Čekić (tur. çekiç), ili čuk, jeste alat predviđen da, jakim udarcima, deformiše ili pomera predmete. Najčešće se upotrebljava za zakucavanje eksera i razbijanje. Često se prave čekići za specijalne namene, pa stoga postoje i varijacije u konstrukciji samog čekića. Čekić se takođe može koristiti i kao oružje. U srednjem veku, kao oružje je korišćen ratni čekić kada konvencionalno oštro oružje više nije moglo da probije neke tipove oklopa.

Čekić
Unutrašnjost kovačnice Grenvil ostrvo - Vankuver: nakovanj a iza njega "Pneumatski čekić"

Čekić je alat, najčešće ručni alat, koji se sastoji od ponderisane „glave“ pričvršćene za dugačku dršku koja se zamahuje da bi se udarilo na malu površinu predmeta. To može biti, na primer, zabijanje eksera u drvo, oblikovanje metala (kao kod kovačnice) ili drobljenje kamena.[1][2] Čekići se koriste za širok spektar aplikacija za zabijanje, oblikovanje, lomljenje i nedestruktivne udare. Tradicionalne discipline uključuju stolariju, kovaštvo, ratovanje i udaraljke (kao kod gonga).

Udaranje čekićom je upotreba čekića u njegovom udarnom kapacitetu, za razliku od hvatanja sekundarnom kandžom ili zahvatanja sa sekundarnom kukom. Stolarski i kovački čekić se uglavnom koriste iz nepokretnog stava prema nepokretnoj meti dok se hvata i pokreće jednom rukom, u dugačkom ravninom luku nadole – da bi se dodala kinetička energija udaru – okrećući se uglavnom oko ramena i lakta, sa malim ali žustrim rotacijama zgloba neposredno pre udara; za ekstremni udar, istovremeni pokreti trupa i kolena mogu spustiti rameni zglob tokom zamaha da bi se dodatno povećala dužina luka zamaha (ali ovo je zamorno). Ratni čekići se često koriste u nevertikalnim ravnima kretanja, sa daleko većim udelom energije koji se obezbeđuje iz nogu i kukova, što takođe može uključivati i naglo kretanje, posebno protiv ciljeva u pokretu. Mali čekić se može zamahnuti sa zglobova manjim pokretom, što omogućava mnogo veću kadencu ponovljenih udaraca. Upotreba čekića i teških maljeva za rušenje mora da prilagodi udar čekića lokaciji i orijentaciji mete, što može zahtevati batinanje ili golfsko kretanje sa držanjem sa dve ruke.

Moderna glava čekića je obično napravljena od čelika koji je termički obrađen radi tvrdoće, a drška je obično napravljena od drveta ili plastike.

Sveprisutan u kadriranju, čekić ima „kandžu” za izvlačenje eksera iz drveta i obično se nalazi u inventaru kućnih alata u Severnoj Americi. Druge vrste čekića razlikuju se po obliku, veličini i strukturi, u zavisnosti od njihove namene. Čekići koji se koriste u mnogim zanatima uključuju teški kovački čekić, maljeve i kuglične čekiće. Iako je većina čekića ručni alat, motorni čekići, kao što su parni čekići i okretni čekići, koriste se za isporuku sila koje prevazilaze kapacitet ljudske ruke. Postoji preko 40 različitih tipova čekića koji imaju mnogo različitih vrsta upotrebe.[3]

U smislu ljudske fiziologije, mnoge upotrebe čekića uključuju koordinisane balističke pokrete pod intenzivnim mišićnim silama koje se moraju unapred planirati na neuromuskularnom nivou, pošto se dešavaju prebrzo za svesno prilagođavanje u letu. Iz tog razloga, precizno udaranje pri brzini zahteva više vežbe nego tapkanje do istog ciljanog područja. Predloženo je da su kognitivni zahtevi za planiranjem unapred, sekvenciranjem i tačnim vremenskim određivanjem vremena povezani sa srodnim balističkim pokretima bacanja, udaranja palicama i udaranjem čekićem ubrzali aspekte evolucije mozga kod ranih hominida.[4]

Istorija

uredi

Upotreba jednostavnih čekića datira pre oko 3,3 miliona godina, prema nalazu iz 2012. koji su napravili Sonja Harmand i Džejson Luis sa Univerziteta Stoni Bruk, koji su tokom iskopavanja na lokalitetu u blizini kenijskog jezera Turkana otkrili veoma veliko ležište kamenja različitog oblika, uključujući i ono korišćeno da se udara drvo, kost ili drugo kamenje da ih razbije i oblikuje.[5][6] Prvi čekići su napravljeni bez drške. Kamenje pričvršćeno za štapove trakama od kože ili životinjskim tetivama korišćeno je kao čekići sa drškama oko 30.000 godina pre nove ere tokom sredine paleolitskog kamenog doba. Dodatak ručke dao je korisniku bolju kontrolu i manje nezgoda. Čekić je postao primarni alat koji se koristio za gradnju, hranu i zaštitu.[7]

Arheološki zapisi o postojanju čekića pokazuju da je to možda najstarije oruđe za koje postoje pouzdani dokazi.[5][6]

Vrste čekića

uredi

Mada veoma jednostavan alat, za različite namene postoji više različitih vrsta čekića:

U savremenoj industriji se koristi još pneumatski čekić ili elektromagnetni čekić dok je njihova preteča bio parni čekić. Ovakvi čekići pored velike brzine mogu imati i veliku snagu. U profesionalnoj stolariji i tapaterstvu danas čekić sve više zamenjuje stolarska heftalica, koja može biti: ručna, pneumatska ili elektromagnetna. Na jugu Srbije koristi se za čekić naziv čuk a za mali čekić se kaže čukče.

Reference

uredi
  1. ^ „hammer Meaning in the Cambridge English Dictionary”. dictionary.cambridge.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-06-09. 
  2. ^ „How hammer is made - material, making, history, used, components, structure, steps”. madehow.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-08-21. 
  3. ^ Akins, Ricky (2018-09-06). „40 Different Types of Hammers and Their Uses”. Garage tool advisor. Pristupljeno 2018-10-29. 
  4. ^ Calvin, William H. (2004). A Brief History of the Mind: From Apes to Intellect and Beyond. Oxford University Press. str. 47. ISBN 0-19-515907-1. 
  5. ^ a b Kate Wong (15. 4. 2015). „Archaeologists Take Wrong Turn, Find World's Oldest Stone Tools”. Scientific American. Pristupljeno 18. 4. 2015. 
  6. ^ a b Hovers, Erella (maj 2015). „Archaeology: Tools go back in time”. Nature (na jeziku: engleski). 521 (7552): 294—295. Bibcode:2015Natur.521..294H. ISSN 1476-4687. PMID 25993954. S2CID 205085058. doi:10.1038/521294a . 
  7. ^ „The history of the hammer from its prehistoric beginnings. | Tool Blogger UK”. langs.co.uk. Arhivirano iz originala 26. 10. 2020. g. Pristupljeno 2019-05-31. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi