Šahovska otvaranja

Šahovsko otvaranje je početna faza šahovske partije. Ona obuhvata prvih 10 do 15 poteza partije u kojima se figure strateški uvode u igru (razvijaju). Posle otvaranja, u partiji sledi središnjica. Zavisno od toga koje se figure prve pomeraju, šahovska otvaranja se dele na otvorene, poluotvorene i zatvorene igre.

Početna pozicija u Šahu

Opšta strategija šahovskih otvaranja

Cilj otvaranja za oba igrača je da razviju šahovske figure, zauzmu centralna polja i zaštite kralja. Beli igrač ima prednost prvog poteza. i on će pokušati da time stekne prednost u otvaranju.

Za igrače koji ne vladaju teorijom šahovskih otvaranja, korisno je da, kao orijentaciju, primene sledeća „zlatna pravila”:

1. Zaposesti centar table svojim pešacima
2. Razviti lake figure, prvo skakače, a onda lovce
3. Rano se pobrinuti za sigurno mesto za kralja, što se postiže rokadom
4. Svakom figurom u otvaranju treba igrati, u pravilu, samo jednom
5. Razviti figure tako da su maksimalno efikasne u kontrolisanju šahovskih polja (recimo: Sb1–c3 je povoljnije od Sb1–a3)
6. Dama i topovi ulaze u igru obično posle lakih figura i rokade
7. Pešake treba oprezno pomerati, jer oni ne mogu da se kreću unazad

Ova pravila nisu apsolutna i postoje brojni izuzetci.

Primeri poznatih šahovskih otvaranja

Kategorija	Ime	Prvi potez (najčešći nastavak)
otvorene igre	italijanska	1. e2–e4 e7–e5 2. Sg1–f3 Sb8–c6 3. Lf1–c4 (3. … Lf8–c5)
	španska	1. e2–e4 e7–e5 2. Sg1–f3 Sb8–c6 3. Lf1–b5
	škotska	1. e2–e4 e7–e5 2. Sg1–f3 Sb8–c6 3. d2–d4
	Filidorova odbrana	1. e2–e4 e7–e5 2. Sg1–f3 d7–d6
	lovčevo otvaranje	1. e2–e4 e7–e5 2. Lf1–c4
	kraljev gambit	1. e2–e4 e7–e5 2. f2–f4
poluotvorene igre	francuska odbrana	1. e2–e4 e7–e6 (2. d2–d4 d7–d5)
	Karo-Kan	1. e2–e4 c7–c6 (2. d2–d4 d7–d5)
	sicilijanska odbrana	1. e2–e4 c7–c5
	Pirčeva odbrana	1. e2–e4 d7–d6
	moderna odbrana	1. e2–e4 g7–g6
	Aljehinova odbrana	1. e2–e4 Sg8–f6
	skandinavska odbrana	1. e2–e4 d7-d5
zatvorene igre	odbijeni damin gambit	1. d2–d4 d7–d5 2. c2–c4 e7–e6
	prihvaćeni damin gambit	1. d2–d4 d7–d5 2. c2–c4 d5xc4
	indijska odbrana	1. e2–e4 Sg8–f6 2. c2–c4
	holandska odbrana	1. d2–d4 f7–f5
	engleska odbrana	1. c2–c4 (1. … e7–e5 ili Sg8–f6 ili c7–c5)
	Retijevo otvaranje	1. Sg1–f3 d7–d5 2. c2–c4
neobična otvaranja	poljsko (orangutan)	1. b2–b4
	Larsenovo otvaranje	1. b2–b3
	Birdovo otvaranje	1. f2–f4

Najčešća šahovska otvaranja u praksi

Beli igrač najčešće igra 1. е2–e4. Do 20, veka ovaj poez je smatran najlogičnijim otvaranjem. Sovjetski velemajstor Rauzer, jedan od najboljih igrača 1930ih, formulisao je izreku: „1. e4 i beli dobija“. Bobi Fišer je jednom izjavio: „Ne znam šta bi mi Bog odgovorio na 1. e4“. Pošto potez e2–e4 najbolje ističe osnovnu ideju otvaranja, on se preporučuje učenicima šaha.

potez	1800–1900	1901–1935	1935–1998
otvorene igre
1. e2–e4 e7–e5	64 %	31 %	15 %
poluotvorene igre
1. e2–e4 (bez e7–e5)	23 %	20 %	35 %
1. d2–d4 d7–d5	10 %	28 %	15 %
zatvorene igre
1. d2–d4 (bez d7–d5)	3 %	16 %	23 %
ostalo		5 %	12 %

Ova statistika prikazuje evoluciju od simetričnih otvaranja, ka asimetričnim. U 19. veku je više od polovine partija počinjalo sa 1. e2–e4 e7–e5. Kao odgovor na 1. e2–e4 razvile su se sicilijanska (1. … c7–c5) i Francuska odbrana (1. … e7–e6). U situaciji 1. d2–d4 najčešće se igraju indijske varijante (1. … Sg8–f6). Kod jačih igrača, postala je popularna i engleska odbrana (1. c2–c4).