Calliteara pudibunda
Calliteara pudibunda je vrsta noćnog leptira iz porodice Erebidae[1]. Prisutna je u većem delu Evrope i pojedinim delovima Centralne Azije.
Pale tussock | |
---|---|
Naučna klasifikacija | |
Domen: | Eukaryota |
Carstvo: | Animalia |
Tip: | Arthropoda |
Klasa: | Insecta |
Red: | Lepidoptera |
Natporodica: | Noctuoidea |
Porodica: | Erebidae |
Rod: | Calliteara |
Vrsta: | C. pudibunda
|
Binomno ime | |
Calliteara pudibunda | |
Sinonimi | |
|
Stanište
urediVrsta u Srbiji ne pokazuje specifične zahteve po pitanju staništa, ali je odsutna sa većih nadmorskih visina. Polifagna je i hrani se liščem mnogim širokolisnim drvenastim i žbunastim biljkama, poput hrasta (Quercus), breze (Betula), leske (Corylus avellana), divlje jabuke (Malus sylvestris), različitih vrba (Salix), šimširike (Berberis vulgaris), ali i gajenim sortama voća. Samim tim, prisutna je kako u šumskim staništima, tako i u parkovima, na periferiji gradova, baštama i voćnjacima.[2]
Ekologija vrste
urediCalliteara pudibunda ima jednu generaciju godišnje. Odrasle jedinke lete od aprila do sredine leta, a gusenice su prisutne do oktobra. Stadijum u kom vrsta prezimljava je lutka.[3]
Noćni su letači, ponekad privučeni veštačkom svetlošću. Preko dana, sakriveni su u krošnjama drveća. U zavisnosti od populacione dinamike, moguće je lokalno i sporadično prenamnožavanje, koje može rezultirati u nanošenju štete u voćnjacima. Gusenice imaju dug period razvitka, i rastu sporo.
Biologija i morfologija
urediAdulti imaju izraženi polni dimorfizam. Ženke imaju krupnije telo i veći raspon krila, dok su antene mužjaka krupnije i razgranate.[4]
-
Mužjak
-
Ženka
-
Jaja
-
Gusenica (žuta forma)
-
Gusenica (broun forma)
Prednja krila mužjaka su tamno pepeljasto siva, a prednja krila ženki žućkasto siva. Kod oba pola prisutne su markacije na krilima koje variraju u intezitetu. Ženke polažu jaja jednoslojno, u proseku 100 po polaganju, na koru drveća u visini do 4 metra. Jaja su sferična, bleda, pri čemu je generalna boja siva sa primesama plavičaste. Gusenice se značajno menjaju tokom presvlačenja, ali su uvek izrazito dlakave. Po izgledanju, gusenicu odlikuju veoma duge, crne sete. Zrele gusenice imaju prepoznatljivu žutu boju, široke i potpune crne intersegmentalne prstenove, i jedan pramen roze do crvenkastih seta kaudalno. Ipak, najistaknutija karkateristika je zajendička za sve pripadnike tribusa Orgyiini, a to je prisustvo više busenova seta iste dužine, dorzalno. Calliteara pudibunda ih ima četiri i boja im varira od bele, preko intenzivno žute do narandžaste. Lutka je tamno mrka, dlakava i ima nastavke na vrhu. Prezimljava unutar tankog sivo smeđeg kokona gusto ispletenog od svilenih niti, najčešće u stelji.[5][6]
Galerija
uredi-
C.pudibunda
-
C.pudibunda
-
C.pudibunda
-
C.pudibunda
-
C.pudibunda
-
C.pudibunda
-
C.pudibunda
-
C.pudibunda
-
C.pudibunda
-
C.pudibunda
-
C.pudibunda
-
C.pudibunda
-
C.pudibunda
-
C.pudibunda
-
C.pudibunda
Reference
uredi- ^ „Calliteara pudibunda”. Fauna Europaea.
- ^ Heiermann, Julian; Schütz, Stefan (2008-03-20). „The effect of the tree species ratio of European beech (Fagus sylvatica L.) and Norway spruce (Picea abies (L.) Karst.) on polyphagous and monophagous pest species – Lymantria monacha L. and Calliteara pudibunda L. (Lepidoptera: Lymantriidae) as an example”. Forest Ecology and Management (на језику: енглески). 255 (3): 1161—1166. ISSN 0378-1127. doi:10.1016/j.foreco.2007.10.020.
- ^ Krejmer, Martyna; Skrzecz, Iwona; Wasag, Bartosz; Szewczyk, Boguslaw; Rabalski, Lukasz (2015-10-08). „The genome of Dasychira pudibunda nucleopolyhedrovirus (DapuNPV) reveals novel genetic connection between baculoviruses infecting moths of the Lymantriidae family”. BMC Genomics. 16 (1): 759. ISSN 1471-2164. PMC 4599791 . PMID 26449402. doi:10.1186/s12864-015-1963-9.
- ^ Sarıkaya, Oğuzhan (2019-12-31). „Türkiye Kayın Ormanları İçin Yeni Bir Tehdit Calliteara pudibunda (Linneaus, 1758)’nın Günümüz ve Gelecekteki Potansiyel Yayılış Alanlarının Tahmini”. European Journal of Science and Technology: 45—57. ISSN 2148-2683. doi:10.31590/ejosat.621325.
- ^ Lobinger, Gabriela (1991-01-12). „Untersuchungen zu Wirkung und Wirtsspektrum einer Cytoplasmapolyedrose beim Buchenrotschwanz Dasychira pudibunda L. (Lep., Lymantriidae)1”. Journal of Applied Entomology. 111 (1-5): 442—450. ISSN 0931-2048. doi:10.1111/j.1439-0418.1991.tb00346.x.
- ^ Greenwood, L.K.; Moore, N.F. (1981). „A single protein Nudaurelia-β-like virus of the pale tussock moth, Dasychira pudibunda”. Journal of Invertebrate Pathology. 38 (2): 305—306. ISSN 0022-2011. doi:10.1016/0022-2011(81)90139-7.
Spoljašnje veze
uredi- Kimber, Ian. „72.015 BF2028 Pale Tussock Calliteara pudibunda (Linnaeus, 1758)”. UKMoths. Приступљено 14. 5. 2020.
- Savela, Markku (8. 1. 2019). „Calliteara pudibunda (Linnaeus, 1758)”. Lepidoptera and Some Other Life Forms. Приступљено 14. 5. 2020.
- "10387 Calliteara pudibunda (Linnaeus, 1758) - Buchen-Streckfuß, Rotschwanz". Lepiforum e. V. Retrieved 14 May 2020.