Човекова потрага за смислом
Zašto se niste ubili: Traženje smisla življenja, u originalu “Man’s Search for Meaning” (Čovekova potraga za smislom), je knjiga austrijskog neurologa i psihijatra Viktora Frankla.
| Zašto se niste ubili: Traženje smisla življenja | |
|---|---|
 Zašto se niste ubili: Traženje smisla življenja | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | …trotzdem Ja zum Leben sagen: Ein Psychologe erlebt das Konzentrationslager |
| Autor | Viktor Frankl |
| Zemlja | Austrija |
| Jezik | nemački |
| Žanr / vrsta dela | psihološka literatura |
| Izdavanje | |
| Datum | 1994. |
Kratak opis uredi
Ova knjiga opisuje njegova iskustva u koncentracionom logoru tokom Drugog svetskog rata, gde on govori o traženju smisla življenja i gde nudi razlog za život, uprkos teškim okolnostima. Ona svedoči o tome da život »ne samo da ima smisao, nego ga i zadržava u svim uslovima i u svim okolnostima«, ma kako se ove čoveku činile teškim i neizdrživim. Napisana je 1945. godine, za samo devet dana, takoreći »iz duše«.[1] Prevedena na dvadesetak jezika, ova knjiga, mala po obimu, a velika po svom značaju, više od pola veka ne gubi ni malo od svoje aktuelnosti. Knjiga se sastoji iz dva dela. U prvom delu Frankl analizira svoja iskustva u koncentracionim logorima, dok u drugom delu iznosi svoje ideje o smislu i svoju teoriju koja se naziva logoterapija.[2]
Prvi deo: Doživljaji jednog psihologa u koncentracionom logoru uredi
U prvom delu knjige Frankl govori o onome što je tri godine doživljavao u četiri koncentraciona logora tokom Drugog svetskog rata ali ne sa idejom toliko da piše o koncentracionim logorima kao takvim, već da izvuče pouke koje bi vredele za budućnost. Koncentracioni logor je tu samo kao primer jednog izuzetno traumatičnog iskustva, a Franklova ideja je da dokaže kroz taj primer ne samo da život ima smisao, već i da ga zadržava u svim uslovima i pod svim okolnostima. Frankl je u logoru primetio sledeće: šansu da prežive su imali uglavnom oni koji su bili psihološki usmereni na budućnost, na neki zadatak koji je trebalo da ispune u budućnosti, na smisao čije ih je ostvarenje u neku ruku očekivalo, ili na neku osobu koja ih je čekala sa ljubavlju. Frankl identifikuje tri faze duševnog reagovanja logoraša na život u logoru: 1. period odmah po ulasku u logor koji obeležava simptom šoka, 2. period logorske rutine i apatije, kada logoraš upada u svojevrsno emocionalno mrtvilo i 3. period posle oslobođenja, kada logoraš pokušava da se vrati normalnom životu ali mu to nipošto nije lako jer put od ogromnog psihološkog pritiska i napetosti u logoru do duševnog mira nije nipošto put bez prepreka.
Drugi deo: Osnovni pojmovi logoterapije uredi
U drugom delu knjige Frankl izlaže osnovne pojmove teorije svoje psihoterapije. Njegova škola psihoterapije se naziva logoterapija. To je terapija smislom, koja je usmerena ka budućnosti, u središtu su joj zadaci i smisao koje pacijent treba da ispuni u svojoj budućnosti. U logoterapiji se pacijent suočava sa smislom svog života i prema njemu se usmerava. Logos je grčka reč i znači smisao. Logoterapija se usredsređuje na smisao čovekove egzistencije i njegovo traženje tog smisla. Nastojanje da se u životu pronađe smisao je primarna motivaciona snaga u čoveku, zato u logoterapiji govorimo o volji za smislom nasuprot principu zadovoljstva, tj. volji za uživanjem na koju se usredsređuje klasična psihoanaliza, i nasuprot Adlerovoj volji za moć. Prema Franklu, čovekova volja za smislom je primarni pokretač u njegovom životu. Smisao nije isti za svakog čoveka, već je za svakog jedinstven i specifičan i čovek mora da ga pronađe i ispuni kako bi zadovoljio svoju volju za smislom. Ako je čovekova volja za smislom frustrirana, tada se u logoterapiji govori o egzistencijalnoj frustraciji, koja se može razviti i u neurozu. Smisao gura čoveka napred. Za duševno zdravlje je potreban određen stepen napetosti: napetosti između onog što je već postignuto i onog što još mora da se uradi.[2] Smisao života je karakterističan za svakog čoveka, on se neprestano menja i nikada ne prestaje da postoji. Po logoterapiji, životni smisao se može ostvariti na tri načina. Te tri mogućnosti su: 1. kroz stvaranje nečega, kroz rad; 2. kroz ljubav, neko poznanstvo, iskustvo; 3. kada se sretnemo sa neumoljivom sudbinom koju ne možemo promeniti (kao što je, na primer, neizlečiva bolest) možemo promeniti sopstveni stav prema toj sudbini. Frankl kaže da, kada je sve drugo oduzeto, čovek i dalje ima svoju poslednju slobodu, a to je sloboda da ‘bira svoj stav u bilo kakvom sklopu okolnosti’. Mi donosimo odluku da nastavimo dalje, da nastavimo da se budimo i živimo svoj život svaki dan, zato što verujemo da postoji neka viša svrha – da naša patnja nije uzaludna. „Na neki način, patnja prestaje da bude patnja u trenutku kada dobije smisao, kao što je smisao žrtvovanja“
Uticaj danas uredi
Prema istraživanju Kongresne biblioteke Sjedinjenih Američkih Država, knjiga Zašto se niste ubili: Traženje smisla življenja, u originalu “Man’s Search for Meaning” (Čovekova potraga za smislom), je jedna od deset najuticajnijih knjiga u SAD. Do momenta smrti njenog autora 1997. godine, knjiga je već bila prodata u više od 10 miliona primeraka, i prevedena na 24 jezika. Čini se da je ova knjiga i danas aktuelna kao i kada se pojavila.