Човечност и папирни балони

Čovečnost i papirni baloni
Čovečnost i papirni baloni
	Scena iz filma.
Izvorni naslov	人情紙風船
Žanr	istorijska drama
Režija	Jamanaka Sadao
Producentska; kuća	Nikacu
Godina	1937.
Zemlja	Japan
Jezik	japanski;
	IMDb veza

Čovečnost i papirni baloni (jap. 人情紙風船) je japanska istorijska drama iz 1937. godine, koju je režirao Jamanaka Sadao.^[1]

Radnja

Film prikazuje tragičnu sudbinu dvojice suseda u sirotinjskoj četvrti Eda (Tokio) sredinom 18. veka, siromašnog mladog samuraja u potrazi za poslom, i snalažljivog mladog frizera koji zarađuje za život držeći ilegalnu kockarnicu. Mladi samuraj Uno Matađuro je odbačen od gospodara njegovog pokojnog oca, koji odbija da ga zaposli, i izdržava ga supruga koja pravi i prodaje papirne balone. Njegov prvi sused, siromašni, ali duhoviti i snalažljivi mladi frizer Šinza, dolazi u sukob sa lokalnim jakuzama koji mu otimaju sav novac, pošto je bez dozvole držao kockarnicu na njihovoj teritoriji. U očajanju, Šinza kidnapuje kćer lokalnog trgovca i zelenaša, i sakriva je uz pomoć svog suseda samuraja. Pošto je uspešno naplatio otkup (50 zlatnika), frizer čašćava svoje susede, ali ga banda jakuza, koje je unajmio zelenaš, odvodi u smrt. Za to vreme, samurajeva supruga, saznavši od susetki da joj je muž učestvovao u otmici i time ukaljao njihovu čast, svojim bodežom ubija njega pa sebe.

Analiza

Jamanaka, koji je radio za studio Nikacu, nije bio zainteresovan za nihilističkog heroja niti za spasioca običnog čoveka, uobičajene protagoniste džidai-geki filmova. Umesto toga, želeo je da „snimi džidai-geki kao gendai-geki“^[a], onu vrstu filma koju je Hiroši Inagaki nazvao savremenom dramom sa samurajskim perčinom.^[1]

U svojoj knjizi Sto godina japanskog filma, Donald Riči smatra da je Jamanakin najbolji film bio je njegov poslednji, Čovečnost i papirni baloni (1937). U početnoj sekvenci, bivši samuraj je izvršio samoubistvo. Njegove komšije pričaju o smrti, a jedan kaže: „Ali se obesio kao trgovac. Gde je bio čovekov duh bušidoa? Zašto se nije rasporio kao pravi samuraj?" Na šta drugi odgovara: "Zato što više nije imao mač - prodao ga je pre neki dan za pirinač." Ovo je poznato otvaranje teme smrti, tako tipično za konvencionalni džidaj-geki, sa upućivanjem na bušido, "put samuraja". Ali postoji ogromna razlika. U konvencionalnom istorijskom filmu, junak bi došao do veličanstvenog kraja. Međutim, nije tako, u ovoj kritičnom, kontemplativnom i savremenom filmu. Mač, koji navodno simbolizuje život samuraja, prodat je da bi samuraj, ironično, mogao da živi.^[1]

Sato Tadao je rekao da je ovaj film „dosledan pokušaj da se razbiju stari stereotipi“. Likovi govore savremeni japanski umesto starinskih fraza iz uobičajenih melodrama iz žanra samurajskih filmova; ponašanje samuraja više nije ritualno stilizovano; nema konvencionalnih generalizacija, a one koje se pojavljuju koriste se u ironične svrhe. Rezultat je svežina, sloboda, u kojoj se ozbiljni problemi tretiraju olako.^[1]

Napomene

^ Gendai-geki je savremena drama, tj, sa temom iz savremenog života, za razliku od istorijske drame - džidai-geki.

Reference

^ ^a ^b ^v ^g Richie, Donald (2005). A hundred years of Japanese film : a concise history, with a selective guide to DVDs and videos. Paul Schrader (Rev. ed izd.). Tokyo: Kodansha International. str. 71—72. ISBN 4-7700-2995-0. OCLC 61116307. CS1 održavanje: Tekst viška (veza)

[2] Gendai-geki je savremena drama, tj, sa temom iz savremenog života, za razliku od istorijske drame - džidai-geki.

[:0-1] v ^g Richie, Donald (2005). A hundred years of Japanese film : a concise history, with a selective guide to DVDs and videos. Paul Schrader (Rev. ed izd.). Tokyo: Kodansha International. str. 71—72. ISBN 4-7700-2995-0. OCLC 61116307. CS1 održavanje: Tekst viška (veza)

[1]

[a]