Црна удовица
Crna udovica ( Latrodectus tredecimguttatus ) je veoma specifična vrsta pauka iz roda Latrodectus. Vrsta je u centralnoj Aziji imala binomno ime Latrodectus lugubris koje nije ispravno ali se još uvek javlja u tragovima nekih literatura.[2]
| Crna udovica | |
|---|---|
| |
| Ženka crne udovice | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Arthropoda |
| Podtip: | Chelicerata |
| Klasa: | Arachnida |
| Red: | Araneae |
| Infrared: | Araneomorphae |
| Porodica: | Theridiidae |
| Rod: | Latrodectus |
| Vrsta: | L. tredecimguttatus
|
| Binomno ime | |
| Latrodectus tredecimguttatus | |
Opis
urediVrsta Latrodectus tredecimguttatus je crne boje, prepoznatljiva po svojim mrljama na abdominalnom segmentu koje su crvene, narandžaste ili žute boje. Dosta je slična i teško se razlikuje od ostalih vrsta koje potiču iz roda Latrodectus. Telo im je sitno, malog obima, prekriveno dlakama i sporo se kreću. Ženka dostiže dužinu tijela od 7 do 15 mm, a mužjak je dosta manji i dostiže od 4 do 7 mm. Ženka je dominantnija i njen ubod je fatalan po ljude i životinje, dok kod mužjaka nije takav slučaj, zbog toga što on ne može duboko prodreti kroz epiderm. Takođe, dominantnost ženke se ogleda i u tome da kada se završi parenje, ženka pojede mužjaka. [3]
Rasprostranjenje
urediNaseljava veliki deo mediteranskog areala kao od južne Iberije do jugozapadne i centralne Azije, koji obuhvata i područja oko Sredozemnog mora, pa ih ima i u krajevima tj. državama kao što su Crna Gora i Makedonija. Staništa koja zauzimaju su uvek pozicionirana blizu tla, te pletu mrežu u travi, žbunju, lišću, žitu, ili se mogu naći na nekim zapuštenim mestima kao što su garaže, kuće, skladišta itd. [4]
Pozitivan i negativan uticaj
urediZnačaj ove vrste jeste što održava ekološku ravnotežu time što smanjuje brojnost i sprečava širenje bolesti hraneći se nekim vrstama insekata npr. komarcima čime sprečavaju širenje malarije. Sa druge strane, ujed crne udovice je veoma bolan i smrtonosan za čoveka a pogotovo za decu, i potrebno je ako to toga i dođe da se odmah preduzmu neke mere zaštite kao što je primanje seruma. Iako je najefikasniji serum, on donosi neke druge bolesti ili oboljenja kao što su razne serumske bolesti ili anafilatički šok. Smatra se da nisu uopšte u bliskom dodiru sa ljudima, međutim,prijavljene su epidemije ujeda kod ukrajinskih poljoprivrednika koji su se stalno žalili na ujede.[5] U Kazahstanu je ova vrsta dobila naziv crni crv koji prema nekim izveštajima ubija kamile.[6]
Reference
uredi- ^ „Taxon details Latrodectus tredecimguttatus (Rossi, 1790)”. World Spider Catalog. Natural History Museum Bern. Pristupljeno 28. 1. 2016.
- ^ Christie, A.E.; Chi, M. (2015). „Neuropeptide discovery in the Araneae (Arthropoda, Chelicerata, Arachnida): Elucidation of true spider peptidomes using that of the Western black widow as a reference”. General and Comparative Endocrinology. 213: 90—109. PMID 25687740. doi:10.1016/j.ygcen.2015.02.003.
- ^ McCrone, J.D. (decembar 1964). „Comparative lethality of several Latrodectus venoms”. Toxicon. 2 (3): 201—203. PMID 14298228. doi:10.1016/0041-0101(64)90023-6.
- ^ Alexakis, L.-C.; Arapi, S.; Stefanou, I.; Gargalianos, P.; Astriti, M. (2016). „Transient Reverse Takotsubo Cardiomyopathy Following a Spider Bite in Greece A Case Report”. Medicine. 94 (5): e457. PMC 4602706
. PMID 25654384. doi:10.1097/MD.0000000000000457.
- ^ Rauber, Albert (1983). „Black Widow Spider Bites”. Clinical Toxicology. 21 (4–5): 473—485. PMID 6381753. doi:10.3109/15563658308990435.
- ^ „Spiders plague Kazakh camels”. BBC News. 2. 7. 2004.
