Чича Срећков лист

Čiča Srećkov list za serbske zemljodelce (crkvenoslovenski Čiča SrećkovЪ listЪ za serbske zemlЪdЪlce) je list koji je izlazio u periodu od 1847. do 1848. godine u Beogradu. To je prvi list u Srbiji namenjen praktičnoj obuci seljaka.

Čiča Srećkov list
Naslovna strana Čiča Srećkov list, broj 1, 6. januar 1848. godine
TipNedeljne novine
IzdavačPečatano u Pravitelstvenoй KnЪigopečatnЪi
UrednikAtanasije Nikolić
Osnivanje1847.
Jezikcrkvenoslovenski
SedišteBeograd

O novinama

uredi

Prvi broj Čiča Srećkovog lista izašao je u Beogradu, 1. januara 1847. godine, a poslednji decembra 1848. Izlazio je svakog utorka, jednom nedeljno. Godišnja pretplata je bila 2 talira.[1] Donosi poučne priloge, kao i uputstva o gajenju poljoprivrednih kultura, voća, pčela.[2] [3]

Časopis je dobio naziv po nadimku njegovog izdavača, Atanasija Nikolića, koji je bio poznat u svim srpskim krajevima kao Čiča Srećko. Novine su bile široko poznate i nestrpljivo iščekivane. U Vojvodini su se meštani okupljali u čitalištu da slušaju dok neko naglas čita

 
Aćim Medović: O odbijanju dece. - U: Čiča Srećkov list, broj 17, 27. april 1948, strana 134

novopristigli broj novina. Atanasije Nikolić je imao ideju da se pokrene poljoprivredni list zbog nazadovanja zemljoradnje i stočarstva u Šumadiji. List je imao oko 400 pretplatnika, ali je samo polovina plaćala pretplatu. Država je prepoznala sopstveni interes u takvoj uređivačkoj politici lista i finansijski ga je podržavala. Na posredan način je pomagala i izdavanje poljoprivredne literature omogućavajući da se u državnoj štampariji štampaju i knjige vezane za poljoprivrednu oblast.[4] List je vrlo kratko izlazio zbog malog broja pretplatnika i bio je ugašen.[5][6]

Urednik i izdavač

uredi

Urednik i izdavač bio je Atanasije Nikolić. Atanasije Nikolić bio je profesor i prvi rektor Liceja, prosvetni i književni radnik.[7][5]

Autori priloga

uredi

U časopisu je publikovao Aćim Medović, lekar i pisac, prvi predsednik Srpskog lekarskog društva, sekretar sanitetskog odeljenja u Popečiteljstvu unutrašnjih dela, fizikus Požarevačkog okruga i profesor sudske medicine na Velikoj školi u Beogradu.

Atanasije Nikolić pisao je pouke i donosio dopise o letini, pobrojavao je i opisivao razne sorte domaćeg voća.[8]

 
Atanasije Nikolić: O ladoležima. - U: Čiča Srećkov list, br. 2, str. 13, 1848
 
Atanasije Nikolić: O ladoležima. - U: Čiča Srećkov list, br. 2, str. 14, 1848

List je pratio rezultate u poljoprivredi. Objavljivao je javne pohvale najuspešnijih zemljoradnika, davao savete o načinima gajenja određenih kultura ili stoke, pripremi i obradi zemljišta, kao i drugim važnim novinama i metodama rada namenjenih zemljoradničkom stanovništvu. List je objavljivao i podatke o površinama zasejanim različitim kulturama, cenama poljoprivrednih proizvoda i niz priloga u kojima su, u vidu dijaloga, podučavani seljaci. Pohvale n ajuspešnijih poljoprivrednika trebalo je da doprinese većem zalaganju, ali i da bude podsticaj za uspešnije angažovanje i bolju brigu o usevima. Sreske starešine su se zalagale na sprovođenju privredne politike na selu.[4]

Zanimljivosti

uredi

Galerija

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Čiča SrećkovЪ listЪ za serbske zemlЪdЪlce / izdatelЬ i učrednikЬ A[tanasije] NikolićЪ. - God. 1, br. 1 (januar 1847)-god. 2, br. 52 (decembar 1848). - Beograd : A[tanasije] Nikolić, 1847-1848 (Beograd : Pečatano u Pravitelstvenoй KnЪigopečatnЪi). - 28 cm. - Jedanput nedeljno u utorak. - Cilj: napredak poljoprivrede u otadžbini. Donosi poučne priloge, uputstva o gajenju poljoprivrednih kultura, voća, pčela.... - Cena godišnje 2 talira
  2. ^ Srpska štampa : 1768-1995. : istorijsko-bibliografski pregled / Milica Kisić, Branka Bulatović. Štampa i srpsko društvo 19. i 20. veka / Miloš Mišović. - Beograd : Medija centar, 1996 (Beograd : Standard 2). - str: 60; 24 cm. - (Biblioteka Press dokumenti ; 1).
  3. ^ Ustavobranitelji i njihova vlada : (1838-1858) / od Slobodana Jovanovića. - Beograd : Srpska kraljevska akademija, 1912 (U Beogradu : Štampano u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije). - XII, str:100 ; 24 cm. - (Posebna izdanja / Srpska kraljevska akademija ; knj. 36. Društveni i istorijski spisi ; knj. 12)
  4. ^ a b Miljković Katić, Bojana (2014). Poljoprivreda Kneževine Srbije : (1834-1867). Beograd: Istorijski institut. str. 268—269. 
  5. ^ a b Anđelković, Milivoj (2003). Životopisi znamenitih Srba : od tajne do istine. Beograd: Zlatousti. str. 27—40. 
  6. ^ Nikolić, Atanasije (2002). Biografija verno svojom rukom napisana. Beograd: Srpsko društvo za istoriju nauke. str. 96—97. 
  7. ^ „Atanasije Nikolić”. Kaldrma Kragujevac. Arhivirano iz originala 25. 05. 2019. g. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  8. ^ Težak, 16. novembar 1924, str:9
  9. ^ „Beogradske priče: Zašto Srbin neće u kelnere”. Večernje novosti. Pristupljeno 25. 5. 2019. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi