Википедија

InuYasha

InuYasha (jap. 犬夜叉, transkrip. Inujaša) je naziv franšize koja obuhvata mangu autorke Rumiko Takahaši, i na njoj zasnovane anime i filmove. Manga je objavljivana u časopisu Weekly Shōnen Sunday od 13. novembra 1996. do 15. juna 2008. godine. Serija prati avanture srednjoškolke koja putuje kroz vreme, poludemona, pohotljivog sveštenika, lisičijeg demona, istrebljivačice demona, i nekomate tokom razdoblja Sengoku, dok pokušavaju da pronađu sve deliće dragulja zvanog Shikon no Tama (四魂の玉, „Dragulj četiri duše”) i zadrže ih van domašaja zlikovaca, naročito poludemona Narakua.

InuYasha
Naslovna strana prvog toma mange
犬夜叉
ŽanrAkcija, avantura, komedija, drama, fantastika, romansa, triler[1]
Manga
AutorRumiko Takahaši
IzdavačShogakukan
Ciljna grupaŠonen
ČasopisWeekly Shōnen Sunday
Prvo izlaženje13. novembar 1996. — 15. jun 2008.
Tomovi56
TV anime
Režiser Masaši Ikeda
Jasunao Aoki
Scenarista Kacujuki Sumisava
Studio Sunrise
Mreža Nippon Television System (Nippon TV, Yomiuri TV)
Premijerno prikazivanje 16. oktobar 2000. – 13. septembar 2004.
Epizode 167
TV anime
InuYasha: Kanketsu-hen
Režiser Jasunao Aoki
Scenarista Kacujuki Sumisava
Studio Sunrise
Mreža Nippon Television System (Nippon TV, Yomiuri TV)
Premijerno prikazivanje 4. oktobar 2009. – 30. mart 2010.
Epizode 26
Animirani filmovi
  1. InuYasha Movie 1: Toki wo Koeru Omoi
  2. InuYasha Movie 2: Kagami no Naka no Mugenjō
  3. InuYasha Movie 3: Tenka Hadō no Ken
  4. InuYasha Movie 4: Guren no Hōraijima
Nastavak/spinof
  • Han'yō no Yashahime
Portal Strip

Radnja uredi

Priča počinje Inujašinim begom s Draguljem četiri duše. U begu ga sveštenica Kikjo ustreli za stablo. Nesposoban da se pomakne, Inujaša ispušta dragulj i gubi svest.

U modernom Tokiju živi obična devojka zvana Kagome Higuraši. Sa njom u kući žive i njen deda, majka i mlađi brat. Kao i svi tinejdžeri i ona je živahna, sanjiva i ne brine se o budućnosti, ali je i marljiva učenica. Jednog dana, u bunaru u hramu slučajno upadne u vremenski portal i stigne u Japan u srednjem veku. Tamo je nalazi demon koji želi da se domogne Dragulja i ubije Kagome. Pošto je previše jak, Kagome oslobađa Inujašu. On ubija demona, ali želi da ubije i Kagome. Tada nailazi sveštenica Kaede koja stavlja čarobnu ogrlicu Inujaši oko vrata koja, kada bi Kagome rekla „Sedi!,” mu zabija glavu u zemlju. Pošto je Dragulj raznesen i krhotine raznete po čitavom Japanu, Inujaša je primoran da sarađuje sa Kagome, jer ona može da oseti Dragulj. Inujaša se polako zaljubljuje u Kagome, koja je reinkarnacija sveštenice Kikjo koja ga je ustrelila, u koju je takođe bio zaljubljen, kao i ona u njega. Naraku ih je oboje prevario i okrenuo ih jedno protiv drugog. Kikjo je tada umrla od smrtonosne rane, ali je kasnije veštica oživela. Kagome je zavolela Inujašu, kao i on nju. Oni započinju svoju avanturu. Usput sreću malog lisca-demona Šipa, sveštenika Mirokua, ubicu demona Sango, vuka demona Kogu i Sešomarua koji je Inujašin stariji brat.

