Šant (elektrotehnika)
Šantni ampermetar dozvoljava merenje prevelikih vrednosti tekućih vrednosti koje direktno meri određeni ampermetar. U ovom slučaju šant, manganov otpornik tačno poznatog otpora, postavlja se paralelno sa galvanometrom koji se pomiče, tako da će kroz to proći sve struje koje treba izmjeriti. Da ne bi ometali krug, otpor šanta je obično veoma nizak. Pad napona preko šanta je proporcionalan struji koja teče kroz nju i kada je poznata njegova otpornost, voltmetar spojen preko šanta može se skalirati da direktno prikaže trenutnu vrednost.
Šant se ocenjuju maksimalnom strujom i padom napona na toj struji. Na primer, 500 A, 75 mV šant bi imao otpor od 0,15 mili Oma, maksimalno dozvoljenu struju od 500 ampera i pri tom bi pad napona bio 75 milivolta. Po konvenciji, većina šantova je projektovana tako da padaju 50 mV, 75 mV ili 100 mV kada rade po svojoj potpunoj naznačenoj struji, a većina ammetara se sastoji od šanta i voltmetra s punim razmakom od 50, 75 ili 100 mV. Svaki Šant ima faktor koji smanjuje potrebu za neprekidnom upotrebom, 66% je najčešće. Kontinualna upotreba je vreme rada od 2 minuta, pri čemu se faktor deriranja mora primeniti. Postoje termalne granice kod kojih šanta više ne funkcioniše ispravno. Na 80 °C počinje da se javlja termalni drift, pri 120 °C termički drift je značajan problem u slučaju da greška, u zavisnosti od konstrukcije šanta, može biti nekoliko procenata i pri 140 °C legura manganina postaje trajno oštećena zbog žarenja u vrednosti otpornosti koja se pomera gore ili dole.
Ako se izmerena struja takođe nalazi na visokom naponskom potencijalu, ovaj napon će biti prisutan i na priključnim provodnicima i samom instrumentu. Ponekad se šant ubacuje u povratnu nogu (uzemljena strana) kako bi se izbegao ovaj problem. Neke alternative šantovima mogu obezbediti izolaciju od visokog napona tako što ne direktno povezuju merač sa visokonaponskim kolom. Primeri uređaja koji mogu da obezbede ovu izolaciju su senzori struje Hall efekata i strujni transformatori (vidi merače za kleme). Trenutni šantovi se smatraju preciznijim i jeftinijim od uređaja Hall effect. Zajednička tačnost ovih uređaja je ± 0,1% i 0,25% i 0,5%.
Tomasov tip dvostrukog manganinskog šanta i tip MI (poboljšan dizajn tipa Thomas) korišćeni su do devedesetih od strane NIST-a i drugih vladinih laboratorija kao pravna referenca oma do nastanka kvantnog Hall učinka. Šantevi tipa Thomas još uvek koriste vladine i privatne laboratorije da preduzmu vrlo precizna trenutna merenja, pošto je korišćenje kvantnog Hola efekta proces koji troši mnogo vremena. Tačnost ovih vrsta šantova se meri u ppm i sub-ppm skali drifta godišnje postavljenog otpora.
Tekuće tehnike merenja uredi
Kada je sklop uzemljen (uzemljen) sa jedne strane, trenutni merni šant se može ubaciti u neosnovani provodnik ili u uzemljeni provodnik. "Šantanje" u neosnovanom provodniku mora biti izolovano za napon punog kola na tlo; merni instrument mora biti inherentno izolovan od tla ili mora uključiti rezistivni razdelnik napona ili izolacioni pojačavač između relativno visokog napona zajedničkog režima i niži napon unutar instrumenta. Šantanje u uzemljenom provodniku možda neće otkriti struju curenja koja zaobilazi šantanje, ali neće doživjeti visoki zajednički režim napona na tlo. Opterećenje se uklanja sa direktnog puta na zemlju, što može dovesti do problema kod upravljačkog kola, rezultirati neželjenim emisijama ili oboma.
Reference uredi
Spoljašnje veze uredi