Huana Enrikes

Huana Enrikes (april 1425-Taragona, 13. februar 1468), bila je kraljica Navare (1447-1468) i Aragona (1458-1468), V gospa Kasarubiosa del Monte, pripadala je važnoj lozi Enrikesa, legitimne kraljevske porodice Kastilje.

Huana Enrikes Juana Enríquez
Kraljica Aragona
Porodica
Supružnik	Huan II od Aragona
Potomstvo	Fernando II od Aragona Kneginja Huana od Aragona
Roditelji	Fadrike Enrikes Marina Fernandes de Kordoba
Period	od 1444. do 1468.

Ambiciozna i dominantna žena, bila je ćerka Fadrikea Enrikesa, admirala Kastilje, i njegove prve supruge Marine Fernandes de Kordobe, takođe zvane Marina de Ajala. Umrla je 13. februara 1468. pretpostavlja se od posledica raka dojke.

Poreklo

Kći Fadrikea Enrikesa, admirala Kastilje, i njegove prve supruge Marine de Ajale, prve godine svog života provela je između Torelobatona i Medine de Rioseko, glavnih centara očinskih domena. 1431, kada gubi majku, otac je šalje u Toledo. Izbija je u prvi plan političkog života 1443. godine, sa osamnaest godina, kada pristaje na brak sa Don Huanom, kneževićem od Aragona, kraljem Navare, četrdesetpetogodišnjakom, dve godine nakon smrti njegove prve supruge Blanke, kraljice Navare. Bračni sporazum bio je rezultat borbe za prevlast u Kastilji pod vođstvom Huana II. Imala je dvoje dece, Fernanda II od Aragona i Kneginju Huanu od Aragona.

Naslednici

Huan i Huana imali su četvoro dece, od kojih su samo dvoje doživeli odraslo doba:

• Fernando Katolički (10. marta 14521 -Madrigalejo, 23. januara 1516), krunisan kao kralj Aragona i Kastilje od decembra 1474. suprug Izabele I Katoličke (bračni par poznatiji kao Katolički kraljevi);
• Huana (16. juna 14551 -1517), druga supruga Fernanda I Napuljskog.

Politička aktivnost i brak

Plemenita liga, čiji su istaknuti članovi bili, između ostalih, Huan od Aragona, Alfonso Pimentel, grof od Benaventea i admiral Fadrike Enrikes, bili su na vlasti od juna 1441. godine, kada su Kastiljanskog monarha stavili pod nadzor. Ciljevi lidera lige nisu bili identični; Iz tog razloga, kontakti između Don Alvara i frakcije kneževa od Aragona nisu prekidani kao rezultat beskrupuloznih političkih kalkulacija. U proleće 1443. postignut je konsenzus u vidu najave dvostrukog braka: Enrikea sa Beatris Pimentel, sestrom grofa Benaventea, i Huana sa Huanom Enrikes. Zaruke su se istovremeno dogodile u Torelobatonu, 1. septembra iste godine, samo dva meseca nakon što su kneževi preuzeli vlast nakon izvršenja puča 9. jula 1443. godine; činjenica je izazvala logičnu uzbunu onih koji su branili snažnu kraljevu moć, ali malo po malo i onih koji su shvatili da je potpuno poništavanje kraljevske moći uzrok nereda.

Zbog srodstva između Huana i Huane bilo je neophodno da se od Rima zatraži dispenzacija, što je nateralo ugovoreni brak da se odloži. Sukob između vrlo heterogene monarhijske stranke i aragonskih kneževa dogodio se u Olmedu, 19. maja 1445. godine, i za njih je predstavljao snažan neuspeh. Don Enrike je umro nekoliko dana kasnije, kao rezultat borbene rane; Don Huan je morao da pobegne u Aragon, a Fadrike Enrikues je zarobljen. Kraljevske trupe zauzele su Medinu de Rioseko, a Juana Enrikues postala je dragoceni talac u rukama Huana II od Kastilje; planirani brak je pretrpeo značajno odlaganje. Trijumf don Alvara kod Olmeda bio je nedostižan; Čim je pobeda izvojevana, princ Asturije, Don Alvaro, ponudio je oproštaj poraženima i dozvolio njihov oporavak.

