Annales Alamannici
Alamanski anali (lat. Annales Alamannici) pružaju jedan od najranijih dostupnih zapisa o srednjovekovnoj Evropi.[1] Osnovni tekst Annales Alamannici pokriva godine od 709. do 799. Rasprostranjeni u nekoliko švapskih manastira, anali su nastavljeni nezavisno na nekoliko mesta, u opatiji Rajhenau do 939. (nastavljen Hermanus Kontraktus), u opatiji Sent Gal do 926. St. Galenova verzija je nastavljena od 927. do 1059. kao Annales Sangallenses maiores. Oni prikazuju ograničen broj događaja, u kratkoj prozi, ali njihova vrednost za naučnike je u njihovom srednjovekovnom stilu predstavljanja.
Kontekst
urediAnali su poznati po svom vrlo kratkom, površnom stilu i ograničenom narativu. Modernom naučniku oni mogu izgledati kao nepotpuni i iz tog razloga i ograničene vrednosti. Međutim, poslednjih godina, istoričari kao što je Hejden Vajt su tvrdili da stil hronika oslikava pogled na svet koji je izrazito srednjovekovni gde se „stvari dešavaju ljudima, a ne onaj u kome ljudi rade stvari“. Iz tog razloga, oni pružaju uvid u srednjovekovni um i šta su ljudi srednjeg veka smatrali važnim.[2]
Bibliografija
uredi- Annales Alamannici, ed. W. Lendi, Untersuchungen zurfruhalemannischen Annalistik. Die Murbacher Annalen. (Freiburg, 1971)
Reference
uredi- ^ Daniel Rosenberg and Anthony Grafton, Cartographies of Time: A History of the Timeline, 1st ed., Analytic Design (New York, NY: Princeton Architectural Press, 2010). p. 11.
- ^ H. White (1980). „The Value of Narrativity in the Representation of Reality”. Narratology. Routledge. str. 6. ISBN 978-1-315-84301-8.
Spoljašnje veze
uredi- „Predgovor analima Lorša, Alamanija, Gelferbitanskog i Nazarijanskog”. Istočnjačka književnost. Pristupljeno 2010-12-05.
- „Istorijski izvori nemačkog srednjeg veka. Deo A” (PDF) (na jeziku: nemački). Bayerischen Akademie der Wissenschaften. Arhivirano iz originala (PDF) 2012-04-17. g. Pristupljeno 2010-02-14.