Normativna etika u medicini

Normativna etika u medicini ili medicinska etika u praksi, ili praktična etika, jedna je od oblasti etike koja nastoji da obrazloži sve norme ispravnog, dobrog, pravilnog postupanja medicinskog osoblja u svakodnevnom životu i radu. Zapravo ova oblast etike (praktične etike) pokušava da u praksi definiše i propiše, „dobro postupanje“ u određenim profesijama ili u pojedinim oblastima života, ili u posebnim društvenim grupama. Tako su se pored etika zdravstvenih radnika formirale i posebne oblasti etike kao što su: etika novinara, etika pravnika, vojna etika i mnoge druge.

Sa razvojem nauke i tehnologije uvode se i nove metode rada u zdravstvu. Uređaji potiskuju lekare, a oni sve više od njih traže da im oni daju rezultate, i time se udaljavaju od ličnosti pacijenta. Tako je nastao veoma opasan fenomen današnjice – dehumanizacija društva, a time i medicine, i nepoštovanje opšteljudskih i moralnih vrednosti. Internet omogućava pacijentima da budu široko informisani, što dodatno obavezuje lekare da se stalno usavršavaju. Ali samo znanje, bez savesti je neetičko i opasno. Savest bez znanja je beskorisna. Dakle, osnovni uslovi za rad u ovoj profesiji su znanje, ispravno, dobro i pravilno postupanja medicinskog osoblja u svakodnevnom životu i radu.

Istorija

Vidi još: Medicinska etika

Hipokrat sa Kosa smatra se začetnikom mediicinske etike u praksi.

Hipokrat sa Kosa (460-377. p. n. e.) smatra se jednom od najistaknutijih ličnosti u medicini svih vremena i začetnikom ispravnog, dobrog i pravilnog postupanja medicinskog osoblja. Hipokrat je insistirao da lekar mora da zna u kakvim uslovima pacijent živi i da se prema njemu treba savesno ophoditi. Tako je postao značajan i po tome što je ostavio prvi pisani zapis o dužnostima lekara – tekst poznat kao Hipokratova zakletva.

Hipokratova zakletva sadrži etičke principe od trajne vrednosti za medicinu, zbog čega je i danas aktuelna. To su princip činiti dobro a ne štetiti pacijentu, princip pravde, princip poštovanja života i princip poštovanja ličnosti pacijenta. Hipokrat je intuitivno video da su ovi principi od suštinskog značaja za medicinu i da čine osnovu medicinske etike. Razrađujući ih, izneo je obaveze lekara da se posvete i savesno zalažu za dobrobit pacijenta, da vode računa da mu ne nanesu štetu i nepravdu kako lečenjem tako i celokupnim svojim ponašanjem. To uključuje obavezu strogog čuvanja lekarske tajne, kao i dužnost lekara da određene terapijske procedure prepusti onim lekarima koji ih bolje izvode. Lekar se dalje obavezuje da zbog svog poštovanja prema životu i njegove dužnosti da ga zaštiti, nikada neće dati pacijentu smrtonosni lek ili sugestiju ili savet u vezi s tim, čak i ako pacijent to od njega traži. Isto važi i za abortus. Na kraju, lekar se obavezuje da poštuje svoje nastavnike i prenosi znanje na svoje učenike.

Većina principa savremene medicinske etike proizilazi iz ovih osnovnih etičkih pravila ponašanja ili predstavlja njihovu dalju razradu.

Preduslovi

Etika je od izuzetnog značaja za medicinu, zbog specifičnosti njenog poziva. Specifičnost proizilazi, pre svega, iz činjenice da se medicina bavi ljudskim životom i zdravljem, što, samo po sebi, nosi veliku odgovornost. Specifični su i odnosi koji se uspostavljaju između medicinskih radnika i pacijenata. U ovom odnosu pacijent je u podređenom i zavisnom položaju, što stvara preduslove za njegovo zlostavljanje. Zbog prirode posla teško je uspostaviti spoljni nadzor ili kontrolu kako bi se ove zloupotrebe sprečile. Ovo zauzvrat naglašava važnost internog nadzora i kontrole uz pomoć medicinske etike. Medicinska etika senzibilizira medicinske radnike za probleme etičke prirode i pomaže im da ih prepoznaju i reše.

Preduslovi normativnog etičkog ponašanja su:

Osećanja

Glavni članak: Osećanja

Pored svesti, osećanja su bitan preduslov i za etičko ponašanje medicinskog radnika. Osećanja sadrže i pojmove simpatija i saosećanja. Ovi kvalitet moraju da postoji kod zdravstvenih radnika kao uslov za pravilan ishod lečenja ili motiva ili gregarnog nagona, koji ukazuje da iskonski čovek teži da bude zdrav i što duže živi.