Franšiza uredi

Manga uredi

Mangu InuYasha napisala je i ilustrovala Rumiko Takahaši. Serijalizovala se od 13. novembra 1996.[2][3] do 18. juna 2008. godine u Šogakukanovoj reviji Weekly Shōnen Sunday.[4][5] Poglavlja su sakupljena u 56 tankobonova; prvi je izašao 18. aprila 1997.,[6] a poslednji 18. februara 2009. godine.[7] Serijal je docnije prepakovan u 30 wide-ban toma, od 18. januara 2013.[8] do 18. juna 2015. godine.[9] U poslednjem tomu tog izdanja uvršćeno je specijalno poglavlje, nastalo kao deo projekta Heroes Come Back, kako bi se sakupile donacije za žrtve zemljotresa i cunamija iz 2011. godine.[10][11] Poglavlje je reprintovano 24. oktobra 2020. u časopisu Shōnen Sunday S.[12][13]

Anime uredi

InuYasha uredi

Anime adaptacija poglavlja 1-35, poznata i kao Inuyasha: A Feudal Fairy Tale, emitovala se od 16. oktobra 2000. do 13. septembra 2004. godine na japanaskim kanalima Nippon TV i Yomiuri TV. Sastoji se od 167 epizoda, nastalih u produkciji studija Sunrise.[14][15]

InuYasha: Kanketsu-hen uredi

Jula 2009. godine, najavljeno je da će ostatak poglavlja takođe biti adaptirani u anime, koristeći isti studio i posadu.[16] Emitovan je pod nazivom InuYasha: Kanketsu-hen (engl. Inuyasha: The Final Act), od 4. oktobra 2009. do 30. marta 2010. godine, sa ukupno 26 epizoda.[17]

Han'yō no Yashahime uredi

Anime je doživeo spinof, pod nazivom Han'yō no Yashahime (engl. Yashahime: Princess Half-Demon), koji prati decu likova. Emitovao se od 3. oktobra 2020. do 26. marta 2022. godine, sa ukupno 48 epizoda.[18][19][20] Dizajn likova radila je sama mangaka.[18][21] Spinof je docnije dobio i mangu koju su napisali Takaši Šina i Kacujuki Sumisava.[22]

Filmovi uredi

Serijal je proizveo četiri animirana filma sa originalnom pričom. Napisao ih je Kacujuki Sumisava, scenarista anime serije. Prvi film, Toki wo Koeru Omoi (engl. Affections Touching Across Time), izašao je 2001. godine. Drugi, Kagami no Naka no Mugenjō (engl. The Castle Beyond the Looking Glass), izašao je naredne godine i inspirisan je tradicionalnom pričom Taketori Monogatari. Treći film, Tenka Hadō no Ken (engl. Swords of an Honorable Ruler) izašao je 2003., a četvrti Guren no Hōraijima (engl. Fire on the Mystic Island) prikazan je 2004. godine.

Originalna video animacija uredi

Za potrebe robne kuće Matsuya Ginza, odnosno njene izložbe, napravljena je originalna video animacija ovog naslova pod nazivom Kuroi Tessaiga, 30. jula 2008. godine.[23]

Video igrice uredi

Serijal je proizveo mnoge video igrice. Za konzolu WonderSwan, napravljene su tri igre: InuYasha: Kagome no Sengoku Nikki, InuYasha: Fūun Emaki, i InuYasha: Kagome no Yume Nikki. Za konzolu Game Boy Advance izašla je igrica InuYasha: Naraku no Wana! Mayoi no Mori no Shōtaijō. Za mobilne telefone, serijal je adaptiran u istoimenu igru.[24] Za prvu PlayStation konzolu proizvedena je igra InuYasha: Sengoku Otogi Kassen, a za drugu InuYasha: Juso no Kamen и Inuyasha: Ōgi-Ranbu. Za konzolu Nintendo DS proizvedena je igrica na engleskom jeziku pod nazivom Inuyasha: Secret of the Divine Jewel.[25]

