Википедија

Dire Straits

Dire Straits (engl. Dire Straits, transkripcija: Dajer strejts) bio je britanski rok bend koji su 1977. godine osnovali Mark Nofler (engl. Mark Knopfler, gitara i vokal), njegov brat Dejvid Nofler (gitara), Džon Ilsli (engl. John Illsley, bas gitara) i Pik Viders (engl. Pick Withers, bubnjevi), a menadžer im je bio Ed Biknel (engl. Ed Bicknell). Bili su aktivni u periodu od 1977. do 1988. godine, i od 1991. do 1995. godine. Sa brojkom od preko 100 miliona prodatih ploča, jedna su od grupa koja je prodala najviše albuma na svetu,[1]

Dire Straits
Dire Straits u Beogradu, 1985. godine
Muzički rad
Aktivni period1977—1988.
1991—1995.
Mesto osnivanjaUjedinjeno Kraljevstvo
Žanrrok
Izdavačka kućaPhonogram, Vertigo, Warner Bros.
Članovi
Bivši članoviMark Nofler
Džon Ilsli
Dejvid Nofler
Pik Viders
Hal Lindes
Teri Vilijams
Omar Hakim
Džek Soni
Ostalo
Veb-sajtwww.direstraits.co.uk

Bend je imao veliki broj hitova među kojima su najpoznatiji "Sultans of Swing" (1978), "Romeo and Juliet" (1981), "Private Investigations" (1982), "Twisting by the Pool" (1983), "Money for Nothing" (1985), i "Walk of Life" (1985).[2] Njihov komercijalno najuspešniji album, "Brothers in Arms" iz 1985. godine, prodat je u više od 30 miliona primeraka i to je bio prvi album koji je prodat u više od milion primeraka u CD formatu. "Brothers in Arms" je ujedno i 8. najprodavaniji album u istoriji u Velikoj Britaniji. Tokom svog postojanja, grupa Dire Straits je provela ukupno 1100 nedelja na britanskim top listama, što je čini 5. grupom po redu po broju provedenih nedelja na top listama u Velikoj Britaniji.[3] Sastav benda se vremenom menjao, a samo su Mark Nofler i Džon Ilsli bili jedini nepromenjeni članovi.

Bend je osvojio četiri Gremi nagrade, tri Brit nagrade, dve MTV video muzičke nagrade kao i mnoge druge nagrade.[4] Primljeni su u Rokenrol kuću slavnih 2018. godine.

Istorija

uredi

Prva dva albuma (1977—1979)

uredi

Grupu su 1977. godine u Londonu osnovali braća Mark i Dejvid Nofler iz Njukasla, i njihovi prijatelji Džon Ilsli i Pik Viders iz Lestera.[5] U vreme formiranja benda, Mark je radio kao nastavnik na Fakultetu umetnosti, Ilsli je bio student na koledžu, a Dejvid je bio socijalni radnik.[6] Ime Dire Straits (u žargonu: "u škripcu") dao im je cimer bubnjara Pika Vidersa, navodno zbog toga što su članovi grupe u početku bili bez posla i u teškoj finansijskoj situaciji.

Prvi album grupe, pod nazivom "Dire Straits", snimili su 1978. godine sa budžetom od 12,500 funti.[7] Iste godine, nakon što je singl "Sultans of Swing" sa debitantskog albuma počeo sve bolje da se rangira na top listama širom Britanije, Dire Straits kreće na turneju kao predgrupa bendu Talking Heads.[8] Bend vrlo brzo postaje popularan širom sveta, a kao rezultat toga, album "Dire Straits" završava u Top 10 listama u svim evropskim zemljama.[9]

Sledeće godine grupa Dire Straits kreće na svoju prvu samostalnu turneju po Severnoj Americi na kojoj su održali 51 koncert u periodu od 38 dana.[10] Prilikom jednog njihovog nastupa u Los Anđelesu, zapazio ih je Bob Dilan koji je bio toliko fasciniran njihovim nastupom da ih je pozvao da sviraju na njegovom sledećem albumu.[11]

Bend ubrzo izdaje svoj drugi album, "Communiqué" , koji je objavljen 1978. godine i koji je samo potvrdio uspeh benda, zauzevši 1. mesto na top listama u Nemačkoj i 5. mesto u Velikoj Britaniji.

 
Mark Nofler 1979. godine

Promene stila i rani uspesi (1980—1984)

uredi

Tokom snimanja sledećeg albuma, "Making Movies", došlo je do velikih tenzija između braće Nofler oko različitog shvatanja pravca u kome bi bend trebalo da nastavi. Mark, koji je bio glavni autor muzike i tekstova, želeo je više da eksperimentiše sa komplikovanijim pesmama, dok je Dejvid zastupao ideju da bi trebalo nastaviti sa jednostavnim pesmama, kao na prva dva albuma. Sukob braće završio se tako što je Dejvid napustio bend tokom snimanja albuma, a na njegovo mesto je došao Sid MekGinis. Kompleksnost aranžmana na kojoj je Mark insistirao zahtevala je korišćenje klavijatura, za šta je bend angažovao Roja Bitena, pratećeg muzičara Brusa Springstina. Nakon snimanja, bendu su se za turneju kao punopravni članovi priključili gitarista Hal Lindes i klavijaturista Alan Klark. Album je objavljen 1980. godine, a sa njega su se izdvojili hitovi "Romeo and Juliet" i "Tunnel of love". Američki časopis Roling stoun rangirao je album "Making Movies" na 52. mesto liste "100 najboljih albuma 1980-ih"[12]

Sledeći album, "Love Over Gold" iz 1982. godine, prvi koji je Nofler samostalno producirao, označio je kulminaciju eksperimentalne faze grupe. Ovaj album karakterišu kompleksni aranžmani, pa je tako od 5 pesama koliko je bilo na albumu, samo jedna bila kraća od 6 minuta, a uvodna numera "Telegraph Road" trajala je čak 14 minuta. Sa ovog albuma se kao singl izdvojila i pesma "Private Investigations", uprkos tome što traje gotovo 7 minuta. Nedugo po objavljivanju albuma grupu je napustio bubnjar Pik Viders, koga je zamenio Teri Vilijams.[13]

Tokom 1983. i 1984. godine Mark Nofler je realizovao i neke projekte van benda. Napisao je muzičke partiture za filmove Lokalni heroj i Kal, koje su kasnije objavljene kao solo albumi. U isto vreme je producirao i Dilanov album "Infidels" iz 1983. godine, a napisao je i naslovnu pesmu na povratničkom albumu Tine Tarner, "Private Dancer" iz 1984. godine.[14] Džon Ilsli je iste godine objavio svoj prvi solo album, "Never Told a Soul", na kome su zajedno sa njim radili i Mark Hofler, Alan Klark i Teri Vilijams.[15]

Godine internacionalnog uspeha (1985—1986)

uredi
 
Džon Ilsli 1985. godine

Krajem 1984. godine, bend počinje sa snimanjem svog novog albuma, "Brothers in Arms", koji je objavljen 1985. godine i koji će se, kako se kasnije ispostavilo, pokazati kao njihov najuspešniji album. Tokom snimanja albuma došlo je do novih promena u sastavu: bendu se pridružio još jedan klavijaturista, Gaj Flečer, koji je pre toga radio sa grupom Roksi Mjuzik, a umesto Hala Lindesa novi gitarista je postao Džek Soni. Tokom snimanja se ispostavilo da stil sviranja Terija Vilijamsa nije odgovarao zvuku koji je grupa želela da postigne na albumu, pa je tako većinu bubnjarskih deonica snimio studijski muzičar Omar Hakim.[16]

Neke od najpoznatijih pesama sa ovog albuma su pesme "Money for Nothing", "So Far Away", "Brothers in Arms", "Walk of Life" i "Your Latest Trick". Spot za pesmu "Money for Nothing" , bio je prvi spot koji je emitovan na kanalu MTV u Velikoj Britaniji, a kao gostujući pevač se u pesmi pojavljuje Sting. Grupa je za ovu pesmu dobila Gremi nagradu za najbolju rok pesmu 1986. godine.[17]

Album je postigao ogroman uspeh dospevši na prvo mesto top liste najslušanijih albuma u Velikoj Britaniji, gde je proveo ukupno 228 nedelja.[18] Album je postigao višestruki platinasti tiraž i prodat je u 4,3 miliona primeraka.[19] Sličan uspeh ostvaren je i u SAD gde je album bio devet nedelja na prvom mestu Bilbordove liste top 200 najpopularnijih albuma i bio prodat u 9 miliona primeraka.[20][21] Britanski časopis Gardijan je na svojoj listi "50 najznačajnijih događaja u istoriji rok muzike", objavljivanje albuma "Brothers in Arms" svrstao na 38. mesto.[22]

Bend je 1985. godine, nakon objavljivanja albuma, krenuo u svetsku turneju koja je započela 25. aprila 1985. godine u Splitu, a završila se tek naredne, 1986. godine, nakon što je bend imao 248 nastupa u preko 100 različitih gradova u svetu.[23] U toku turneje, grupa je 1985. godine nastupala i na jednoj od najvećih muzičkih manifestacija u istoriji, koncertu Lajv Ejd, na kome su izveli dve svoje pesme: "Money for Nothing" (zajedno sa Stingom) i "Sultans of Swing".[24]

Album "Brothers in Arms" osvojio je dve Gremi nagrade 1986. godine,[17] a na listi „500 najvećih albuma svih vremena" koju je sastavio američki magazin Roling stoun 2003. godine, nalazi se na 351, mestu.[25] Takođe, album je ušao i u Ginisovu knjigu rekorda kao prvi CD prodat u preko milion primeraka i ima velike zasluge za popularizaciju CD formata.[26][22][27]

 
Mark Nofler u Zagrebu, 1983. godine

Prvi raspad (1987—1990)

uredi

Grupa se prvi put raspala 1988. godine a Mark Nofler je razloge za raspad objasnio u septembru 1988. godine u izjavi za časopis Roling stoun, gde je rekao: "Štampa piše o tome da smo najveći bend na svetu. Imam osećaj da akcenat više nije na muzici, već na popularnosti. Trebao mi je odmor od svega toga."[28] Sledeće godine, Nofler je formirao kantri grupu The Notting Hillbillies sa kojom je snimio samo jedan album "Missing...Presumed Having a Good Time" koji je objavljen 1990. godine.

Iste godine kada je Nofler izdao taj album sa grupom The Notting Hillbillies, članovi Dire Straits se ponovo okupljaju kako bi svirali na koncertu u Njuvort Hausu, zajedno sa Eltonom Džonom i Erikom Kleptonom.

Ponovno okupljanje, poslednji albumi i konačni raspad (1991—1995)

uredi
 
Džon Ilsli 2015. godine

Početkom 1991. godine bend se ponovo okupio i to u sastavu: Nofler, Ilsli, Flečer i Klark.[29] Kada su počeli sa snimanjem novog albuma, bendu su se postepeno priključivali novi članovi - gitaristi Pol Frenklin i Fil Palmer, saksofonista Kris Vajt, kao i bubnjar grupe Toto Džef Porkaro.[30] Iste godine, u septembru 1991. bend izdaje novi, i ispostaviće se poslednji album, "On Every Street". Album je prodat u 8 miliona primeraka i zauzeo je prvo mesto na top listi najslušanijih albuma u Velikoj Britaniji i 12. mesto na Bilbordovoj listi top 40 hitova u SAD.[8][31] Neke od poznatijih pesama sa ovog albuma su "Calling Elvis" i "Heavy Fuel".

Bend je nakon objavljivanja albuma krenuo na svetsku turneju na kojoj je nastupao pred ukupno 7,1 miliona fanova na 300 koncerata. Iako se prema ovim brojevima može oceniti da je turneja bila izuzetno uspešna, prema rečima članova benda, atmosfera u bendu je bila izuzetno teška a članovi benda su bili u izuzetno lošim međusobnim odnosima.[32]

Poslednji album grupe Dire Straits bio je album "Live at the BBC", koji u stvari predstavlja zbirku lajv snimaka benda iz perioda od 1978. do 1981. godine.[33] Album "Live at the BBC" predstavlja treći i poslednji lajv album benda.

Prijem u Rokenrol kuću slavnih (1996—danas)

uredi

Nakon raspada benda, Mark Nofler je započeo uspešnu solo karijeru koja traje i danas, izdavši svoj prvi solo album "Golden Heart" u martu 1996. godine.

Mark Nofler, Džon Ilsli, Alan Klark i Gaj Flečer zadnji put su se ponovo okupili 19. juna 1999. godine, kada su povodom venčanja Džona Ilslija odsvirali pet pesama zajedno.[34] Godine 2002. Ilsli, Flečer, Vajt i Kamings su se pridružili Marku Nofleru i zajedno sa njim održali 4 humanitarna koncerta.

Godine 2007. Mark Nofler je izjavio da mu ne nedostaje nekadašnja slava i da je popularnost koju je bend imao bila veća nego što je on mogao da izdrži.[35] U decembru 2008. godine, Džon Ilsli je u intervjuu za BBC rekao da je razgovarao sa Markom Noflerom o ponovnom okupljanju benda, međutim, Nofler je to odbio.[35]

Bend je primljen u Rokenrol kuću slavnih 2018. godine.[36] Mark Nofler se nije pojavio na ceremoniji.

Članovi benda

uredi

Poslednja postava benda (1995)

  • Mark Nofler — glavni vokal, gitara (1977—1995)
  • Džon Ilsli — bas gitara, prateći vokal (1977—1995)
  • Alan Klark — klavijature (1980—1995)
  • Gaj Flečer — klavijature, prateći vokali (1984—1995)

Bivši članovi

  • Dejvid Nofler — gitara, klavijature, prateći vokali (1977—1980)
  • Pik Viders — bubnjevi i udaraljke (1977—1982)
  • Hal Lindes — gitara, prateći vokali (1980—1985)
  • Teri Vilijams — bubnjevi (1982—1989)
  • Omar Hakim — bubnjevi (1985)
  • Džek Soni — gitara (1985—1988)

Pomoćni članovi tokom turneja

  • Mel Kolins — saksofon (1983)
  • Tomi Mandel — klavijature (1982—1983)
  • Jop de Korte — udaraljke (1982—1986)
  • Kris Viten — bubnjevi i udaraljke (1991—1995)
  • Fil Palmer — gitara (1991—1995)
  • Pol Frenklin — pedal stil gitara (1991—1995)
  • Kris Vajt — saksofon (1985—1995)
  • Deni Kamings — udaraljke (1991—1995)

Diskografija

uredi

Studijski albumi

uredi
  • Dire Straits (album) (1978)
  • Communiqué (1979)
  • Making Movies (1980)
  • Love over Gold (1982)
  • Brothers in Arms (1985)
  • On Every Street (1991)

Pesme

uredi
  • Sultans Of Swing
  • Money For Nothing
  • Lady Writer
  • Romeo and Juliet
  • Tunnel Of Love
  • Once Upon A Time In The West
  • Private Investigation
  • Brothers In Arms
  • Down To The Waterline
  • Heavy Fuel
  • Walk Of Life
  • So Far Away