Kao sredstvo za zaustavljanje Don Huanovog političkog uticaja, Don Alvaro je pokušao, u junu 1446. godine, napad na jednu od vila kralja Navare i Aragona u Kastilji, Atiensa; grad je zauzet, ali se njegov zamak odupirao svim napadima i bilo je potrebno postići primirje: jedno od poglavlja ovih pregovora bilo je isporuka Huane njenom mužu. Međutim, u jasnoj provokaciji prema Huanu od Aragona, kastiljanske trupe su zapalile grad i onemogućile sporazum. Tek nakon šest meseci Donja Huana je bila oslobođena, kao rezultat ovog privremenog pomirenja, Huana i Huan oraganizuju dugo očekivano venčanje održano u Kalatajudu 17. jula 1447. Ovim brakom Huaninom ocu obezbeđen je bolji vojni i društveni položaj.

Huan od Aragona nije želeo da ustupi krunu svom sinu iz prvog braka Karlosu od Vijane. Sukob je postao akutni kada je u januaru 1450. Huan odlučio da lično zadrži vođstvo kraljevine dok je, iz Kastilje, Don Alvaro princa od Vijane koristio kao oružje protiv Huana. Odlukom Huana II da imenuje svoju suprugu Huanu za guvernera Navare označilo jepočetak građanskog rata za podelu teritorija između Huane i njenog posinka Karlosa.

Najznačajnija epizoda ovog rata bila je bitka kod Aibara, blizu Sanguesa, 23. oktobra 1451. godine; U sukobu su princ od Vijane i grof od Lerina, zarobljeni,a pomirenje je bilo teško zbog zahteva obe strane i zbog toga što je Huana bila trudna, i odlučuje da da ode u Aragon, daleko od kastiljanske granice, da bi rodila sina. Fernando je rođen u Sosu 10. marta 1452. godine.

Trebalo je da prođe više od godinu dana da bi pregovori doneli privremeni mir navarskoj panorami. Primirjem u Saragosi 24. maja 1453. godine kao što je i logično, zaključeno je n oslobađanje princa od Vijane. Položaj Don Huana bio je nepogodan i nije preostalo ništa drugo nego da prihvati odredbe kojima se odriče svih teritorija u Kastilji.

Od oktobra 1454, Huana je živela u Barseloni, gde je rodila svoju drugu ćerku, Huanu, 16. juna 1455. Nekoliko meseci kasnije, don Huan je odlučio da potpuno liši vlasti svog sina Karlosa, a takođe i ćerku Blanku, nesrećnu suprugu Enrikea IV od Kastilje, a nasleđuje ga ćerka Leonor.

U maju 1457. održani su pregovori kojima je Huana prisustvovala u pratnji svoje dece. Dogovoreno je da kastiljanski monarh ukine svoju vojnu podršku princu Karlosu i, pored toga, potpuno primirje je ojačano dvostrukom vezom. Fernando i Huana, deca Huana i Huane, venčaće se sa Izabelom i Alfonsom.

Admiral Kastilje, Huanin otac,prikupio je dokumentaciju koja je ukazivala na mrežu zavere čiji je očigledni cilj bio da se kralj Huan liši kraljevstva kao i smaknuće kralja, njegove supruge i njihovog sina. Reakcija Don Huana, uprkos početnom otporu, bila je da se 2. decembra 1460. godine odredi zatvor za princa Karlosa, optuženog za izdaju. Kneževina Katalonija istupila je sa zahtevima da se princ oslobodi. Huan II poverio je svojoj ženi pregovore sa Pokrajinskim savetom. Odluka o oslobađanju princa saopštena je kao rezultat pregovora sa kraljicom i ona je objavljena u Barseloni. Sporazum u Viljafranci (21. juna 1461. godine), rezultat dugih pregovora koje je vodila Donja Huana, priznala je princa kao poručnika u Kneževini Kataloniji i zabranila kralju da u nju uđe bez poziva Deputacije.

