Crkva Svete Bogorodice u Dubnici

Crkva Svete Bogorodice u Dubnici je stara crkva u planini iznad Dubničke mahale Ovčarci u Dubnici. Nalazi se istočno od manastira Sveti Petar, skoro na istoj udaljenosti od sela. U narodu je poznata i kao Planinče. Za nju se zna da je oslobođenje od Turaka (1878) dočekala u ruševinama. Kasnije je na temeljima stare podignuta vrlo skromna ckrvica. Pri obnovi crkve u temelju je pronađen kamen na kome je bilo uklesano da je hram sagradio neki Jovan. Nekada je tu bio ženski manastir, o čemu danas svedoči konak kraj crkve poznatiji kao kapela, koji je po svojoj arhitekturi potpuno identičan sa konakom manastira Svetog Petra. Monahinje Svete Bogorodice spremale su za jelo za oba manastira, koje je kaluđerskom putinom prenošeno do Svetog Petra. Tragovi te putanje i danas se razaznaju. Osim crkve i kapele u crkvenom dvorištu nalazi se drvena zvonara, a nedaleko od hrama i lokalitet Grobište. Pretpostavlja se da je tu nekada bilo monaško groblje.

Praznik Duhova

Kao što i ime kaže crkva je posvećena Svetoj Bogorodici i slavi se trećeg dana Duhova — Duhovski utorak. Ovaj praznik menja datum, ali ne i dan. Pošto su Duhovi uvek u nedelju, Bogorodica se pada u utorak u Beloj nedelji, najčešće u mesecu junu.

Za ovaj praznik kao kurban kolje se jagnje i jare, koje se kupuje od crkvenih para. Tutori odrede ljude vične kulinarstva, koji po popodne, uoči praznika, odlaze u crkvu da bi za „videla” spremili sve što treba, a posle bi uz meze i piće, cele noći sedeli kraj vatre i spremali jelo. Sveta Bogorodica je seoska letnja slava ili sveto maslo. Tad slavi celo selo. Ujutru se ide u crkvu na bogosluženje, zatim domaćini dočekuju goste, a posle ručka ide se na sabor. Nekada je sabor bio na „Zbirištu”, širini u donjem delu sela, a kasnije ispred Zadružnog doma. Bio je to veliki sabor. Vodila su se po dva tri kola istovremeno. Ranije se na taj dan banjao krst u crkvi, a sada se taj običaj ponovo vraća. I u ovoj crkvi je poznat običaj da „domaćin” seče kolač za zdravlje i napredak u porodici. Za Svetu Bogorodicu se veruje da ima čudotvornu moć. Stariji ljudi pamte da su ranije i ljudi u godinama pa i žene pešice iz Vranja dolazili u crkvu. Antanas Trajković iz mahale Dukinac seća se priče svoje babe Natalije o nepokretnom mladiću, koga su iz Vranja doneli u Bogorodicu radi isceljenja. I posle molitve i boravka u crkvi, Mladić se kući vratio na svojim nogama.

Lekovita česma (izvor)

U potoku pored crkve u senci bukovih i hrastovih stabala, nalazi se crkveni kladenac — izvor (sada česma) plitke i hladne vode od koje „zubi trnu”. Veruje se da je voda lekovita. Kažu da je naročito dobra za očne bolesti. I pre nego što piju i umiju se, ljudi obavezno ostavljaju novac. Predanje kaže da je neki Šiptar koji je tu prolazio, sakupio novac sa izvora i ubrzo posle toga oslepeo. Postoji i takozvana, Božija vodica koja leči mnoge bolesti. Nju narod uzima, obično žene i njome mažu obolela mesta. U stvari to je voda koja se nalazi u šupljini jednog cerovog stabla, u blizini crkve.

Jovan Hadži je zabeležio ovakav slučaj. Neki Adži – Bozuku, Turčin iz Vranja, nasekao je građu za kuću u crkvenom zabranu. Ali tek što je kuću završio, opusti Sveta Bogorodica vatru, te mu kuća izgore do temelja. Zabeležen je i slučaj šumokradice, kome je grom ubio konja dok je brao drva u crkvenom imanju.

Najstarije crkve u Vranjskom kraju

Najstarije crkve u Vranjskom kraju su Planinče i Sveta Petka u Vranju. Najnovija arheološka iskopavanja, pre početka renoviranja crkve Bogorodice, to i potvrđuju. Naime, prilikom rada oko crkve, maja 2006. godine, pronađen je arheološki materijal, koji po rečima arheologa Gorana Mitrovića, nedvosmisleno ukazuje da se radi o predmetima iz kasnoantičkog perioda, odnosno iz 3. i 4. veka.

Literatura

• Srboljub Aritonović, Dubničke Mahale