Šehid
Šehid (arap. شهيد) označava šehida u islamu. Reč se u Kuranu često koristi u opštem značenju „svedok“, ali samo jednom u značenju „mučenik“ (tj. onaj koji umire za svoju veru); drugi smisao dobija širu upotrebu u hadisu.[1]
Termin se obično koristi kao posthumna titula za one za koje se smatra da su prihvatili ili čak svesno tražili sopstvenu smrt kako bi svedočili o svojim verovanjima. Kao i reč mučenik na engleskom jeziku, u 20. veku, reč šehid je dobila i verske i nereligijske konotacije, i često se koristila da opiše one koji su umrli zbog nereligijskih ideoloških razloga. Ovo sugeriše da ne postoji jedinstven i nepromenljiv koncept mučeništva među muslimanima i Sikima. Takođe se koristi u sikizmu.[2]
Pominjanje u Kuranu
urediŠehid se smatra onim kome je mesto u raju obećano:
| „ | Nikako ne smatraj mrtvima one koji su na Alahovu putu izginuli! Ne, oni su živi i u obilju su kod Gospodara svoga, radosni zbog onoga što im je Alah od dobrote Svoje dao i veseli zbog onih koji im se još nisu pridružili, za koje nikakva straha neće biti i koji ni za čim neće tugovati;
radovaće se Alahovoj nagradi i milosti i tome što Alah neće dopustiti da propadne nagrada onima koji su bili vjernici. One koji su se Alahu i Poslaniku i nakon zadobijenih rana odazvali, one između njih, koji su dobro činili i bogobojazni bili – čeka velika nagrada; one kojima je, kada su im ljudi rekli: "Neprijatelji se okupljaju zbog vas, trebate ih se pričuvati!" – to učvrstilo vjerovanje, pa su rekli: "Dovoljan je nama Alah i divan je On Gospodar!" |
” |
Moderna upotreba
urediTokom osamnaestog veka, bilo je nekoliko ratova za nezavisnost unutar kolonijalnih teritorija muslimanskog sveta. Mnogi vojnici koji su poginuli tokom ovih sukoba dobili su titulu šehida po sahrani. Razni muslimani su umrli pod fašističkim i komunističkim režimima tokom dvadesetog veka, kao i novijih ratova, uključujući u Bosni, genocid nad Rohinjama i genocid nad Ujgurima. Masakri nad muslimanima su se takođe desili, poput pucnjave u džamiji u Krajstčerču na Novom Zelandu 2019.
Musliman koji je ubijen braneći svoju imovinu smatra se šehidom. Na primer, u Pakistanu i Indiji reč „šehid“ se koristi za označavanje šehida koji su umrli na putu islama ili u odbrani svoje nacije.
Često u novije vreme sebe šehidima nazivaju bombaši samoubice, s čime se ne slaže većina islamske uleme, objašnjavajući takvu akciju izvršavanjem samoubistva, a što je po islamu veliki greh.[3]
Žene
urediŽena se smatra „šehidom“ (شهيدة, šahida) ako umre tokom ispunjavanja verske zapovesti.[4] Žena se može smatrati i mučenicom ako umre pri porođaju. Postoje primeri žena koje se bore u ratu kao što je Nusabaja bint Kab. Prvi mučenik (muškarac ili žena) u islamu bila je Sumaja bing Kajat, koja je pogubljena zbog njenog prelaska na islam.[5] Umrla je nakon što ju je Abu Džehl, antimuslimanski vođa Kurejšija, ubo nožem u stomak. Iako njeno ime nije uobičajeno u savremenom muslimanskom dijalogu, drevna islamska literatura beleži događaje na kraju njenog života.[6]
Reference
uredi
- ^ „Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, μάρτυ^ς”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2023-02-20.
- ^ Gölz, Olmo (2019-01-01). „Gölz “Martyrdom and the Struggle for Power: Interdisciplinary Perspectives on Martyrdom in the Modern Middle East. [Editorial]” Behemoth 12, no. 1 (2019): 2–13.”. Behemoth.
- ^ Zirojević, Olga (2019-12-19). „Šehidi – islamski mučenici”. Peščanik (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-05.
- ^ Islam, fundamentalism, and the betrayal of tradition : essays by Western Muslim scholars. Joseph E. B. Lumbard. Bloomington, Ind.: World Wisdom. 2004. ISBN 0-941532-60-7. OCLC 54905507.
- ^ Cook, David (2007). Martyrdom in Islam. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-85040-1. OCLC 70867078.
- ^ Cook, David (2007). Martyrdom in Islam. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-85040-1. OCLC 70867078.