Darknet

Mračni veb je deo interneta za koji nam je potreban poseban softver kako bismo mu pristupili. Jednom kad uđemo u mračni veb, veb-stranicama i ostalim uslugama možemo pristupiti pomoću pregledača baš kao i na normalnom vebu.

Međutim neke stranice su efikasno skrivene i ne možemo im pristupiti pomoću pretraživača, već samo ako znamo IP adresu stranice. Takođe, u ovom digitalnom prostoru razvijaju se posebna tržišta - „Tržišta mračne mreže”, koja se uglavnom bave ilegalnom aktivnošću, drogama i oružjem te se posluje kripto valutom Bitcoin.

Čak postoji „Tržište atentata“, gde korisnici mogu da plate za atentat. Mračni veb gotovo je u potpunosti anoniman i zbog toga ga biraju grupe koje žele da ostanu skrivene od vlada i agencija koje sprovode zakon. S druge strane postoje „ zviždači“, doušnici koji koriste mračni veb kako bi komunicirali sa novinarima, no najčešće ga koriste pedofilske grupe, teroristi i kriminalci kako bi njihove aktivnosti ostale sakrivene.

Pristupanje Dark Net-u

Dark Net-u najčešće se pristupa korišćenjem Tor pregledača. Korišćenje Tora čini mnogo teže određivanje putanje do korisnika koristeći Internet aktivnosti korisnika. Ovo uključuje posetu internet stranicama, postove na mreži, instant poruke i ostale vidove komunikacije. Tor je namenjen za zaštitu privatnih podataka korisnika, kao i njihove slobode i mogućnosti da sprovodi poverljivu komunikaciju držeći njihove Internet aktivnosti izvan mogućnosti da budu praćene i baš zbog ovih karakteristika idealan je za razvoj ilegalnih radnji na Deep Web-u, odnosno na njegovom najmračnijem delu zvanom Dark Net.

Šta se sve može pronaći na Dark Net-u

Samo delimičan pogled na Hidden Wiki, glavni spisak mračnih veb stranica, otkriva da je većina stranica na spisku povezana sa ilegalnim aktivnostima. Neke od tih stranica su prevare i nije jasno koliko je jednostavno kupiti oružje, lažna dokumenta za putovanje ili unajmiti hakere sa ispisanih stranica. Verovatno postoje stranice na mračnom vebu gde su ove stvari moguće.

Ponude na Darknetu:

• Atentati:

Za ubistvo običnog čoveka ubice traže oko 22.000 $. Ako je reč o vašem poslovnom partneru cena može dostići 220.000 $. Na vama je samo da pošaljete osnovne podatke, uplatite novac i čekate. Srećom, nisu poznati primeri da li to funkcioniše u stvarnom svetu.

• Hakovanje:

Moguće je kupiti lekcije iz hakovanja. Za jednu lekciju hakeri traže 20 $. Za 90 $ nudi se hakovanje bilo kog Gmail naloga na svetu. Hakovanje naloga na Facebook-u košta 19 $. Kupac dobije program sa kojim to radi sam, stoga je zakonski odgovoran.

• Falsifikovani novac:

Dostupne su praktično sve valute koje se isplati falsifikovati. Kvalitet i količine variraju, primera radi- za 600 pravih američkih dolara dobićete 2.500 falsifikovanih, s obećanjem kako mogu proći standardne provere, uključujući i onu sa ultraljubičastim svetlom.

• Falsifikovane isprave:

Pasoši, vozačke dozvole, državljanstva, lične karte, diplome, imigracijski dokumenti, pa čak i diplomatske kartice - sve je to dostupno na ilegalnim tržištima kao što je Onion Identity Services. Američka vozačka dozvola košta 200 $, pasoš SAD-a ili Velike Britanije možete dobiti za nekoliko hiljada dolara.

• Oružje, municija i eksploziv:

Na raspolaganju je sve i svašta, od pištolja do eksploziva C4. Isporučuju ih posebno zapakovane, tako da mogu proći rendgensku kontrolu ili skrivene u igračkama, instrumentima i električnim uređajima.

• Hakerski napad na servere neke kompanije (DDoS) je najskuplji u ponudi. Košta oko 2.300 $.

Spoljašnje veze

• Džejmi Bartlet - Darknet - U Digitalnom Podzemlju
• Boutin, Paul (28. 01. 2004). „See You on the Darknet”. Slate. 
• „File-sharing 'darknet' unveiled”. BBC News. 16. 08. 2006. 
• Darknet 101 – introduction for non technical people