Čepni zatvarač

Čepni zatvarač (engl. Bolt action), široko korišćena vrsta zatvarača, deo vatrenog oružja kojim se zatvara cev sa zadnje strane, radi opaljenja metka, sprečavanja izlaska barutnih gasova za vreme prolaska zrna kroz cev, izvlačenja i izbacivanja prazne čahure, i ubacivanja novog metka. Čepni zatvarač koristi se kod pušaka ostraguša, sporometnih i repetirki, koje se pune kroz otvor na zadnjem kraju cevi, koji se naziva barutna komora (engl. breech/chamber). Nosač zatvarača nalazi se neposredno iza cevi (barutne komore) i naziva se sanduk puške.

Operacija obrtnočepnog zatvarača, koji se najčešće koristi.

Karabin Mauzer model 1898. sa ručicom zatvarača pomerenom napred, tipično za obrtnočepne zatvarače.

Mehanizam dejstva

Nemački puškar Johan Nikolas Drajze konstruisao je 1838. prvu modernu pušku ostragušu koja je ušla u masovnu upotrebu - takozvanu iglenjaču Drajze. Drajze je usavršio ideju Švajcarca Samuela Paulija, koji je napravio sjedinjeni metak (zrno i barutno punjenje) u papirnoj čahuri, kojoj je dodao mesingano dno sa kapislom, i konstruisao pušku ostragušu sa preklapajućim zatvaračem, u čijem se telu nalazila igla sa oprugom za opaljenje metka udarom u kapislu. Koristeći se idejom opaljenja sjedinjenog metka sa kapislom udarnom iglom, Drajze je 1838. konstruisao ostragušu sa cilindričnim klizećim zatvaračem, koji se ručicom pokretao u sanduku u pravcu ose cevi (napred i nazad) i kao čep zatvarao cev (otuda kasniji naziv čepni zatvarač). Bravljenje (čvrsto spajanje sa sandukom) vršilo se okretanjem tela zatvarača udesno za četvrtinu kruga. Delovi za opaljivanje (udarna igla i opruga) bili su u telu zatvarača. Opruga udarne igle automatski se zapinjala pri zatvaranju zatvarača. Zatvarač Francuza Antoana Šaspoa (Antoine Chassepot), tvorca istoimene francuske puške, bio je sličan Drajzeovom, samo je imao kraću iglu.

Posle pojave metalne čahure i sjedinjenog metka (1860), razvoj zatvarača krenuo je brže. Razlikuju se tri vrste: u vidu poklopca, masivni i u obliku čepa. Čepni (cilindrični) zatvarač sistema Drajze (nem. Dreyse) i Šaspo (franc. Chassepot) dao je najbolje rezultate, pa je, s izvesnim dopunama (Nemac Mauzer (1868) i Austrijanac Manliher (1888) usavršili su bravljenje) ostao u upotrebi do danas.

Tipovi

Operacija pravočepnog zatvarača, koji se ređe koristi.

Puška M1895 Manliher, sa ručicom zatvarača na samom kraju, tipično za pravočepne zatvarače.

Obrtnočepni zatvarač (engl. Rotating bolt), čiju je osnovnu verziju konstruisao Drajze još 1838. i koji se od tada neprestano usavršava i široko koristi. Ručica ovog tipa zatvarača obično nije na kraju tela zatvarača, i mora se okrenuti za četvrtinu kruga udesno da bi se zatvarač zabravio, a ulevo da bi se odbravio, pre povlačenja zatvarača.

Pravočepni (pružnočepni) zatvarač (engl. Straight-pull bolt), zatvarač u obliku čepa koji se otvara i zatvara prostim povlačenjem u pravcu ose cevi, bez okretanja zatvarača. Ovakvi zatvarači uvek imaju ručicu na zadnjem kraju. Takav zatvarač imale su puške Manliher model 1893 i Manliher model 1895. Kasniji modeli pušaka Manliher imali su obrtno-čepni zatvarač.