Švajcarski građanski zakonik

Švajcarski građanski zakonik (Schweizeriches Zivilgesetzbuch) donet je 1912. godine u uslovima konfederalno-federalnog uređenja kroz demokratsku proceduru koja je ustavno ustanovljena tokom 19. veka i jedna je od najzančajnijih građanskih kodifikacija u Evropi. U Švajcarskoj je na snazi bilo čak dvadesetak različitih građanskopravnih režima, uglavnom zasnovanih na lokalnom, narodnom običajnom pravu, ili oslonjeni na Code civil u francuskim kantonima, odnosno na Austrijski građanski zakonik u nemačkim. Kako bi se prevazišao tako izražen pravni partikularizam i bitne razlike, još krajem 19. veka je ipak postignuta saglasnost kantona da federacija treba da unifikuje pravni sistem zemlje.^[1]

Istorijat uredi

Pravni osnov za unifikaciju pravnog sistema je stvorio Ustav iz 1784. godine uspostavivši nadležnost federacije, a već 1881. godine je donet Švajcarski zakon o obligacijama. Posle toga pripadnik istorijskopravne škole Eugen Huber (Eugen Huber) dobija zadatak da sastavi celovitu građansku kodifikaciju, koja je predstavljena švajcarskoj Saveznoj skupštini 1900. godine. Ona biva usvojena posle dorade 1907. godine i konačno stupa na snagu 1912. godine.^[1]

Sadržaj uredi

S obzirom da je ovaj zakonik bio delo jednog čoveka i zbog toga se razlikuje od mnogih svojih savremenika. Njegov jezik i stil su jasni i jednostavni, kako bi bio dostupan i razumljiv svakom prosečnom činovniku i građaninu. Zakonik ne sadrži opšti deo već je podeljen na četiri dela: statusno pravo (lica), porodično pravo, nasleđivanje i svojinu. U njemu je česta pojava nepotpunih normi koje ostavljaju veliku slobodu sudijama u interpretaciji prava, pa čak i pravne praznine, zbog čega već u njegovom prvom članu stoji:

"Ako se u zakonu ne može iznaći odgovarajuća odredba, sudija će odlučiti u skladu sa običajnim pravom, a ako i ono nedostaje, u skladu sa normom koju bi doneo da je zakonodavac. Pritom mora imati u vidu doktrinu i tradiciju."

Uzrok ovoga je njegov obim, ima tek nešto više od 1500 članova, slično kao i Austrijski građanski zakonik. Ovaj zakonik krasi izuzetna prilagodljivost i otpornost na promene, tako da je do danas ostao na snazi bez velikih izmena i izvršio veliki uticaj u svetu.^[1]

Značajni pravni transplanti uredi

Švajcarski građanski zakonik je 1922. godine skoro u potpunosti preuzela Turska. Takođe ova kodifikacija je izvršila veoma snažan uticaj na Italijanski građanski zakonik iz 1942. godine, a u pojedinim rešenjima i na niz drugih građanskih kodifikacija, naročito na Grčku. Dobrim delom se njegov uticaj primećuje i u našem Zakonu o obligacionim odnosima SFRJ iz 1978. godine, koji je posle raspada države skoro bez izmena preuzet od svih novonastalih država bivše SFRJ.^[1]

Reference uredi

^ ^a ^b ^v ^g Avramović, Sima; Stanimirović, Vojislav (2018). Uporedna pravna tradicija. Beograd: Univerzitet u Beogradu - Pravni fakultet. str. 259., 260. ISBN 978-86-7630-766-1.

Literatura uredi

Uporedna pravna tradicija/ Sima Avramović, Vojislav Stanimirović, Univerzitet u Beogradu - Pravni fakultet, 2018.

[:0-1] v ^g Avramović, Sima; Stanimirović, Vojislav (2018). Uporedna pravna tradicija. Beograd: Univerzitet u Beogradu - Pravni fakultet. str. 259., 260. ISBN 978-86-7630-766-1.

[1]