Википедија

Amnesty International

Amnesti internašonal, skraćeno Amnesti ili AI (engl. Amnesty International, Amnesty ili AI - međunarodna amnestija) je svetska organizacija za zaštitu ljudskih prava[3], sa više od sedam miliona članova, sa podrškom širom sveta, koja se suprotstavlja akcijama vlada i grupa koje pokušavaju da osujete ljude u korišćenju svojih prava. Organizaciju je u Londonu 1961. godine osnovao advokat Piter Benenson[3], na temeljima međunarodno prihvaćenih standarda ljudskih prava, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i drugih dokumenata. Amnesti internašonal je pre svega nezavisna, neprofitna i nevladina organizacija.[4] Amnesti internašonal je dobitnik Nobelove nagrade za mir 1977. za kampanju protiv mučenja,[5] nagrade Ujedinjenih nacija na polju ljudskih prava 1978.[6] i Evropske nagrade ljudskih prava (nagrade Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za ljudska prava), medicinskoj sekciji ove organizacije 1983. godine.

Amnesti internašonal
  Odeljenja Amnesti internašonala po državama
Motobolje je upaliti sveću nego proklinjati tamu
OsnivačPiter Benenson
Datum osnivanjajul 1961.
Tipnon profit,
nevladina organizacija[1]
Metod delovanjamedijska pažnja,
apeli,
kampanje,
lobiranje
SedišteLondon,
 Ujedinjeno Kraljevstvo
Područje delovanjaširom sveta
Članoviviše od 7 miliona[2]
Generalni sekretarAgnes Callamard
Veb-sajtwww.amnesty.org
Protest protiv kršenja ljudskih prava u zatvoru Guantanamo 2006.

Prepoznatljiv simbol i logo Amnesti internašonala je sveća koja gori, obavijena bodljikavom žicom, gde sveća upozorava javnost i predstavlja svetlost i nadu za sve one čija su prava i životi ugroženi. Moto organizacije je: Bolje je upaliti sveću, nego proklinjati tamu. Amnesti internašonal deluje kroz kampanje, lobiranja, istraživanja i medijsko skretanje pažnje na probleme. Glavne oblasti delovanja članova organizacije su ljudsko dostojanstvo, prava žena i dece, prava izbeglica, kao i podrška svima ostalima na kojima se zbog svojih uverenja i statusa manjine krše ljudska prava. Zahtevi za ukidanje smrtne kazne, vršenje pritisaka na vlade država za oslobađanje zatočenika savesti i političkih zatvorenika, obezbeđivanje pravednih suđenja, kampanje protiv torture, okrutnog postupanja u zatvorima, političkih ubistava i progona ljudi zbog drugačijeg mišljenja[7], još su neke od važnih oblasti delovanja Amnestija. Organizacija deluje nezavisno od vlada i ideologija[7].

Amnesti internašonal je osnovana u Londonu 1961. godine, nakon objavljivanja članka „Zaboravljeni zatvorenici“ u časopisu The Observer 28. maja 1961. godine,[8] zaslugom advokata Pitera Benensona. Amnesti skreće pažnju na kršenje ljudskih prava i zalaže se za poštovanje međunarodnih zakona i standarda. Ova organizacija radi na mobilizaciji javnog mnjenja kako bi se stvorio pritisak na vlade u oblastima u kojima se vrši zlostavljanje.[9] Amnestija smrtnu kaznu smatra „ultimatnim, nepovratnim uskraćivanjem ljudskih prava.“[10] Na polju međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, Amnesti ima treću najdužu istoriju, posle Međunarodne federacije za ljudska prava[11] i Udruženja za borbu protiv ropstva.

Istorija uredi

2019 uredi

 
Znak Amnesti internašonal u Ruanu, 4. maja 2019

U februaru 2019. uprava Amnesti internašonala ponudila je ostavku nakon što je jedan nezavisni izveštaj otkrio ono što naziva „toksičnom kulturom” nasilja na radnom mestu i pronašao dokaze o maltretiranju, uznemiravanju, seksizmu i rasizmu, nakon što je zatraženo da se istraže samoubistva tridesetogodišnjeg veterana agencije Gaetana Muta u Parizu u maju 2018. godine (koji je ostavio oproštajno pismo navodeći radne pritiske), i 28-godišnja pripravnice Rosalind Makgregor u Ženevi u julu 2018.[12]

U aprilu 2019. zamenik direktora Amnesti internašonala za istraživanje u Evropi, Masimo Morati, upozorio je da će se, ako bude izručen Sjedinjenim Državama, osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž suočiti sa „rizikom od ozbiljnih kršenja ljudskih prava, naime uslova pritvora, koji bi mogli prekršiti zabranu mučenja".[13]

Dana 24. aprila 2019. demonstranti su zauzeli recepciju Amnestijskih kancelarija u Londonu, protestujući protiv onoga što su oni smatrali neaktivnošću Amnestije po pitanju kršenja ljudskih prava protiv Kurda u Turskoj, uključujući zatvaranje i izolaciju osnivačkog člana Kurdistanske radničke partije, Abdulahe Odžalana. Oni su proglasili štrajk glađu.[14] Bilo je tvrdnji da je neaktivnost Amnestije uzrokovana neprimerenim poštovanjem turskog i katarskog režima. Dana 26. aprila Amnesti je pozvala policiju da nasilno izbaci demonstrante, i kancelarije su očišćene.

Dana 14. maja 2019. godine, Amnesti internašonal podneo je peticiju Okružnom sudu u Tel Avivu, Izrael, tražeći ukidanje izvozne dozvole kompanije NSO Grupa za nadzornu tehnologiju.[15] U prijavi se navodi da „osoblje Amnesti Internašonala ima stalni i osnovani strah da će i dalje biti ciljani i ultimatno nadgledani“[16] pomoću NSO tehnologije. Protiv NSO-a pokrenute su i druge tužbe na izraelskim sudovima zbog navodnih kršenja ljudskih prava, uključujući prijavu saudijskog disidenta Omara Abdulaziza iz decembra 2018. godine, koji je tvrdio da je softver NSO-a ciljao njegov telefon tokom perioda u kojem je bio u redovnom kontaktu sa ubijenim novinarom Džamalom Kašogdžijem.[17]

U septembru 2019. godine, izabrana predsednica Evropske komisije Urzula fon der Lajen stvorila je novo mesto „potpredsednika za zaštitu našeg evropskog načina života“, koji će biti odgovoran za održavanje vladavine zakona, unutrašnju bezbednost i migracije.[18] Amnesti Internašonal je optužila Evropsku uniju da „koristi kadriranje krajnje desnice“ povezujući migraciju sa sigurnošću.[19]

Dana 24. novembra 2019, Anil Raž, bivši član odbora Amnesti Internašonala, ubijen je automobilskom bombom tokom rada na Razvojnim projektom Ujedinjenih nacija. Državni sekretar SAD Majk Pompeo objavio je Ražovu smrt na brifingu 26. novembra, tokom kojeg je diskutovao o drugim terorističkim delima.[20]

Dana 5. decembra 2019. Kumi Najdu, generalni sekretar organizacije, doneo je odluku da odstupi sa svoje funkcije iz zdravstvenih razloga.[21]

2020-te uredi

U avgustu 2020. godine, Amnesti Internašonal je izrazila zabrinutost zbog, kako je to nazvano, „široko zastupljenog mučenja mirnih demonstranata“ i postupanja sa pritvorenima u Belorusiji.[22] Organizacija je takođe izjavila da su više od 1.100 ljudi ubili banditi u ruralnim zajednicama na severu Nigerije tokom prvih šest meseci 2020.[23] Amnesti Internašonal je istražila ono što je nazvala „prekomernim“ i „nezakonitim“ ubistvima tinejdžera od strane angolske policije, koja je sprovodila ograničenja tokom pandemije koronavirusa.[24]

U maju 2020. godine, organizacija je izrazila zabrinutost zbog bezbedonosnih propusta u primeni softvera za utvrđivanje Kovid 19 kontakata koji je mandatoran u Kataru.[25]

U septembru 2020. godine, Amnesti je obustavila svoje indijske operacije nakon što je vlada te zemlje zamrzla njihove bankarske račune zbog navodnih finansijskih nepravilnosti.[26]

Dana 29. oktobra 2020. godine, Amnesti Internašonal je pokrenula aplikaciju za učenje ljudskih prava pod nazivom „Amnesti Akademi“.[27]

Dana 2. novembra 2020. godine, Amnesti Internašonal je izvestila da su pripadnici OLF u selu Gava Kanka, Etiopija, ubili 54 osobe - uglavnom amharske žene, decu i starije ljude.[28][29]

