Hypnerotomachia Poliphili

Hypnerotomachia Poliphili (hýpnos = san, éros = ljubav i máchē = borba; Polifilova ljubavna borba u snu) je inkunabula monaha Kolona (Francesco Colonna, 1433/1434-1527) štampana 1499. godine. Kolona je bio italijanski dominikanski sveštenik i monah koji je deo svog života proveo u manastiru svetog Jovana i Pavla u Veneciji, ali je dobio dozvolu da živi van njegovih zidina. Hypnerotomachia Poliphili predstavlja misterioznu tajnu alegoriju u kojoj glavni protagonist, Polifilo svoju ljubav Poliju provodi kroz pejzaž iz snova i kružni vrt na ostrvu Kitera.

Ilustracije vrta iz Kolonove inkunabule

Osnova vrta obima 3 rimske milje (tre milliarii), i prečnika uno milliario (1481,76 m)^[1].
Jednostavna topijarna forma.
Voćka orezana u prsten.
Složena forma orezanog šimšira.
Venerina fontana-paviljon.
Voćke.
Pergole obrasle ružama.

^ Zupko, Ronald Edward (1982): Italian Weights and Measures from the Middle Ages to the Nineteenth Century, Philadelphia, American Philosophical Society, Memoirs of the American Philosophical Society, 145. DOI: 10.1163/221058782X00168 ISSN: 0391-3341 E-ISSN: 2210-5875

Opisi italijanskog renesansnog vrta

Delo pruža solidne opise i ilustracije italijanskog renesansnog vrta koji se verovatno baziraju na realnim vrtovima koji su bili već izgrađeni. Kolona opisuje rečima i slikama okruglo ostrvo u vrtu, okruženo ogradom od mirte i vodom. Sam vrt podeljen je na segmente kruga, sa stazama u senci pergole obrasle ružama i vinovom lozom. Na preseku staza nalaze se paviljoni. Odvojeni delovi vrta su livade sa cvetnim lejama ili voćnjaci, vešto orezani u prsten. U centralnom delu je Venerina fontana – paviljon, ali njeno mesto može da zauzme i izveštačeni oblik orezanog šimšira, za koji Kolona daje niz ilustracija. Ma koliko ceo vrt delovao ekstravagantno, posebno u osnovi, čak i tada se na glavnim pravcima jasno izdvajaju vrtne staze sa pergolama, i pojedini delovi između njih. U ovom vrtu, vrednom pažnje, odsustvo vajarskih dela je očigledno, a na njihovom mestu je izgleda odlučna tendencija korišćenja orezanog drveća svih oblika. Vila je u potpunosti potisnuta, a umesto toga postoji kruti formalni plan koji kombinuje, u celini sve posebne karakteristike italijanskog renesansnog vrta.

Literatura

Gothein, M. L. (1928): A History of Garden Art. J M Dent and Sons, London and Toronto
Grbić, M. (2015): Istorija vrtne umetnosti. Univerzitet u Beogradu. Beograd. ISBN 978-86-7299-227-4
"Lюbovnoe borenie vo sne Polifila"

[1] Zupko, Ronald Edward (1982): Italian Weights and Measures from the Middle Ages to the Nineteenth Century, Philadelphia, American Philosophical Society, Memoirs of the American Philosophical Society, 145. DOI: 10.1163/221058782X00168 ISSN: 0391-3341 E-ISSN: 2210-5875

[1]