Časoslov
Časoslov ili Časlovac (grč. Ωρολογιον) je bogoslužbena knjiga koje sa koristi u pravoslavnom bogosluženju u hramovima. Sadrži tekstove molitvi dnevnog liturgijskog kruga, za sva dnevna bogosluženja: polunoćnica, jutrenja, časova, međučasova, izobraziteljnih, večernja, velikog i malog povečerja, jutarnjih molitava, čina ο panagiji, blagosiljanje trpeze, kanon Presvetoj Bogorodici i molitve pred spavanje. Prilagođen je čtecima i horskim pevačima. [1]
Osim molitava u Časoslovu su dati i Vaskrsni tropari kroz svih osam glasova, kondaci, bogorodični, prokimeni, pričasna, akatisti, kalendar sa troparima, kondacima, prokimenima, pričasnima, veličanijama, a takođe i uputstva kako se čitaju apostoli i Jevanđelje. Časoslova na svom kraju sadrži pashalije, indikt i krugove meseca na osnovu kojih se može pronaći kada će se dogoditi pokretni postovi i praznici. [2]
Etimologija uredi
Časoslov je dobio ime po službi časova koje sadrži. Služi kao vodič za čitaoce i pevače u horu.[3]
Inicijalna kompozicija Časoslova pripisuje se svetom Savi Osvećenom. Njegov časoslov sadržao je čitanja svakodnevnih crkvenih službi. Za kasnije dopune, veruju se, da su najzaslužniji sveti Jovan Damaskin i Teodor Studit.
Izvori uredi
- ^ Bogoslužebnыe knigi // Pravoslavnaя bogoslovskaя эnciklopediя. — Petrograd, 1900—1911.
- ^ Časoslov // Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona : v 86 t. (82 t. i 4 dop.). — SPb., 1890—1907.
- ^ „A. A. Alekseev Tekstologiя slavяnskoй Biblii. § 3. Cerkovnый kalendarь”. Arhivirano iz originala 28. 12. 2017. g. Pristupljeno 23. 01. 2018.