Huangdi neiđing

Huangdi neiđing (pojednostavljeni kineski: 黄帝内经; tradicionalni kineski: 黃帝內經; pinjin:Huángdì Nèijīng), poznat i kao Huangdijev medicinski kanon ili Medicinski kanon Žutog cara, drevni je kineski medicinski tekst koji se smatra osnovnim doktrinarnim izvorom tradicionalne kineske medicine više od dva milenijuma. Delo se sastoji od dva teksta i jednog poglavlja ili rasprave u formatu pitanja i odgovora između mitskog Huangdija (Žutog cara ili tačnije car) i šest njegovih jednako legendarnih ministara.^[1]

Prvi tekst, Suven (素問), poznat i kao Osnovna pitanja, pokriva teorijske osnove kineske medicine i njene dijagnostičke metode. Drugi tekst, Lingšu (靈樞) (Duhovni stožer), detaljno govori o akupunkturnoj terapiji. Ova dva teksta su zajedno poznata kao Neking ili Huangdi neiđing. Međutim, u praksi se naslov Neking često odnosi samo na najuticajniji deo Suven. Dva druga teksta takođe imaju prefiks Huangdi neiđing u svojim naslovima: Mingtang 明堂 („Dvorana svetlosti“) i Taisu太素 („Sjajna baza“), koji su samo delimično preživeli.^[2]

Huangdi neiđing nastao je na temeljima dve hiljade godina duge isceliteljske tradicije (TKM) koja ostaje aktivna do danas. Njegov terapeutski pristup zasnovan je na čisto sekularnoj nauci o prirodi, i prirodnim zakonima koji služe kao smernice za ljudsko ponašanje i lečenje.

Opis

Tekst je strukturiran kao dijalog između Žutog cara (na slici) i jednog od njegovih ministara ili lekara

Prvo pominjanje Huangdi neiđinga zabeleženo je u bibliografskom poglavlju Hanšu 漢書 (ili Knjiga o Hanu, završena 111. veku n. e), zajedno sa Huangdi Veiđing 黃帝外經 („Kanon Žutog cara“) koji je sada izgubljen. Medicinski naučnik po imenu Huangfu Mi 皇甫謐 (215-282) prvi je tvrdio da Huangdi neiđing 18. juna 卷 (ili svesca) naveden u Hanšu bibliografiji koje odgovaraju dvema različitim knjigama koje su istovremeno kružile Kinom: Suven i Dženjing 鍼經 ( "punkcija Nikon"), od kojih svaka sadrži 9 knjige.^[3] Za ova dela naučnici veruju da je Dženjing bio jedan od prethodnih naslova Lingšu-a, i slažu se da je Neđing iz dinastije Han nastao iz dva različita teksta koji su po sadržaju bliski delima koja danas znamo kao Suven i Lingšu.^[2]

Klasična medicinat Žute cara (Huangdi neiđing ,黃帝內經) je najvažniji drevni tekst u kineskoj medicini, kao i važan knjiga iz Tao teorije i načina života. Tekst je strukturiran kao dijalog između Žutog cara i jednog od njegovih ministara ili lekara, najčešće Ćiboa (kineski: 岐伯), a takođe i Šaoia (kineski: 少俞). Jedan od mogućih razloga za upotrebu ovog načina naracije bila je anonimnost autora, kako bi se izbeglo pripisivanje i krivica.

Neiđing odstupa od starih šamanskih uverenja da je bolest izazvane demonskim uticajima. Umesto toga, navode se prirodni efekti: ishrane, načina života, emocija, životne sredine i starost kao razlozi za razvoj bolesti.

Prema Neđingu, svemir je sastavljen od različitih sila i principa, poput Jina i Janga i Čia, pet elemenata (ili faza). Te sile se mogu razumeti racionalnim sredstvima, a čovek može ostati u ravnoteži ili se ponovo vratiti u ravnotežu i zdravlje razumevanjem zakona ovih prirodnih sila. Čovek je mikrokosmos odnosno deo većeg makrokosmosa. Principi jina i janga, pet elemenata, faktori okoline, vetra, vlage, toplote i hladnoće itd.,su deo makrokosmosa, pa se prema ovom učenju oni podjednako primenjuju i na čovekov mikrokosmos.

Sadržaj

Celokupno delo Huangdi neiđing podeljeno je u 18 tomova, koji se sastoje od ukupno 162 poglavlja. Prvih devet tomova sadrži Huangdi neiđing Suven (黄帝内经素问) - ili skraćeno Suven (素问). Ovaj deo je preveden kao „jednostavna pitanja“ ili „nepristrasna pitanja“.

