Википедија

Štap u svetovnoj sferi

Štap u svetovnoj sferi bio je simbol autoriteta i može se pratiti u civilizacijama i kulturama mnogo starijim od hrišćanstva.[1] Štap u svetovnoj sferi ima važnu ulogu u jevrejskoj i antičkoj, pogotovu rimskoj tradiciji.[2]. Dok se Mojsijev štap i Aronovo rascvetalo žezlo pojavljuju u Starom zavetu kao instrumenti božanske manifestacije .[3][4] U patrističkoj literaturi štap je simbol božanske moći, a žezlo koje nose anđeli označava kraljevski autoritet.[5][6]

Štap Svetog Save iz Manastira Sveta Trojica u Pljevljima

Istorija

uredi
 
Kod drevnih Inka Indijanaca zlatan štap okrunjen zvezdom bio je znak vladarskog dostojanstva

Štap u davna vremena a i danas poznat je kao obeležje vladara, sveštenika, poslanika, putnika, mladoženja. Tako je kod drevnih Inka Indijanaca zlatan štap okrunjen zvezdom bio znak vladarskog dostojanstva. Sveštenici kod Gala imali su u rukama beli štepić u vreme verskih obreda.

Kao što je po starom grčkom mitu Prometej od Zevsa sa neba ukrao oganj i sa neba ga doneo u štapu ljudima na zemlji, tako je i u srpskom narodu za Svetog Savu priča da je od đavola ukrao vatru i u štapu ga doneo ljudima. Takođe za Svetog Savu se priča da je štapom samo dodirnuo zemlju i iz nje je provrela voda, ili je iz kamena izazvao vodu, ili je stene pretvarao u kuću, vrane u ovce, ili je bezdušnog čoveka dodirom štapa pretvarao u kamen. Čak je i jednom prilikom dodirom groba štapom iz njega progovorio mrtvac.[7] Razume se da su ova verovanja stara i da su samo prenesena na jednog nacionalnog sveca.

Štap koji je prvobitno bio sredstvo rada, vremenom je postalo i sredstvo reda, straha, zakona a time i vlasti, pa je tako davanje štapa nekoj osobi npr. kod Srba imalo značenje davanja određene vlasti.

Počeci upotrebe štapa kao oznake dostojanstva crkvenih prelata u hrišćanstvu još uvek nisu rasvetljeni.[8] mada je u hrišćansku umetnost štap uveden od samog početka i to na scenama koje se odnose na Mojsija, uspostavljanjem paralelizma između Hrista kao novog Mojsija koji je u onovremenoj bogoslovskoj literaturi, preuzet pri predstavljanju Hristovih čuda.[9]

Tokom 4. veka štap nose pojedini svetitelji, posebno Sveti Petar, kao simbol duhovnog autoriteta i moći koja mu je dodeljena od strane Bog[10][11]

Štap prestaje da se predstavlja na scenama sa biblijskom tematikom tokom 6. i 7. veka, kada ga zamenjuju krst ili skiptar (žezlo).[12]

U prošlosti uloge štapa su se umnožavale i proširivale, da bi se u cilizovanom svetu svele na obične i skoro beznačajne uloge tog predmeta.

Oblik i funkcija štapa

uredi

U kanonskim tekstovima, u kojima se koristi nekoliko termina, u ranohrišćanskoj umetnosti štap se predstavlja u različitim formama, najčešće kao:

  • virga — kratka palica,
  • pedum, — zakrivljeni pastirski štap, itd.[13]

Zbog nedostatka pouzdanih opisa u pisanim izvorima i malog broja sačuvanih predstava, istoričarime je jako teško da donesu pouzdan zaključak da li je tokom srednjeg veka postojao jedinstven oblik arhijerejskog štapa i da li se i kako njegova forma razvijala, tim pre što su arhijereji, analogno insignijama cara, mogli imati različita žezla za određene ceremonije.[14]

Episkopski štap

Pisani izvori pružaju malo podataka, verovatno i zbog toga što arhijerejski štap ili paterica (patarica) pripada insignijama koje nemaju neposrednu liturgijsku funkciju.[15][16] Najstariji pomen episkopskog štapa potiče iz prve polovine 6. veka i tiče se Cezarija, mitropolita Arla dok se u smislu klerikalne insignije u zapadnoj crkvi može pratiti od 7. veka.[17]

Arhijerejski štap kao obeležje pravoslavnih episkopa prvi put je zabeležen u 9. veku, da bi potom u vizantijskim tekstovima gotovo isključivo bio dovođen u vezu sa ceremonijom izbora igumana.[18] odnosno arhiepiskopa i patrijarha.[19][a]

Još u 12. veku u hilandarskom i studeničkom tipiku a zatim u 13. veku pominje se davanje štapa (žezla) kao davanje duhovne vlasti. Naročito je to važilo u kraljevskim manastirima u kojima su igumani postavljani na kraljev predlog. Tako je u Žiči i Studenici kralj lično izabranom igumanu na svečanosti uvođena u dužnost predavao štap ili žezlo.

U Crnoj Gori Njegoša su posle smrti vladike Petra I glavari obukli i sa štapom preminulog vladike predstavili narodu kao novog upravitelja Crne Gore.

U Marijovu (Severna Makedonija) štap je deo opreme sveštenika i simbol njihovog pastirskog poziva.

Po štapovima u obliku slova T uklesanom na nekim bosanskim stećcima Solovjev je zaključio da su ispod njih sahranjeni dedovi ili epislkopi bosanske crkve.[20]

Štapovi nekih od srpskih patrijarha
  •  
    Patrijarh Arsenije III
  •  
    Patrijarh Arsenije IV
  •  
    Patrijarh Pavle
  •  
    Patrijarh Irinej

Napomene

uredi
  1. ^ Svečanom predajom žezla završavala se investitura.

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ Ovčinnikov, A. N., Simvolika hristianskogo iskusstva, Moskva 1999: 68–80
  2. ^ Dulaey, M., „Le symbole de la baguette dans l’art paléochrétien“, Revues des Etudes Augustiniennes XIX /1–2 1973: 13–16
  3. ^ Dulaey, M., „Le symbole de la baguette dans l’art paléochrétien“, Revues des Etudes Augustiniennes XIX /1–2 1973: 9–1
  4. ^ Ovčinnikov, A. N., Simvolika hristianskogo iskusstva, Moskva1999: 80–81
  5. ^ Ovčinnikov, A. N., Simvolika hristianskogo iskusstva, Moskva 1999: 90–98
  6. ^ Dulaey, M., „Le symbole de la baguette dans l’art paléochrétien“, Revues des Etudes Augustiniennes XIX /1–2 1973: 16–19, 24–25
  7. ^ Vladimir Ćorović, Sveti Sava u narodnom predanju Beograd 1927.
  8. ^ Golubcov A. P., „O proishoždenii, simvoličeskom značenii i ustroйstve arhiereйskogo posoha, Referat v zasedanii XIV Arhe ologič. sъezda v Černigove“, Bogoslovskiй vestnik t. 2, br. 6 1909: 262–264
  9. ^ Dulaey, M., „Le symbole de la baguette dans l’art paléochrétien“, Revues des Etudes Augustiniennes XIX /1–2 1973: 5, 9–10, 21
  10. ^ Dulaey, M., „Le symbole de la baguette dans l’art paléochrétien“, Revues des Etudes Augustiniennes XIX /1–2 1973: 34–36
  11. ^ Ovčinnikov, A. N., Simvolika hristianskogo iskusstva, Moskva 1999: 81–84
  12. ^ Dulaey, M., „Le symbole de la baguette dans l’art paléochrétien“, Revues des Etudes Augustiniennes XIX /1–2 1973: 31–33
  13. ^ Dulaey, M., „Le symbole de la baguette dans l’art paléochrétien“, Revues des Etudes Augustiniennes XIX /1–2 1973: 10–13
  14. ^ Golubcov A. P., „O prednosnoй arhiereйskoй lampade“, Bogoslovskiй vestnik t. 2, br. 7–8 1909:270, n. 3
  15. ^ Lexikon der christlichen Ikonographie, IV, Begr. von Engelbert Kirschbaum. Hrsg. von Wolfgang Braunfels, Freiburg im Breisgau – Roma t. 4, 194–197
  16. ^ Walter, Ch., Art and ritual of the Byzantine Church, London 1982: 26–29
  17. ^ Dabrowska, E., „Le Tau – un attribut ou un insigne liturgique?“, Acta Archaelogica Academiae Scientiarum Hungaricae 58 2007: 341
  18. ^ Byzantine Monastic Foundation Documents: A Complete Translation of the Surviving Founders’ Typika and Testaments, ed. by John Th omas and Angela Constantinides Hero with the assistance of Giles Constable, Dumbarton Oaks Studies 35, Dumbarton Oaks Trustees for Harvard University, Washington D.C. 2000, 185, 484, 587, 675, 752, 790, 816, 957, 967, 996, 1053, 1211, 1219, 1259, 1267, 1411, 1412, 1417, 1427, 1521, 1550, 1584, 1585, 1607
  19. ^ Laurent, V., „Le rituel de l’investiture du patriarche byzantin au debut du XV-è siècle“, Bulletin de la section historique Académie roumaine, XXVIII/2 (1947) 218–232.
  20. ^ Bulletin du Musée ethnographique de Beograd (na jeziku: srpski). Muzej. 1961. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Штап_у_световној_сфери&oldid=27053643”