Lik Inujaša korišćen je u igrici Sunday vs Magazine: Shūketsu! Chōjō Daikessen,[26] a njegov mač Tesajga bio je deo „eventa“ u igrici Monster Hunter.[27]

Američka kompanija Score Entertainment proizvela je kartašku igru baziranu na serijalu.[28]

Lajt roman uredi

Tomoku Komparo i Takahaši su 2004. godine napisale lajt roman koji adaptira prvih deset poglavlja mange.[29]

Predstave uredi

U pozorištu ACT u Akasaki je 2000. i 2001. godine održana predstava bazirana na mangi, sa manjim izmenama.[30] Februara 2017. godine, u Tennozu Galaxy-iju, održana je još jedna pozorišna adaptacija ovog naslova. Među glumačkom postavom našli su se članovi benda Golden Bomber i Nogizaka46.[31][32]

Prijem uredi

Manga InuYasha je 2001. i 2008. godine dobila preporuku žiriji na japanskom Medija Arts festivalu.[33][34] Godine 2002. osvojila je Šogakukanovu nagradu za mange u kategoriji za šonen.[35] Zaključno sa septembrom 2020. godine, manga je prodata u preko pedeset miliona primeraka.[36]

Eri Izava (Ex.org) napisala je u svojoj recenziji Inujaše da je „mešavina Takahašijinih najboljih priča: puna je akcije, zanimljivih likova, fantastike, karakterističnog humora i mrvice horora,“ pohvalivši takođe što je glavna heroina predstavljena kao inteligentna. Od kritika navodi da su akcione scene ponekada predugačke, i da su određeni likovi previše slični karakterima iz Takahašijinih prethodnih dela.[37] Rebeka Bandi (Anime News Network) je u recenziji za 23. tom mange napisala da je jako zanimljiva, kao i da ima dobar balans „akcije, dijaloga i razvoja, pogotovo među likovima“. Jedino je kritikovala što dizajn likova nije skroz konstantan.[38] Peni Keni (Manga Life) je sa šestog toma skočio na 52, uz komentar da je lako mogao da proprati priču jer Takahaši „vrti iste teme“. Rekao je takođe da Takahaši prikazuje „standardne teme na zanimljive načine,“ i da detaljno crta likove, dok su pozadine u drugom planu.[39]

Izvori uredi

  1. ^ „Inuyasha (2000)”. IMDb. Pristupljeno 28. 6. 2010. 
  2. ^ Izawa, Eri (decembar 1996). „Shonen Sunday, 1996 Issue 50”. Arhivirano iz originala 12. 1. 2013. g. Pristupljeno 9. 2. 2010. 
  3. ^ Inoa, Christopher (28. 9. 2020). „The Fairy Tale of Inuyasha: 20 Years Later”. Anime News Network. Arhivirano iz originala 30. 9. 2020. g. Pristupljeno 18. 6. 2023. 
  4. ^ Loo, Egan (10. 6. 2008). „Inuyasha Confirmed to End Next Wednesday in Japan”. Anime News Network. Arhivirano iz originala 31. 8. 2010. g. Pristupljeno 14. 2. 2010. 
  5. ^ 2008年06月18日のアーカイブ. manganohi.jp (na jeziku: japanski). 18. 6. 2008. Arhivirano iz originala 25. 9. 2008. g. Pristupljeno 9. 11. 2021. 
  6. ^ 犬夜叉 1 [Inuyasha 1] (na jeziku: japanski). Shogakukan. Arhivirano iz originala 18. 2. 2013. g. Pristupljeno 13. 6. 2023. 
  7. ^ 犬夜叉 56 [Inuyasha 56] (na jeziku: japanski). Shogakukan. Arhivirano iz originala 10. 9. 2012. g. Pristupljeno 13. 6. 2023. 
  8. ^ 犬夜叉 ワイド版 １ (na jeziku: japanski). Shogakukan. 28. 6. 2016. Arhivirano iz originala 25. 10. 2020. g. Pristupljeno 25. 10. 2020. 
  9. ^ 犬夜叉 ワイド版 ３０ (na jeziku: japanski). Shogakukan. 28. 6. 2016. Arhivirano iz originala 25. 10. 2020. g. Pristupljeno 25. 10. 2020. 
  10. ^ Komatsu, Mikikazu (26. 12. 2012). „"Inuyasha" One-Shot Manga Returns in Quake Charity”. Crunchyroll. Arhivirano iz originala 13. 12. 2013. g. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  11. ^ 「犬夜叉」最終回から半年後描いた新作がサンデーに. Comic Natalie (na jeziku: japanski). Natasha, Inc. 6. 2. 2013. Arhivirano iz originala 28. 10. 2020. g. Pristupljeno 25. 10. 2020. 
  12. ^ 少年サンデーＳ（スーパー） ２０２０年１２月号 (na jeziku: japanski). Shogakukan. 28. 6. 2016. Arhivirano iz originala 27. 10. 2020. g. Pristupljeno 27. 10. 2020. 
  13. ^ 高橋留美子が「犬夜叉」×「半妖の夜叉姫」イラスト描き下ろし、複製原画も. Comic Natalie (na jeziku: japanski). Natasha, Inc. 24. 10. 2020. Arhivirano iz originala 26. 10. 2020. g. Pristupljeno 27. 10. 2020. 
  14. ^ ■スケジュール＆スタッフ■ (na jeziku: japanski). Sunrise Inc. Arhivirano iz originala 27. 10. 2000. g. Pristupljeno 12. 8. 2023. 
  15. ^ 犬夜叉. Media Arts Database (na jeziku: japanski). Agency for Cultural Affairs. Arhivirano iz originala 13. 10. 2021. g. Pristupljeno 13. 10. 2021. 
  16. ^ Loo, Egan. „Inuyasha's Final Chapters Get TV Anime Green-Lit (Updated)”. Anime News Network. Arhivirano iz originala 2009-07-19. g. Pristupljeno 15. 7. 2009. 
  17. ^ 犬夜叉 完結編. Media Arts Database (na jeziku: japanski). Agency for Cultural Affairs. Arhivirano iz originala 12. 8. 2023. g. Pristupljeno 12. 8. 2023. 
  18. ^ a b Pineda, Rafael Antonio (8. 5. 2020). „Inuyasha Anime Gets Yashahime: Princess Half-Demon TV Spinoff This Fall”. Anime News Network. Arhivirano iz originala 13. 5. 2020. g. Pristupljeno 9. 5. 2020. 
  19. ^ Pineda, Rafael Antonio (21. 6. 2020). „Inuyasha Anime Spinoff Yashahime: Princess Half-Demon Airs on Saturdays This Fall”. Anime News Network. Arhivirano iz originala 24. 6. 2020. g. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  20. ^ Pineda, Rafael Antonio (6. 8. 2020). „Inuyasha Spinoff Anime Yashahime: Princess Half-Demon's 1st Trailer Reveals Cast, October 3 Debut”. Anime News Network. Arhivirano iz originala 7. 8. 2020. g. Pristupljeno 7. 8. 2020. 
  21. ^ 「半妖の夜叉姫」弐の章. Natalie (na jeziku: japanski). Natasha, Inc. Arhivirano iz originala 23. 11. 2021. g. Pristupljeno 23. 11. 2021. 
  22. ^ „Yashahime: Princess Half-Demon, Vol. 1”. Viz Media. Arhivirano iz originala 1. 3. 2022. g. Pristupljeno 1. 3. 2022. 
  23. ^ „New Inuyasha Short to Debut at Tokyo's Takahashi Event”. Anime News Network. 9. 7. 2008. Arhivirano iz originala 4. 9. 2008. g. Pristupljeno 4. 9. 2008. 
  24. ^ „Inuyasha (Game)”. www.glu.com. Arhivirano iz originala 11. 3. 2007. g. Pristupljeno 2. 1. 2016. 
  25. ^ „Inuyasha: Secret of the Divine Jewel - Nintendo DS - IGN”. Ds.ign.com. 2007-01-23. Arhivirano iz originala 2011-12-03. g. Pristupljeno 2015-02-21. 
  26. ^ „サンデー VS マガジン 集結！ 頂上大決戦:Sunday VS Magazine: Shūketsu! Chōjō Daikessen” (na jeziku: japanski). Konami. Arhivirano iz originala 2012-02-21. g. Pristupljeno 2012-01-22. 
  27. ^ イベントクエスト“犬夜叉・大妖の牙を求めて”でコラボ武器の素材を入手！ 『モンスターハンター3（トライ）』. Famitsu (na jeziku: japanski). 9. 9. 2009. Arhivirano iz originala 12. 9. 2009. g. Pristupljeno 27. 10. 2020. 
  28. ^ Kaufeld, John; Smith, Jeremy (2006). Trading Card Games For Dummies . John Wiley & Sons. ISBN 0470044071. 
  29. ^ „小説 犬夜叉”. www.shogakukan.co.jp. 10. 12. 2004. Arhivirano iz originala 1. 10. 2013. g. Pristupljeno 2. 1. 2016. 
  30. ^ „*Anime and News!**The Yomiruri review*”. tripod.com. 2. 3. 2001. Arhivirano iz originala 8. 2. 2002. g. Pristupljeno 2. 1. 2016. 
  31. ^ „Inuyasha Gets Stage Play Starring Golden Bomber's Yutaka Kyan”. 4. 2. 2017. Arhivirano iz originala 25. 1. 2021. g. Pristupljeno 9. 2. 2021. 
  32. ^ Komatsu, Mikikazu (6. 2. 2017). „Yutaka Kyan (Golden Bomber), Yumi Wakatsuki (Nogizaka 46) to Star in "Inuyasha" Stage Play in April”. Crunchyroll. Arhivirano iz originala 7. 2. 2017. g. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  33. ^ „INUYASHA | Jury Selections | Manga Division | 2001 [5th] Japan Media Arts Festival Archive”. Japan Media Arts Festival (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 3. 2. 2022. g. Pristupljeno 25. 7. 2022. 
  34. ^ „Inu Yasha | Jury Selections | Manga Division | 2008 [12th] Japan Media Arts Festival Archive”. Japan Media Arts Festival (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 4. 2. 2022. g. Pristupljeno 25. 7. 2022. 
  35. ^ 小学館漫画賞: 歴代受賞者 [Shogakukan Manga Award: Successive Winner] (na jeziku: japanski). Shogakukan. Arhivirano iz originala 5. 8. 2015. g. Pristupljeno 19. 8. 2007. 
  36. ^ 大人気作品とのコラボレーション！「Tカード（犬夜叉）」10月2日（金）より店頭発行受付スタート!! (na jeziku: japanski). Shogakukan Production. 15. 9. 2020. Arhivirano iz originala 22. 9. 2020. g. Pristupljeno 25. 9. 2020. 
  37. ^ „Inuyasha Vol 2”. Ex.org. Arhivirano iz originala 8. 8. 2001. g. Pristupljeno 12. 11. 2020. 
  38. ^ „Inuyasha GN 23 - Review”. Anime News Network. 11. 4. 2006. Arhivirano iz originala 17. 11. 2020. g. Pristupljeno 12. 11. 2020. 
  39. ^ „INUYASHA v52 Review”. Manga Life. Arhivirano iz originala 3. 11. 2010. g. Pristupljeno 12. 11. 2020. 

Spoljašnji izvori uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=InuYasha&oldid=27342843”