Чудо (film iz 2009)
"Čudo" je film Aleksandra Proškina, učesnika u konkurentnom programu 31. Moskovskog međunarodnog filmskog festivala[1], gde je dobio posebnu nagradu za režiju "Srebrni Georgije" i druge nagrade. Film je objavljen u distribuciji filma 12. novembra 2009. Zaplet filma zasnovan je na priči o okamenjenoj devojci po imenu Zoa.
| Čudo | |
|---|---|
| Žanr | mistična drama |
| Tvorac | Aleksandr Proškin |
| Režija | Aleksandr Proškin |
| Scenario | Jurij Arabov |
| Producent | Ruben Dišdišen
Sergej Danielan Aram Movsesan Jurij Moroz |
| Glavne uloge | Marija Burova
Sergej Makovecki Konstantin Habenski Polina Kutepova Aleksandr Potapov Operatorы Aleksandr Karюk |
| Muzika | Gennadij Karok |
| Producentska kuća | Studio "Amkart" |
| Distributer | Central Partneršip |
| Godina | 2009. |
| Trajanje | 110 minuta |
| Zemlja | Rusija |
| Jezik | ruski |
| 1197626 IMDb veza | |
Zaplet
uredi1956. u istoj kući u gradu Grečansk, živi majka sa ćerkom Tatianom. Oboje ne veruju u Boga, ali u uglu na polici su ikone koje su nasleđene od bake. Kćerka je prilično bezobraznog karaktera, a majka je po prirodi oštra, mirna i tašta. Kada Tatiana traži od majke da iznese ikone iz kuće, ona se slaže. Samo ikona svetog Nikole Čudotvorca ostaje u kući, jer je voljena ćerka koja se pominje u prelasku na početku filma, nosi ime Nikolija. Sledećeg dana, ujutro, golub se zaleti u zatvoreni prozor i, razbija čaše, ostavljene na stolu. Majka otkriva iz knjige o znakovima da je pad mrtve ptice znak da će se nešto strašno dogoditi.
Tatijana ima rođendan, u večernjim satima dolaze kod nje. Majka je primorana da ostane na ulici, kako ne bi ometala zabavu. Mladi plešu u parovima, a Tatijana čini užasni greh bogohuljenja - uzima sa police ikonu Svetog Nikole i počinje da pleše sa njom u rukama. Odjednom uplašeni gosti viču i izlaze iz kuće, ali Tatijana nije među njima.
Desilo se da se tokom plesa Tatijana iznenada smrznula na mestu, čini se da je njeno telo okamenjeno i pri pokušaju da razbiju led, alati se kime. U isto vreme, devojka ima znakove života, na primer, slabo disanje. Ambulantna kola hitne pomoči stižu ali joj ne mogu pomoći. U blizini kuće postavili su policijsko obezbeđenje.
Nikolaj, reporter regionalnih novina Volzskaja Pravda, ubrzo pre ovih događaja posetio je Grečansk. Ima ženu i još nekoliko ljubavnica sa strane, uključujući Tatijanu. Nikolaj je ponovo poslat u Grečansk, gde lokalni gradonačelnik umesto Tatijane pokušava da mu podmetne drugu devojku je navodno to prošla i sada se oseća normalno. Nikolaj shvata da je prevaren. Nalazi pravu Tatijanu, sa ikonom u rukama i piše članak o njoj, pokušavajući da objasni "stanje" devojke od materijalističkih položaja, koristeći znanja iz medicinske enciklopedije. Međutim, uredniknovina ne dopušta članak, nakon čega Nikolaj prestaje sa radom.
Tada predsednik Hruščov dolazi u Grečansk, jer je želi da se lično pozabavi ovim "čudom". Videći devojku koja je u tom trenutku stajala 128 dana, naređuje da se preuzme ikona od nje. Monah - sin lokalnog sveštenika se pomolio nakon čega se devojka vraća u život, a Hruščov se vraća u Moskvu.
