prvo titulu sošaban a zatim u avgustu 1834. titulu džiša-bugjoa. U maju 1837. postaje zaštitnik Osake (Osaka džodai) ali je samo dva meseca kasnije pozvan u Edo kako bi preuzeo obaveze rodžua. Od 1841, vodi se kao desna ruka Mizuno Tadakunija, glavnog organizatora Tenpo reformi ali nakon povlačenja Mizuna 1843. Hota ostaje bez svoje pozicije rodžua.
Pri povratku u okrug Sakura Hota je ostao kao jedan od političara koji su i podržavali obaranje sakoku izolacione politike zalagajući se za slobodnu trgovinu. U avgustu 1855, nakon što je veliki zemljotres pogodio Japan tokom Ansei perioda, Hotina rezidencija u Edu je bila potpuno uništena. Nedelju dana kasnije, viši rodžu Abe Masahiro zahtevao je da se Hota opet dobije titulu rodžoa i pomogne mu u politici.
Abe je često bio kritikovan od strane tozama daimjoa, carskog dvora i ostalih frakcija zbog postignutih dogovora sa stranim silama i potpisivanja raznih sporazuma počevši od sporazuma iz Kanagave koja je direktno oborila izolacionu politiku koja je bila na snazi 220 godina. U septembru je zato bio prinuđen da napusti svoj položaj koji je Hota istog meseca preuzeo iako je Abe i dalje ostao rodžu i uticajna figura u politici sve do njegove smrti 1857.[2]
Hota 17. oktobra 1856. osniva ad hoc komitet koji se sastoji od zvaničnika sa znanjima i iskustvima spoljnih poslova.[1] U novembru 1856, zadao je članovima da dođu do rešenja u vezi uslova pri otvaranju japanskih luka. Rešenja do kojih su došli su predložena inostranim zvaničnicima što je dovelo do pregovora i kasnije do potpisivanja Harisovog ugovora 1858. godine koja je otvorila šest luka za američku trgovinu dobivši pravo na ekstrateritorijalnost.[3] Pozivajući se na informacije koje je dobio u vezi Drugog opijumskog rata, Hota je smatrao da bi odbijanje američkog konzula Harisa podstakao SAD da podignu svoje zahteve i odgovore nasilnim metodama. Ipak za mirno pronalaženje rešenja i potpisivanje ugovora trebalo je ubediti cara Komeija da prihvati uslove sporazuma. Tokom puta za Kjoto Hota je našao cara pod uticajem Sono džoi politike koji je ceo dvor podržavao kao ideju da strance treba isterati iz Japana (po potrebi i silom) što je primoralo Hotu da se neobavljenog posla vrati u Edo. Povrh toga aktuelni šogun Tokugava Ijesada bio je veoma bolestani i rastržan u previranjima oko njegovog naslednika. Sa tim problemima Hotu 21. juna 1858. zamenjuje Ii Naosuke koji dobija titulu tairoa.
Datuma 6. septembra 1859, Hota napušta sve svoje položaje u korist sina i odlazi u zvaničnu penziju. Odatle nastavlja da pruža podršku, prvenstveno Hitocubaši pokretu koji se suprostavljao Ii Naosukeu. Tokom Ansei čistke stavljen je u kućni pritvor u okviru zamka oblasti Sakura gde je i umro 31. marta 1864. u 53 godini života.
Reference uredi
- ^ a b Nussbaum, Louis Frédéric et al. (2005). "Hotta Masayoshi" in Japan encyclopedia, pp. 360. na sajtu Gugl knjige; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File.
- ^ Harold Bolitho, Treasures among Men. str. 233.
- ^ Beasley, William G. (1955). Select Documents on Japanese Foreign Policy, 1853–1868, pp. 322.
Literatura uredi
- Beasley, William G. (2001) [1955]. Select Documents on Japanese Foreign Policy, 1853–1868. London: Oxford University Press; reprinted by RoutledgeCurzon, London. ISBN 978-0-19-713508-2.
- Bolitho, Harold (1974). Treasures Among Men: The Fudai Daimyo in Tokugawa Japan. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-01655-0.; OCLC 185685588
- Jansen, Marius B. (2000). The Making of Modern Japan. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 9780674003347. OCLC 44090600.
- McDougall, Walter (1993). "Let the Sea Make a Noise: Four Hundred Years of Cataclysm, Conquest, War and Folly in the North Pacific." New York: Avon Books.
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.