Ali, nekoliko nedelja kasnije, Karlos, princ od Vijane, umire 23. septembra 1461. godine, kao žrtva teške bolesti. Huan II je odmah proglasio Fernanda kao naslednika Aragona (11. oktobra 1461). Princ je zatim poslat u Kataloniju, da se kao poručnik upozna dužnostima; Majka ga je pratila kao mentor. Fernando je u Barseloni 6. februara 1462. godine prepoznat kao naslednik, u okruženju koje je već imalo ozbiljne napetosti između tutora i vlasti Kneževine; u njegovo ime je majka položila odgovarajuću zakletvu.

Kao pravi poručnik, Huana je pokušala da stvori realnu stranku u Kataloniji, čiji je prvi cilj bio da dobije zahtev za prisustvo kralja u Kneževini, neophodan budžet za njegov dolazak. Međutim ubrzo izbija vojni puč zbog neodgovarajućih zahteva i Kraljica je zajedno sa sinom primorana da se premesti u Đeronu.

Preko svog zeta Gastona de Foa, Huan II dobijao podršku Francuskog kralja da suzbije katalonski ustanak, po cenu žrtve svoje ćerke Blanke, koja je data Fou, i predaje Roseljon i Sardiniju Francuskoj kao miraz.Huana i sin bili su u Đeroni, okruženi pobunjenim trupama koje su bezuspešno pokušavale da ugrabe tako vredne taoce. Francuski vojnici su ih oslobodili 23. jula 1462. A Huana se ponovo ujedinila sa svojim suprugom.

Enrike IV je sada prihvatio poziv da se proglasi kraljem Katalonije, što je podrazumevalo i delove Navare, na koja mu je prava obezbedila supruga Blanka. Huan je poverio svojoj ženi da stupi u kontakt sa svojim ocem, a preko njega i sa kastiljanskom plemićkom ligom, koja bi mogla da pokvari planove Enrikea IV. Kao rezultat ovih kontakata, kralj odbija katalonsku ponudu da prihvati patronažu francuskog kralja. Nastavio se ustanak u Kataloniji, koji je sledećih meseci delimično ugušen.

Da bi sprečio francusku invaziju, Huan II je odlučio da zauzme Ampurdan, koji će omogućiti bilo kojoj ekspedicijskoj vojsci da prekine komunikaciju. Huana, koja je od svog supruga dobila titulu general-potporučnika kraljevine (6. marta 1465), nakon važnih napora u snabdevanju u prethodnoj kampanji, držala je komandu nad ovim operacijama u kojima je osvojila Bergu, Besalu i Banjoles, mada je pre toga izgubila pokrajinu Rosas.

Dok je Huan II vodio diplomatsku akciju u Francuskoj, poverio je svojoj ženi da Foa odvoji od njegovog jasnog zauzimanja za istu. Kraljica se sastala sa Eleanor u Egea de los Kabaljeros, 20. juna 1467. Dogovorili su se o odvojenom nasledstvu od Navare i od Aragonske krune, za Fernanda. U zamenu za produženje autonomnog postojanja te kraljevine, za Luja XI je zatvorena važna granica. Nakon toga Huana preselila u Taragonu, odakle je organizovala podršku za vojnike, hranu i resurse za novu kampanju u Ampurdanu, koju je sada vodio njen sin Fernando i koja se negativno završila u novembru. Po povratku u Taragonu, Huan II i Fernando pronašli su Donja Juanu teško bolesnu, gde ubrzo 13. februara 1468. i umire.

