Šahovska studija je komponovana šahovska pozicija u kojoj postoji forsiran, jedinstven put do pobede, ili do remija. Već dva veka takvu poziciju iz nejasnih razloga zovemo studijom. Ta pozicija po pravilu ima karakter završnice, jer autor primenjuje umetnički princip ekonomičnosti i teži što manjem broju figura.

Na jednom visokom nivou, studija predstavlja gotovo umetničku formu na koju se mogu primeniti striktni zakoni originalnosti, raznolikosti, kreativnosti, sklada i lepote. Pri tome, naravno, studija mora biti korektna, a to je obaveza koja od kompozitora studije zahteva gotovo takvu disciplinu kakva se traži u naučnom radu. Dokazivanje počiva na analizi, i zadatak je koji mnogim entuzijastima predstavlja veliki izazov.

Studija nije korektna u dva slučaja:

  • ako postoji i pomoćno rešenje s kojim kompozitor studije nije računao, ili
  • ako nameravano rešenje ima propust.

Neophodna je velika veština, po svom karakteru ravna veštini praktičnog majstora da se kreira pozicija u kojoj beli ima jedinstvene poteze, a crni računa na zanimljivu protivigru.

Studije nisu tako popularne kao šahovski problemi. Znatno su teže za rešavanje, a osim toga zahtevaju od rešavača zavidno poznavanje šahovskih završnica, što je za razumevanje rešenja preko potrebno. Ali, između studije i praktične igre postoji velika srodnost i svaki šahista nalazi zadovoljstvo u ovoj dubokoj grani šaha, koja ponekad apsorbuje celokupni interes ljubitelja, pa se oni za „običnu igru“ i ne zanimaju.

Vidi još

uredi

Spoljašnje veze

uredi