Spoljašnje veze

uredi
  1. ^ „Dire Straits tribute turns back the clock”. Ilkley Gazette (na jeziku: engleski). 11. 3. 2016. Pristupljeno 9. 5. 2020. 
  2. ^ „Dire Straits”. officialcharts.com. 
  3. ^ Arnstein, Walter L. (2003), „The Guardian of the Constitution”, Queen Victoria, Macmillan Education UK, str. 135—164, ISBN 978-0-333-63807-1, doi:10.1007/978-1-137-07249-8_8, Pristupljeno 9. 5. 2020 
  4. ^ Rimell, Victoria (19. 4. 2018). „Rome's Dire Straits”. Oxford Scholarship Online. doi:10.1093/oso/9780198768098.003.0012. 
  5. ^ Buckley, Peter, ur. (2004). Rock. ISBN 978-3-476-01891-5. doi:10.1007/978-3-476-04446-4. 
  6. ^ „Pick Withers – A Road Well Travelled - A Drumdoctor Interview” (na jeziku: engleski). 16. 7. 2012. Pristupljeno 9. 5. 2020. 
  7. ^ „DIRE STRAITS BIOGRAPHY”. 3. 3. 2016. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 9. 5. 2020. 
  8. ^ a b Millard, Scott (mart 2004). „Guinness World Records200458Guinness World Records. London: Guinness World Records Limited 2002 to date. Gratis URL: www.guinnessworldrecords.com, last visited November 2003”. Reference Reviews. 18 (2): 9—10. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/09504120410520773. 
  9. ^ „Dire Straits Biography”. www.musicianguide.com. Pristupljeno 9. 5. 2020. 
  10. ^ Rogers, Shelley L.; Rees, Dafydd; Crampton, Luke (jun 1993). „Rock Movers & Shakers”. Notes. 49 (4): 1509. ISSN 0027-4380. JSTOR 899418. doi:10.2307/899418. 
  11. ^ „Books Received”. Science. 251 (4990): 213. 11. 1. 1991. ISSN 0036-8075. doi:10.1126/science.251.4990.213. 
  12. ^ Stone, Rolling; Stone, Rolling (16. 11. 1989). „100 Best Albums of the Eighties”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 5. 2020. 
  13. ^ Williams, Terry (21. 2. 2017), „Little Girl Lost”, Teenage Suicide Notes, Columbia University Press, str. 1—16, ISBN 978-0-231-17790-0, doi:10.7312/columbia/9780231177900.003.0001, Pristupljeno 9. 5. 2020 
  14. ^ Power, Dominic (1. 8. 2009). „Patriotic Dissonance: The Soundtrack of Hail the Conquering Hero”. The Soundtrack. 2 (1): 77—82. ISSN 1751-4193. doi:10.1386/st.2.1.77_1. 
  15. ^ Never Told a Soul - John Illsley | Songs, Reviews, Credits | AllMusic (na jeziku: engleski), Pristupljeno 9. 5. 2020 
  16. ^ CLASSIC TRACKS: Dire Straits 'Money For Nothing'. soundonsound.com
  17. ^ a b Grammy Winners. Grammy.com. Retrieved: 11 May 2007. Arhivirano 2007-09-30 na sajtu Wayback Machine
  18. ^ „Dire Straits – Brothers in Arms”. Official Charts Company. Pristupljeno 31. 10. 2011. 
  19. ^ Copsey, Rob (13. 10. 2018). „The UK's Top 40 biggest studio albums of time”. Official Charts Company. Pristupljeno 27. 6. 2019. 
  20. ^ Rock on the Net: Dire Straits/Mark Knopfler Retrieved: 29–12–10.
  21. ^ Billboard, 31 Aug 1996 (Retrieved: 29 December 2010).
  22. ^ a b „Brothers in Arms popularises the CD”. The Guardian. 16. 12. 2017. 
  23. ^ „An 80s experience to remember”. Stuff.nz. 15. 12. 2017. 
  24. ^ Brock Helander (1996) The rock who's who, p. 170. Schirmer Books, 1996.
  25. ^ 500 Greatest Albums of All Time: Brothers in Arms – Dire Straits Arhivirano 2011-12-27 na sajtu Wayback Machine Rolling Stone. Retrieved 26 December 2011
  26. ^ Guinness Book of World Records (1990), p. 156. Sterling Pub. Co. Retrieved: 30 December 2010.
  27. ^ Digitally Recorded, Digitally re/mixed and Digitally Mastered (psg). ecoustics.com
  28. ^ „Where is the band Dire Straits from, and what was their most successful song?”. eNotes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 5. 2020. 
  29. ^ „McLean, John Roll, (17 Sept. 1848–9 June 1916), proprietor of the Cincinnati Enquirer”, Who Was Who, Oxford University Press, 1. 12. 2007, doi:10.1093/ww/9780199540884.013.u200194, Pristupljeno 10. 5. 2020 
  30. ^ Karch, MD; Steven B., Drummer; Olaf, Karch; Md, Ffflm; Steven B. (8. 10. 2013). Practical Homicide Investigation Checklist and Field Guide. CRC Press. ISBN 978-0-429-25487-1. doi:10.1201/b15344. 
  31. ^ Grashel, John (januar 1985). „Book Review: The Billboard Book of Top 40 Hits: 1955 to Present”. The Bulletin of Historical Research in Music Education. 6 (1): 36—37. ISSN 0739-5639. S2CID 187373580. doi:10.1177/153660068500600105. 
  32. ^ „Trading Resource Guide”, Swing Trading, John Wiley & Sons, Inc., 28. 8. 2015, str. 120—124, ISBN 978-1-59280-364-4, doi:10.1002/9781592803644.oth1, Pristupljeno 10. 5. 2020 
  33. ^ CORPORATE BILLBOARD, Springer-Verlag, doi:10.1007/springerreference_6516 (neaktivno 2023-10-10), Pristupljeno 10. 5. 2020 
  34. ^ „OLD NEWS!”. 25. 1. 2000. Arhivirano iz originala 25. 1. 2000. g. Pristupljeno 10. 5. 2020. 
  35. ^ a b „Knopfler declines Straits reunion” (na jeziku: engleski). 7. 10. 2008. Pristupljeno 10. 5. 2020. 
  36. ^ Greene, Andy; Greene, Andy (13. 12. 2017). „Bon Jovi, Dire Straits Lead Rock and Roll Hall of Fame 2018 Class”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 5. 2020. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Dire Straits na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dire_Straits&oldid=27884834”