U razgovoru sa svojim gospodarom Ki Bo (岐伯) , Huangdi se uglavnom bavi prirodnim zakonima između čoveka i prirode, čoveka i neba i kako neko može dovesti sve sile u međusobni sklad.. Ova pitanja i uvidi čine temelj osnovne filozofije kineske medicine.

Ostalih devet tomova dodato je tokom vekova i uvek su bili poznati pod različitim imenima. Od dinastije Tang, ovi tomovi se nazivaju „Lingšu“ („tačka vešanja strukturne sile“) i bave se prevashodno spoljnom primenom oblika terapije kao što su akupunktura i moksibustija i teorijom organa i meridijana.

Autori

Sam Huangdi i njegov gospodar Ki Bo (岐伯) poznati su kao autori Huangdi neiđing Suvena .

Drugi deo („Lingšu“) trebalo bi da predstavlja kompilaciju dela različitih autora iz različitih epoha.

Izvori

^ U. Unschuld, Paul. „Huang Di Nei Jing Ling Shu, The Ancient Classic on Needle Therapy”. eBooks.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 2. 2021.
^ ^a ^b „The Su Wen of the Huangdi Neijing (Inner Classic of the Yellow Emperor)”. www.wdl.org. 1115. Pristupljeno 2021-02-10.
^ Sivin, Nathan (1993). "Huang ti nei ching" 黃帝內經. In Loewe, Michael (ed.). Early Chinese Texts: A Bibliographical Guide. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. pp. 197.

Literatura

DeFrancis, John (editor) (2003). ABC Chinese-English Comprehensive Dictionary. Honolulu, Hawai'i: University of Hawai'i Press. ISBN 0-8248-2766-X.
Lu, Gwei-djen and Joseph Needham (1980). Celestial Lancets: A History and Rationale of Acupuncture and Moxa. New York, NY: Routledge/Curzon. ISBN 0-7007-1458-8.
Mathews, R.H. Mathews' Chinese-English Dictionary. Revised American edition, 19th printing. Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 2000. ISBN 0-674-12350-6..
Siku Quanshu Zongmu Tiyao 四庫全書總目提要 (Complete Library of the Four Treasuries: General Catalog with Abstracts), ed. by Ji Yun 紀昀 (1724–1805), Yong Rong 永瑢 (1744–1790), 1782.
Shanghai: Shangwu Yinshuguan 上海: 商務印書館, 1933). OCLC control number:23301089.
Sivin, Nathan (1993). "Huang ti nei ching 黃帝內經." In Early Chinese Texts: A Bibliographical Guide, ed. by Michael Loewe. Berkeley and Los Angeles: University of California Press: 196-215.
Sivin, Nathan (1988). "Science and Medicine in Imperial China—The State of the Field." The Journal of Asian Studies (Vol. 47, number 1): 41–90.
Sôma, Mitsuru, Kawabata, Kin-aki and Tanikawa, Kiyotaka (2004). Units of Time in Ancient China and Japan, PASJ: Publ. Astron. Soc. Jpn. 56, 887-904, 2004 October 25.
Unschuld, Paul U. (2003). Huang Di nei jing su wen: Nature, Knowledge, Imagery in an Ancient Chinese Medical Text. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 0-520-23322-0.
Veith, Ilza; translator (1972). The Yellow Emperor's Classic of Internal Medicine). Revised paperback edition. Berkeley, Los Angeles: University of California Press. ISBN 0-520-02158-4.
Wiseman, Nigel and Andy Ellis (1995). Fundamentals of Chinese Medicine: Zhong Yi Xue Ji Chu. Revised edition. Brookline, Mass.: Paradigm Publications. ISBN 0-912111-44-5.

Spoljašnje veze

[1] U. Unschuld, Paul. „Huang Di Nei Jing Ling Shu, The Ancient Classic on Needle Therapy”. eBooks.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 2. 2021.

[:0-2] „The Su Wen of the Huangdi Neijing (Inner Classic of the Yellow Emperor)”. www.wdl.org. 1115. Pristupljeno 2021-02-10.

[3] Sivin, Nathan (1993). "Huang ti nei ching" 黃帝內經. In Loewe, Michael (ed.). Early Chinese Texts: A Bibliographical Guide. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. pp. 197.

[1]

[2]

[3]