Nagrade uredi

  • Erazmova nagrada za mir (1976)
  • Nobelova nagrada za mir (1977)[3]
  • Nagrada Ujedinjenih nacija (1978)
  • Evropska nagrada ljudskih prava (1983)
  • Nagrada slobode govora (Freedom of speech Award) (1984)
  • Nagrada Ulof Palme (1991)

Njen prvi direktor, Šon Makbrajd je 1974. godine dobio Nobelovu nagradu za mir.[3]

Izvori uredi

  1. ^ „Dr Agnès Callamard appointed as Secretary General of Amnesty International”. amnesty.org. Pristupljeno 4. 4. 2021. 
  2. ^ „Who we are”. Amnesty International. Pristupljeno 16. 3. 2015. 
  3. ^ a b v g Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 43—44. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ „Amnesty International's Statute”. www.amnesty.org. 
  5. ^ „The Nobel Peace Prize 1977 - Presentation Speech”. Nobel Prize. 
  6. ^ „United Nations Prize in the field of Human Rights” (PDF). 
  7. ^ a b Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  8. ^ Benenson, Peter (28. 5. 1961). „The Forgotten Prisoners”. The Observer. Pristupljeno 28. 5. 2011. 
  9. ^ „About Amnesty International”. Amnesty International. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  10. ^ „Death Penalty”. Amnesty International. Pristupljeno 30. 5. 2018. 
  11. ^ Ronand, James; Ramos, Howard; Rodgers, Kathleen (2005). „Transnational Information Politics: NGO Human Rights Reporting, 1986–2000” (PDF). International Studies Quarterly. str. 557—587. Arhivirano iz originala (PDF) 18. 3. 2009. g. 
  12. ^ „Amnesty management team offers to resign over 'toxic culture' of bullying”. RTÉ News. 23. 2. 2019. Pristupljeno 24. 2. 2019. 
  13. ^ „UK's Labour Party calls for PM to prevent Assange's extradition”. Al-Jazeera. 12. 4. 2019. 
  14. ^ „Amnesty and ITV offices occupied to break the silence over jailed Kurdish leader Abdullah Öcalan”. The Canary[date=24 April 2019. 
  15. ^ „Amnesty supports legal action to stop chilling spy web”. www.amnesty.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 6. 2019. 
  16. ^ Sabbagh, Dan (18. 5. 2019). „Israeli firm linked to WhatsApp spyware attack faces lawsuit”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 6. 6. 2019. 
  17. ^ Buchanan, Tom (oktobar 2002). „'The Truth Will Set You Free': The Making of Amnesty International”. Journal of Contemporary History. 37 (4): 575—597. JSTOR 3180761. S2CID 154183908. doi:10.1177/00220094020370040501. 
  18. ^ „New EU post to protect European Way of Life slammed as 'grotesque'”. Reuters. 10. 9. 2019. 
  19. ^ „EU chief under fire over 'protecting way of life' portfolio”. BBC News. 11. 9. 2019. 
  20. ^ [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. jun 2021) India West News
  21. ^ „Amnesty International's Secretary General steps down”. www.amnesty.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  22. ^ Homan, Timothy R. (15. 8. 2020). „Pressure builds on US to respond to brutal crackdown in Belarus”. The Hill (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 8. 2020. 
  23. ^ „More than 1,100 villagers killed in Nigeria this year: Amnesty”. www.aljazeera.com. 24. 8. 2020. Pristupljeno 25. 8. 2020. 
  24. ^ „Teens killed by Angolan police enforcing virus curbs: Amnesty”. Aljazeera. 25. 8. 2020. Pristupljeno 25. 8. 2020. 
  25. ^ Anwar, Nessa (17. 8. 2020). „Governments have collected large amounts of data to fight the coronavirus. That's raising privacy concerns”. CNBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 8. 2020. 
  26. ^ „Amnesty International to halt India operations”. BBC News (na jeziku: engleski). 29. 9. 2020. Pristupljeno 29. 9. 2020. 
  27. ^ „Amnesty launches human rights learning app to equip next generation of activists”. Amnesty International. Pristupljeno 29. 10. 2020. 
  28. ^ „At least 54 killed in Ethiopia massacre, says Amnesty”. The Guardian. 2. 11. 2020. Pristupljeno 3. 11. 2020. 
  29. ^ „Ethiopia: over 50 killed in 'horrendous' attack on village by armed group”. Amnesty International. 2. 11. 2020. Pristupljeno 3. 11. 2020. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Amnesty International na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Amnesty_International&oldid=27551902”