Šablon:IČ-Angina pektoris

Tipična lokalizacija jakog bola u grudima (crveno) na prednjoj strani tela i njegovog zračenja, (roze) kod angine pektoris.

Angina pektoris ili stenokardija / stezanje u grudima (od grč. άγχειεν — stezati, suziti + lat. pectus — prsa; ili od grč. στενός — uzak + grč. καρδία — srce) skup je simptoma, među kojima je vodeći bol, karakterisan; specifičnom lokalizacijom, zračenjem, dužinom trajanja i provokativnim faktorima. Bol je najčešće lokalizovan u prekordijumu iza grudne kosti, i nastaje kao posledica narušene ravnoteže između dostupnosti i potrebe srčanog mišića (miokarda) za kiseonikom, usled nemogućnosti koronarne (arterijske) cirkulacije srca da zadovolji sopstvene potrebe.

Mehanizam nastanka bola u stenokardiji ili angini pektoris nije tačno poznat, ali se pouzdano zna da se javlja kada je srčani mišić izložen ishemiji izazvanoj mnogobrojnim stanjima (uzrocima), u kojima rastu potrebe srčanog mišića za kiseonikom.

Istraživanja su pokazala da intenzitet bola u grudima nije uvek u korelaciji sa patoanatomski supstratom, patofiziološkim tokom događaja i najtežim srčanim komplikacijama. Uz bol u anginoznom napadu se mogu javiti i neurovegetativni simptomi; tahikardija (ubrzan rad srca), povišen krvni pritisak, mučnina itd. Zato je veoma je značajno diferencijalno dijagnostički tačno odrediti uzrok bola u grudima, tj. razlučiti bol uzrokovan ishemijom srčanog mišića od neishemijskog bola u grudima, koji veoma često, takođe može zahtevati hitno lečenje.