Istoriografska ocena

Grobnica Huana II od Aragona i Huane Enrikes - Manastir Poblet

Juana Enrikues je zapravo bila žena velike hrabrosti, izvanredne finoće i neosporne žilavosti, i sve ove osobine, potrebne su da se postane prvorazredni diplomata, kakav je ona i bila. Većinu nevoljnih protivnika oduševilo je njeno raspoloženje, pobedila ih je jednostavnošću i skromnošću, i svi su se divili jasnoći njenih odgovora, dobroj proceni, njenom strpljenju testiranom u najtežim okolnostima.

Pored evidentne nenaklonosti francuskog istoričara prema Huani, ona je ipak posmatrana kroz prizmu njenog sina, Fernanda Katoličkog kralja, i njegovog uspeha na polju ojačanja i utvrđivanja španskog nacionalnog identiteta. O dvema ćerkama e koje su umrle još kao male, Marina i Leonor, gotovo se ne zna ništa, jer je u stvari jedan od glavnih problema studija o Huani Enrikes oskudica izvora o njenom privatnom životu za razliku od ostalih znamenititjih kraljica.

Porodično stablo

16. Alfonso XI od Kastilje

8. Fadrike Alfonso od Kastilje

17. Leonor de Gusman

4. Alfonso Enrikes

9. Paloma?

2. Fadrike Enrikes

20. Gonsalo Janjes de Mendosa

10. Pedro Gonsales de Mendosa

21. Huana de Orosko

5. Huana de Mendosa

22. Fernan Peres de Alaja

11. Aldonsa de Ajala

23. Elvira Alvares de Sebaljos

1. Huana Enrikes

24. Fernan Alfonso de Kordoba

12. Gonsalo Fernandes de Kordoba

25. Marija Ruis de Bjedma

6. Dijego Fernandes de Kordoba

26. Pedro Ruis Kariljo

13. Marija Garsija Kariljo

27. Uraka de la Vega

3. Marina Fernandes de Kordoba

28. Dijego Gomes de Toledo

14. Pedro Suares de Toledo

29. Ines de Ajala

7. Ines de Ajala

30. Injigo Lopes de Orosko

15. Huana Melendes de Orosko

31. Marina Garsija de Meneses

Literatura

• Cançoner dels Masdovelles, ed. R. Aramon i Serra, Barcelona, IEC, 1938.
• COLL JULIA, N., Juana Enríquez, Royal Lieutenant of Catalonia (1461-1468), prol. J. Vicens Vives, Madrid, CSIC, 1953, 2 vols.
• You DESDEVISES DU DEZERT, G. Don Carlos de Aragón, Príncipe de Viana. Study on the northern Spain in the fifteenth century, ed. and trad. P Tamburri Bariain, Pamplona, Navarra, 1999 Government [org. 1889].
• SOURCE, Mª j., medieval Queens in the Hispanic kingdoms, the sphere of books, 2003.
• MORET, j. DE, Annals of the Kingdom of Navarra, ed. S. Herreros Lopetegui, prol. A. J. Martín Duque, Pamplona, Gobierno de Navarra, 1988-1990, 5 vols.
• MUÑOZ-ROCATALLADA, C., Juana Enríquez, mother of the Catholic King, Madrid, Editora Nacional, 1945.
• SOBREQUÉS VIDAL, S., and SOBREQUÉS CALLICÓ, j., the Catalan civil war del segle XV, Barcelona, Edicions 62, 1973, 2 vols.
• SUÁREZ FERNÁNDEZ, l., et to the. The Trastamaras of Castile and Aragon in the century XV, Madrid, Espasa-Calpe, 1968. Vol. XV of encyclopedia of the history of Spain, dir. R Menendez Pidal.
• VICENS VIVES, j., Juan II of Aragon (1398-1479). Monarchy and revolution in Spain in the 15th century, Barcelona, Teide, 1953.
• ZURITA, j., Annals of the Kingdom of Aragon, ed. A. Cañellas, Zaragoza, institution «Fernando el Católico», 1989-1996, 9 vols.