Nada

Glavni članak: Nada

Fundamentalni osnov buduće moralnosti, odnosno njenog razvoja i poželjnog etičkog ponašanja svakog zdravstvenog radnika je nada. Nadu u ozdravljenje kao pojam i osećanje lekar mora da ugrađuje kod svog pacijenta, već u najranijem kontaktu sa njim. Nada se u zrelim godinama sve više transformiše i u verovanje u uspešan ishod tretmana.

Ljubav

Glavni članak: Ljubav

Pojam ljubav, shvaćen kao vrlo široka emocija, ima ulogu u razvoju morala, ali i u moralnom postupanju zdravstvenog radnika prema pacijentu. Pojam ljubav ne podrazumeva samo određenu emocionalnu vezu u odnosu na drugu osobu ili objekat nego i mogućnost za praktičnu zajedničku saradnju sa onima koji se leče. Spinoza ljubav definiše kao predstavu o određenoj osobi praćenu emocijama i radošću.

Volja

Glavni članak: Volja

Volja podrazumeva akciju čovekove svesti. Postojanje morala i ostvarenje etičkog ponašanja bez volje nije moguće zamisliti. Volja podrazumeva usmereno, motivisano, namerno ponašanje i namerno čovekovo delovanje. Voljni postupci su ciljevi koje zdravstveni radnik postavlja sebi vodeći računa o načinu i sredstvima upotrebljenim u medicinskoj praksi za njihovo ostvarenje.

Voljni akt je ostvarenje svesno postavljenog cilja a da bi se on ostvario, uvek stoji na raspolaganju više metoda npr. dijagnostičkih, terapijskih itd, te se u svakom pojedinačnom voljnom aktu lekar vrši izbor.

Volja podrazumeva i energiju svesnog „Ja“. Lekar jake volje brzo pristupa realizaciji postavljenog cilja zasnovanog na motivima i tako se lišava dileme i mogućeg nastanka intrapsihičkog konflikta u svom intrapsihičkom, u situaciji postojanja više istovremenih, a suprotstavljenih motiva. Medicinski radnik koji se dugo koleba i u nedoumici je izbora načina i metoda lečenja za realizaciju svesno postavljenog cilja nije efikasan u svakodnevnoj praksi.

Osnovne postavke

Etika u medicinskoj praksi nastoji da kvalifikuje postupke medicinskog osoblja kao moralno dobre ili moralno rđave, po kriterijumima i upoređivanjem.

Kriterijumi na kojima se ona zasniva su norme i pravila medicinske struke koje prihvata zajednica i predstavljaju modele i pravila kojih pojedinac treba da se pridržava.

Praktična etika po opšteteoretskim principima etike

Po ovim principima etike smatra se da dobro ono što proizvodi najveću sreću i zdravstveno blagostanje za najveći mogući broj ljudi u datoj zajednici.

Druga polazišta medicinskih etičara su da je moralno dobar onaj pojedinac koji nastoji da svojim postupcima čini pozitivan doprinos za održavanje i unapređivanje zajedničkih a pre svega zdravstvenih uslova egzistencije. Takav pojedinac svoje znanje i svu umešnost koristi u smislu zaštite i unapređenja zdravlja i zdravstvene zaštite u celini kao jednog od zajedničkih dobara u društvu.

Normativna etika

Se može definisati i kao etika najvišeg dobra. A najviše dobro definiše se kao onaj cilj koji se želi ostvariti radi samog cilja. Ostvarenjem tog cilja ne postiže se ništa drugo, znači svi drugi ciljevi su samo sredstvo u odnosu na taj ostvareni cilj.

Najviše dobro

Najviše dobro (lat. summum bonum) je jedno od merila uz pomoć kojega čovek određuje šta treba, kao razumsko biće, da čini, šta je adekvatno za njegovo delovanje i šta mu priliči.

„ Etika nije uspela nikada da ponudi konačan i odgovor na pitanje šta je to najviše dobro i najviši cilj života. Etika kao filozofska naučna disciplina i danas nudi niz objašnjenja enigme šta je najviši životni cilj čoveka, da li je to sreća i blaženstvo, ili dužnosti i obaveze, ili je to lična, ili društvena korist. ”

Kodifikacija ciljeva praktične etike u medicini

Etika u praksi ili praktična etika, proklamuje i javno formuliše - kodifikuje određene profesionalne obaveze i dužnosti medicinskih radnika, kroz pisana dokumenta koja se nazivaju kodeksi.

Iz istorije su nam poznati brojni kodeksi etike zdravstvenih radnika. Ovakvim kodifikovanje društvene organizacije, profesionalna udruženja zdravstvenih radnika i društvo u celini stavljaju se u poziciju da sami sebe regulišu. Moralna pravila i norme unete u kodekse, nisu trajne i nepromenljive, vremenom se kroz praksu one menjaju i dograđuju. Kodifikovani principi imaju ograničenu vrednost, važe za ono vreme za koje su doneti i za to društveno uređenje.

