Bradavičava muhara

Bradavičava muhara
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Fungi
Divizija:	Basidiomycota
Klasa:	Agaricomycetes
Red:	Agaricales
Porodica:	Amanitaceae
Rod:	Amanita
Vrsta:	A. strobiliformis
Binomno ime
	Amanita strobiliformis; (Paulet ex Vittad.) Bertill.

Bradavičava muhara (Amanita strobiliformis) je vrsta gljive iz porodice Amanitaceae. Spada među najkrupnije gljive u rodu Amanita. Uglavnom se pojavljuje u paru, ređe pojedinačno ili u manjoj grupi. Poznata je i pod narodnim imenom usamljena muhara. Mišljenja o jestivosti ove gljive su podeljena. ^[1]

Taksonomija

Trenutno važeći naučni naziv potiče iz 1866. godine, kada je francuski mikolog Luis Adolf Bertilon (Louis-Adolphe Bertillon; 1821 - 1883) svrstao ovu vrstu u rod Amanita, pa zamenio do tada korišten naziv Agaricus strobiliformis u Amanita strobiliformis. Zabunu je unosio sinonim Amanita solitaria, koji je bio zajednički za slične vrste. Kasnije je odvojena Amanita echinocephala kao zasebna vrsta.^[2]^[3]

Opis plodnog tela

Šešir: prečnika do 20 cm, beo, kasnije bledo smeđe-sivkast; prvo polukuglast, kasnije otvoren, pravilan, sa piramidalnim ostacima ovoja tamnije obojenim od osnove; na rubu šešira ima krpasto-pahuljaste ostatke ovoja.
Listići: beličasti, široki, gusti, kod mladih gljiva drže se za dršku, kasnije su slobodni. Otisak spora je beo.
Drška: 10-25 x 2-4(7) cm, puna, valjkasta; zadebljana pri dnu, sa prstenastim ostacima ovoja; u zemlji se korenasto produžava. Prekrivena je belim, brašnjavim, otarivim ljuskama. Nosi obešen, narebran, nestalan, beo prsten.
Meso: debelo, belo, mekano; vremenom ispod kožice šešira malo tamni; miriše blago na ribu i zemlju. Na dodir i stajanjem dobiva smeđe-crvene prelive.
Stanište: raste po parkovima, šumama, na krečnjačkom zemljištu, pojedinačno ili u manjim grupama, leti i u jesen.
Upotreba: mišljenja o jestivosti ove vrste su različita.
Zamena: moguća sa naježenom muharom (Amanita echinocephalla Vitt.) koja je manja rastom, nema na dršci brašnasto veluraste ljuske, a bradavice su piramidalno zašiljene. Takođe je moguća zamena i sa drugim muharama, od kojih su neke otrovne (Amanita porphyria, Amanita pantherina). Kod konzumiranja gljiva koje pripadaju rodu Amanita treba biti posebno oprezan.^[4]

Galerija slika

gljiva na staništu
gljiva na staništu
ubrane gljive

Jestivost (Otrovnost)

U rodu Amanita postoje otrovne i jestive vrste, a naizgled mogu biti slične, pa postoji velika opasnost od grešaka, koje mogu biti fatalne. Mišljenja o jestivosti bradavičave muhare su podeljena. Neki autori pišu da je jestiva, dobra i izdašna, za druge je jestiva ali lošeg kvaliteta. Neki izvori navode da sadrži iboteničnu kiselinu i muscimol, što upućuje na oprez, zbog mogućnosti trovanja, sličnih kao kod Amanita muscaria (muhara), i Amanita pantherina (panterovka). Zavisno od toga gde, i kada raste, moguće je, da nivo otrovnih supstanci varira, pa su možda zbog toga iskustva u pogledu jestivosti kod ove vrste različita.^[5]^[6]^[7]^[8]^[9]

Reference

^ „Usamljena muhara”. www.plantea.com.hr. Приступљено 24. 1. 2020.
^ „Amanita strobiliformis (Paulet ex Vittad.) Bertill. - Warted Amanita”. first-nature.com. Приступљено 24. 1. 2020.
^ „AMANITA STROBILIFORMIS”. IndexFungorum. Приступљено 24. 1. 2020.
^ Radić Siniša & Jevremović Milorad (2002). Samonikle gljive pronalaženje i prepoznavanje. Beograd: Vojnoizdavački Zavod i I.K. znamenje. стр. 7.
^ PAĆE, GIUSEPPE (1977). ATLAS GLJIVA. ZAGREB: PROSVJETA. стр. 42.
^ Radić Siniša & Jevremović Milorad (2002). Samonikle gljive pronalaženje i prepoznavanje. Beograd: VIZ & I.K. ZNAMENJE. стр. 7.
^ Ćeto, Bruno (1992). FUNGHI DAL VERO. TRENTO. стр. 117.
^ Božac, Romano (1984). 600 GLJIVA NAŠIH KRAJEVA. Mladost Zagreb. стр. 55.
^ Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i Zapadnog Balkana. Beograd: BGV LOGIK. стр. 294.

Literatura

Lukić Nebojša: Rod Amanita u Srbiji, Kragujevac 2013
Uzelac Branislav: Gljive Srbije i Zapadnog Balkana, BGV LOGIK 2009
Courtecuisse R. & Duhem B.: Mushrooms & Toadstools of Britain and Europe, Harper Collins Publishers, London 1995.
Neville Pierre & Poumsrat Serge: Amaniteae, Fungi Europaei, Edizioni Candusso 2004
Šilić Čedomil: Atlas drveća i grmlja, Svjetlost, Sarajevo 1984
Ćeto Bruno: Funghi dal vero vol.1-7, Trento 1992
Božac Romano: 600 GLJIVA NAŠIH KRAJEVA, Mladost Zagreb 1984
Radić Siniša & Jevremović Milorad: Samonikle gljive-Pronalaženje i prepoznavanje, VOJNOIZDAVAČKI ZAVOD & IK "ZNAMENJE", Beograd 2002
BREITENBACH J. & KRANZLIN F. - FUNGI OF SWITZERLAND VOL. 2, 1986
Pace Giuseppe:Atlas gljiva, Prosvjeta, Zagreb 1977
Phillips Roger: Mushrooms and other fungi of Great Britain and Europe, Pan books-London 1981

[1] „Usamljena muhara”. www.plantea.com.hr. Приступљено 24. 1. 2020.

[2] „Amanita strobiliformis (Paulet ex Vittad.) Bertill. - Warted Amanita”. first-nature.com. Приступљено 24. 1. 2020.

[3] „AMANITA STROBILIFORMIS”. IndexFungorum. Приступљено 24. 1. 2020.

[4] Radić Siniša & Jevremović Milorad (2002). Samonikle gljive pronalaženje i prepoznavanje. Beograd: Vojnoizdavački Zavod i I.K. znamenje. стр. 7.

[5] PAĆE, GIUSEPPE (1977). ATLAS GLJIVA. ZAGREB: PROSVJETA. стр. 42.

[6] Radić Siniša & Jevremović Milorad (2002). Samonikle gljive pronalaženje i prepoznavanje. Beograd: VIZ & I.K. ZNAMENJE. стр. 7.

[7] Ćeto, Bruno (1992). FUNGHI DAL VERO. TRENTO. стр. 117.

[8] Božac, Romano (1984). 600 GLJIVA NAŠIH KRAJEVA. Mladost Zagreb. стр. 55.

[9] Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i Zapadnog Balkana. Beograd: BGV LOGIK. стр. 294.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]