Tatijana, u pratnji policajaca, odlazi u bolnicu na ispitivanje, gde se utvršuje da je fizički zdrava. Sumnjajući se radi o zaveri protiv sovjetskog režima, počinju da je ispituju slučaj Kondrašov i policajac Major Peršin. Ona ne reaguje na optužbe i ponaša se ravnodušno. Da bi je zastrašili, Kondrašov naređuje da Tatijanu pošalju među muške zatvorenike u ćeliju, ali na kraju se sami zatvorenici uplaše kada saznaju da je to ista Tatijana, o kojoj se šire glasine[2].
Nakon incidenta, Tatijana se smatra ludom i smešta u lokalnu psihijatrijsku bolnicu. U poslednjim kadrovima njena kosa je odsečena, a u tom trenutku njenu pažnju privlači golub na prozoru. Ona okreće glavu prema prozoru i osmehuje se.
Uloge
uredi- Marija Burova - Tatijana Skripnikova
- Sergej Makovetski - Kondrašov, komesar za pitanja religija
- Konstantin Khabenski - Nikolaj Artemiev, novinar
- Polina Kutepova - Nataša, Supruga Artemieva
- Alekander Potapov - Nikita Sergejevič Hruščov
- Viktor Shamirov - otac Andrej, sveštenik
- Vitalij Kiščenko - Peršin, policajac
- Olga Lapšina - Klaudia Ivanovna
- Zurab Kipšidze - Albert Vakhtangovič
- Dima Opanasenko - Saša Golubtsov
- Viašeslav Batrakov - Ujak Antip
- Natalija Gandziuk - Supruga oca Andreja
- Kamil Tukaev - Valerian Grigorievič
- Vladimir Kabalin - Stolarija
- Ana Ukolova - Galia
- Timofel Trifučes - Pashka
- Sergej Novikov - episkop
- Daria Rumiantseva - False Vetaiana
Filmska grupa
uredi- Scenario: Iuri Arabav[3]
- Direktor fotografije: Aleksandar Proškin
- Izvođač: Ekaterina Tatarskaia
- Operatori hirurgije: Genadij Kariuk, Alekander Kariuk
Snimanje
urediZnačajan deo snimanja filma održan je u predgrađima Tule - selo planine Kosai. Za snimanje filma, sagrađena je kuća, slična onoj u kojoj se dogodila ova priča (G. Kuibišev, 84 Čkalova, ul.).
Pucnjava se takođe dogodila na stanici, u policijskom odeljenju Iasnogorsk-a, u štamparinskoj kući Zaok, u zgradi Tulaugugu i u Tuliskoj kući oficira, gde, prema placu, Hruščov živi[4]. Najnoviji planovi filma čuvaju se u Muzeju Jasnaia Poliana.
Nagrade
uredi- MKF u Moskvi - posebna nagrada žirija "Srebrni Georgije".
- 15 Međunarodni filmski festival ljudskih prava "STALKER" u Moskvi - nagrada STALKER za najbolji fenomen. Međunarodna dobrotvorna filmska festivala "Radiant Angel" u Moskvi je posebna nagrada žirija.
Izvori
uredi- ^ „Aleksandr Proškin snяl filьm-legendu o devuške, zastыvšeй s ikonoй”. Rossiйskaя gazeta (na jeziku: ruski). 2009-06-24. Pristupljeno 2024-05-21.
- ^ Edwards, Russell (2009-10-06). „The Miracle”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-21.
- ^ Anikin, A.E. (1991). „Čudo smerti i čudo muzыki (O vozmožnыh istokah i parallelяh nekotorыh motivov poэzii Ahmatovoй)”. Russian Literature. 30 (3): 285—302. ISSN 0304-3479. doi:10.1016/0304-3479(91)90070-h.
- ^ „Stoяnie Zoi, ili Zoino stoяnie - pravda ili mif”. www.pravmir.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-05-21.