Četvorica ovenčanih mučenika
Četvorica ovenčanih mučenika, poznati i kao Četvorica vencenosnih mučenika, Četvorica krunisanih mučenika, (lat. Sancti Quatour Coronati, ital. Santi Quattro Coronati) su ranohrišćanski mučenici poreklom sa prostora oko grada Sirmijuma i Fruške gore (Srbija), poštovanih u Italiji, Rimu i zapadnoj Evropi još od IV veka. Centar njihovog obožavanja bila je saborna crkva] Santi Kvatro-Koronati na brdu Celio u Rimu.
Najranije pominjanje njihovog mučeništva se nalazi u spisima carinskog službenika Porfirija IV vek. Prema tim spisima, imena mučenika su: Klaudije, Kastorije, Simpronian i Nikostrat, kasnije im se pridružio i mladi učenik Simplicije. Radili su na kamenim rezbarijama Sirmijuma u tadašnjoj Panoniji i bili tajni hrišćani. Budući mučenici su bili talentovani vajari i kamenoresci i uživali su veliki ugled kod cara Dioklecijan. On je od njih zatražio da naprave kip boga Sunca na kolima sa četiri konja, i da to sve bude izrađeno od jednog monolita. Oni su pronašli odgovarajuci blok i izradili skulpturu visoku 25 stopa. Dioklecijan je bio vrlo zadovoljan delom i podelio je radnicima velike i bogate poklone. Međutim, odmah je naredio da se na mestu kamenoloma tzv Debelom bregu, sagradi hram i u njega smesti pozlaćeni kip boga Sunca.
Debeli breg (lat. Mons Pinguis) nalazio se uz sam put Sirmijum-Banostor i poznat je po tome što je to put koji je vezivao grad Sirmijum i njegovu dunavsku luku.
Ista grupa dobila je prvo zadatak da izradi kamene stubove i kapitele za hram, zatim školjke za česmu i bazen za vodu sa mnogim umetničkim statuama i najzad figuru boginje pobede Viktorije, boga ljubavi Amora i boga zdravlja Eskulapa. Kada je, posle izvesnog vremena, Dioklecijan video izrađene skulpture, obradovao se i rekao: "...srećan sam što ste tako vešti, a li zašto niste izradili i Eskulapa, boga svakog zdravlja? Idite s mirom i izradite mi taj kip, izradite i lavove koji bljuju vodu i orlove i jelene i mnogo drugih životinja..." Klaudije, Kastorije, Simpronijan, Nikostrat i Simplicije ponovo su se bacili na posao i za četiri meseca izradili sve osim Eskulapa.
Pred dolazak cara svi kipovi su bili poređani na jednom polju, okruženi radnicima i nadzornicima. Dioklecijan je ponovo uzalud tražio Eskulapa, a tada su mu nadzornici, već ljubomorni na uspehe budućih mučenika, otkrili njihovu tajnu. Car je prvobitno pokazao veliku blagost, očekujući da će se hrišćani ipak pokoriti njegovim zahtevima, ali je kasnije, iznenađen njihovom upornošću, i podstican od nadzornika, naredio da moraju javno da prinesu žrtvu bogu Sunca po starom običaju, ili će biti umoreni strašnim mukama. Doklecijan je hteo da ih surovo kazni čak u Rimu. Usput se ipak predomislio: nakon što su prešli reku Drinu, car je naredio da budu išibani, a zatim živi zatvoreni u olovne sanduke i bačeni u reku Savu, kod danasnjeg Šamca.
Po Kalendaru mučenika iz 354. godine, njihovo stradanje desilo se 8.novembra 305. godine.
Izvori uredi
- Lia Barelli, The Monumental complex of Santi Quattro Coronati in Rome, Viella, Rim. 2009. ISBN 978-88-8334-426-8. str. 96.
- Četvorica krunisanih mučenika - Katolička enciklopedija
- St.Castorius
- Jovan Maksimović, Marko Maksimović RANOHRIŠĆANSKI MUČENICI ŽRTVE NEPOŠTOVANJA ASKLEPIJEVOG KULTA U VREME DIOKLECIJANA UDK: 235.3(398)"02/03"