„ Zato je čak najgenijalniji kodeks od svih, Hipokratova zakletva, danas revidiran u delovima. Zbog promene uslova života i društvene organizovanosti nastaje potreba da se menjaju ranije doneti i kodifikovani etički principi, što podrazumeva i opravdava revizoj etičkih kodeksa. ”

Svako kršenje kodifikovanih načela podrazumeva tj za sobom povlači odgovornost unutar profesionalne organizacije, recimo preko suda časti. Sankcije podrazumevaju opomenu, javno žigosanje ili isključivanje iz zdravstenih udruženja-organizacija. Utvrđene su i sankcije, zabrane obavljanja profesije ili zabrana rada sa pacijentima za lekare.

Konačno, moralna pravila i norme unete u kodekse, nisu trajne i nepromenljive, vremenom se menjaju i dograđuju. Kodifikovani principi imaju ograničenu vrednost, važe za ono vreme za koje su doneti i za to društveno uređeni. Zato je čak najgenijalniji kodeks od svih, Hipokratova zakletva, danas revidiran u delovima. Zbog promene uslova života i društvene organizovanosti nastaje potreba da se menjaju ranije doneti i kodifikovani etički principi, što podrazumeva i opravdava revizije etičkih kodeksa.

Neka od osnovnih načela, etičkih kodeksa, kodifikovanih principa medicinske struke:
1. Lekaru je časna obaveza da svoje životno usmerenje i struku posvetiti zdravlju čoveka.
2. U tom smislu on će poštovati ljudski život od njegovog početka do smrti, promovisati zdravlje, sprečavati i lečiti bolest i poštovati ljudsko telo i njegovu ličnost i nakon smrti.
3. Lekar će pomoć pružati jednako svima bez obzira na starost, pol, rasu, narodnost, veru, političko uverenje, društveni položaj ili bilo koje druge okolnosti, poštujući pri tome ljudska prava i dostojanstvo osobe.
4. Svim svojim sposobnostima čuvaće plemenitu tradiciju lekarskog poziva održavajući visoke standarde stručnog rada i etičkog ponašanja prema pacijentu, njegovim bližnjima i zdravim osobama.
5. U svom radu čuvaće ugled i dostojanstvo lekarskog staleža i časno se odnositi prema kolegama.
6. Svoje znanje i umeće uvek će odgovorno primenjivati u skladu sa principima ovog Kodeksa.

Vidi još

• Etika
• Medicinska etika
• Hipokratova zakletva
• Lekarska zakletva

Литература

• Stojanović, S.: Šta su to morali i etika, Rad, Beograd, 1962.
• Supek, R.: Nekonformizam etičnosti, "Praxis", br. 4-6, za 1966
• Stojanović, V.: Etika zdravstvenih radnika Narodnooslobodilačkog rata, Zdravstvena zaštita, Beograd, 1977.
• Tkalčić, M.: Etika – od Platona do Ničea, Omladina, Beograd, 1957.
• Stojanović, V.: O opšte ljudskoj i lekarskoj etici u narodnooslobodilačkom ratu, Zdravstvena zaštita, Beograd, god.VI, 12, 39-48, 1977.
• Hawking, Stephen, and Mlodinow, Leonard, The Grand Design, New York, Bantam Books, 2010.
• Horst, Steven (2011). Laws, Mind, and Free Will. MIT Press. ISBN 0-262-01525-0. Архивирано из оригинала 27. 04. 2015. г. Приступљено 27. 05. 2023. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Sri Aurobindo about freedom and free will(PDF)
• Cave, Stephen (јун 2016). „There's No Such Thing as Free Will”. The Atlantic. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Dennett, Daniel C. (2003). Freedom Evolves. New York: Viking Press. ISBN 0-670-03186-0. 
• Epstein J.M. (1999). Agent Based Models and Generative Social Science. Complexity, IV (5).
• Gazzaniga, M. & Steven, M.S. (2004) Free Will in the 21st Century: A Discussion of Neuroscience and Law, in Garland, B. (ed.). Neuroscience and the Law: Brain, Mind and the Scales of Justice. New York: Dana Press. pp. 51–70. ISBN 1-932594-04-3. .
• Goodenough, O.R. (2004). „Responsibility and punishment”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 359 (1451): 1805—09. PMC 1693460 . PMID 15590621. doi:10.1098/rstb.2004.1548. 
• Harnad, Stevan (1982). „Consciousness: An Afterthought”. Cognition and Brain Theory. 5: 29—47. 
• Harnad, Stevan (2001). „No Easy Way Out”. The Sciences. 41 (2): 36—42. doi:10.1002/j.2326-1951.2001.tb03561.x. 
• Harnad, Stevan (2009) The Explanatory Gap #PhilPapers
• Harris, Sam (2012). Free Will. Free Press. ISBN 978-1-4516-8340-0. 
• Hofstadter, Douglas (2007). I Am A Strange Loop. Basic Books. ISBN 978-0-465-03078-1. 
• Kane, Robert (1998). The Significance of Free Will. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-512656-4. 
• Lawhead, William F. (2005). The Philosophical Journey: An Interactive Approach. McGraw-Hill Humanities/Social Sciences/Languages. ISBN 0-07-296355-7.
• Libet, Benjamin; Anthony Freeman; and Keith Sutherland, eds. (1999). The Volitional Brain: Towards a Neuroscience of Free Will. Exeter, UK: Imprint Academic. Collected essays by scientists and philosophers.
• Muhm, Myriam (2004). Abolito il libero arbitrio – Colloquio con Wolf Singer. L'Espresso 19.08.2004 larchivio.org
• Nowak A., Vallacher R.R., Tesser A., Borkowski W. (2000). Society of Self: The emergence of collective properties in self-structure. Psychological Review. 107
• Schopenhauer, Arthur (1839). On the Freedom of the Will. Oxford: Basil Blackwell. ISBN 0-631-14552-4. 
• Stapp, Henry P. (2017). Quantum theory and free will : how mental intentions translate into bodily actions. Cham, Switzerland. ISBN 978-3-319-58301-3. OCLC 991595874. 
• Tosun, Ender (2020). Free Will Under the Light of the Quran (PDF). ISBN 978-605-63198-2-2. 
• Van Inwagen, Peter (1986). An Essay on Free Will. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-824924-1. 
• Velmans, Max (2003). How Could Conscious Experiences Affect Brains?. Exeter: Imprint Academic. ISBN 0-907845-39-8. 
• Dick Swaab, Wij Zijn Ons Brein, Publishing Centre. 2010. ISBN 978-90-254-3522-6.
• Wegener, Daniel Merton (2002). The Illusion of Conscious Will (PDF). MIT Press. ISBN 978-0-262-23222-7. Arhivirano iz originala (PDF) 2018-12-12. g. Pristupljeno 2018-12-12. 
• Williams, Clifford (1980). Free Will and Determinism: A Dialogue. Indianapolis: Hackett Publishing Company
• John Baer, James C. Kaufman, Roy F. Baumeister (2008). Are We Free? Psychology and Free Will. Oxford University Press, New York. ISBN 0-19-518963-9.
• George Musser, "Is the Cosmos Random? (Einstein's assertion that God does not play dice with the universe has been misinterpreted)", Scientific American, vol. 313, no. 3 (September 2015), pp. 88–93.
• Carus, Paul (1910). „Person and personality”. Ur.: Hegeler, Edward C. The Monist. 20. Chicago: Open Court Publishing Company. str. 369. „To state it briefly, we define "free will" as a will unimpeded by any compulsion.” 
• Baumeister, Roy F.; Monroe, Andrew E. (2014). Recent Research on Free Will. Advances in Experimental Social Psychology. 50. str. 1—52. ISBN 9780128002841. doi:10.1016/B978-0-12-800284-1.00001-1. 
• C. James Goodwin (2009). Research In Psychology: Methods and Design (6th izd.). Wiley. str. 11. ISBN 978-0-470-52278-3. 
• Bishop, Robert C (2010). „§28.2: Compatibilism and incompatibilism”. Ur.: Raymond Y. Chiao; Marvin L. Cohen; Anthony J. Leggett; William D. Phillips; Charles L. Harper, Jr. Visions of Discovery: New Light on Physics, Cosmology, and Consciousness. Cambridge University Press. str. 603. ISBN 978-0-521-88239-2. 
• Richards, Janet (2001). „The root of the free will problem: kinds of non-existence”. Human Nature After Darwin: A Philosophical Introduction. Routledge. str. 142 ff. ISBN 978-0-415-21243-4. 
• McKenna, Michael; Coates, D. Justin (2015). Zalta, Edward N., ur. The Stanford Encyclopedia of Philosophy — preko Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• Bobzien, Susanne (1998). Determinism and freedom in Stoic philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-823794-5. Pristupljeno 2015-12-09. 
• Bobzien, Susanne (2000). „Did Epicurus discover the free-will problem?”. Pristupljeno 2015-12-09. 

Spoljašnje veze

• Mediji vezani za članak Normativna etika u medicini na Vikimedijinoj ostavi
• Sinnott-Armstrong, Walter. „Consequentialism”. Ur.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• Introduction to Utilitarianism, an introductory online textbook on utilitarianism coauthored by William MacAskill.
• Alexander, Larry. „Deontological Ethics”. Ur.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• Hursthouse, Rosalind. „Virtue Ethics”. Ur.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy.