Википедија

Platanus acerifolia

Platanus x acerifolia - javorolisni platan je drvenasta vrsta iz roda platana (Platanus). Smatra se da je hibridna vrsta, nastala u Engleskoj 1640. godine subspontanim ukrštanjem istočnog platana (Platanus orientalis) i zapadnog platana (Platanus occidentalis).[2] U literaturi se ovaj platan naziva još i londonski platan ili španski platan.[a]

Javorolisni platan
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Proteales
Porodica:
Platanaceae
Rod:
Platanus
Vrsta:
P. x acerifolia
Binomno ime
Platanus x acerifolia
Sinonimi[1]
  • Platanus orientalis var. acerifolia Aiton [basionym]
  • Platanus × acerifolia f. pyramidalis (Bolle ex Janko) C.K.Schneid.
  • Platanus × acerifolia f. suttneri (Jaennicke) C.K.Schneid.
  • Platanus × acerifolia var. hispanica auct. non Mill. ex Münchh., nom. dub.
  • Platanus × acerifolia var. kelseyana (Jaennicke) C.K.Schneid.
  • Platanus × hispanica auct. non Mill. ex Münchh., nom. dub.
  • Platanus × hybrida Brot.
Platan ispred Miloševog konaka
Drvored platana u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu
Spomenik prirode Platan u Sremskim Karlovcima
Spomenik prirode „Stablo platana na mestu zvanom Maraš” u Prizrenu
Javorolisni Platani u Srbiji na Vikimedijinoj ostavi.

Opis vrste uredi

Javorolisni platan je visoko listopadno drvo široke krošnje, koje raste u visinu do 35 m, sa deblom prečnika do 2,3 m. Kora grana i debla je obično svetla, glatka i ljušti se u većim, tankim ljuspama.[4] Listovi su debeli i čvrsti, široki 12-25 cm, na dugim peteljkama, sa naličja goli. Režnjeviti su, sa 3-5 režnjeva, nejednako nazubljenih ili celog oboda. Srednji režanj je nešto duži od širine. Raspoređeni su spiralno na granama. Podsećaju na listove javora, pa je vrsta po tome i dobila ime. Na proleće, mladi listovi su prekriveni tankim slojem dlaka koji postepeno nestaje, pa je lišće do kraja leta bez dlaka. Cvetovi su raspoređeni u vidu glavičaste cvasti na dugim drškama. Jednopolni su i neugledni, muški cvetovi su žutozeleni, a ženski crvenkasti. Oprašuju se vetrom. Skupni plod je loptast, prečnika oko 3 cm, najčešće vise po dve (ređe 1 ili 3) loptice na dugim drškama. Sastavljene su od velikog broja ahenija.[2] Ahenije su sitne i klinolike, sa dlačicama (čuperkom) oko mikropile. Razmnožava se generativno i vegetativno, ali zbog slabe klijavosti semena češće je vegetativno razmnožavanje. reznice se uzimaju tokom marta i aprila i mogu se ožiljavati bez hormona.[5]

Uslovi staništa uredi

Javorolisni platan je brzorastuća vrsta. Dobro uspeva na svežem, aluvijalnom zemljištu. Otporniji je na niske temperature od istočnog platana.[b] Otporan je na prašinu i aerozagađenje u gradskim uslovima.[2]

Osetljivi su na napade gljive Apiognomonia veneta koja izaziva plamenjaču lišća i mladara i izumiranje grančica i grana platana, bolest poznatu kao antraknoza.[6] Osim antraknoze javorolisni platan napadaju i brojne druge gljive, koje izazivaju bolesti lišća i izbojaka, bolesti kore (nekroze kore i rak rane), i trulež drveta (između ostalih Armillaria mellea i Fomes fomentarius). Pored različitih vrsta gljiva listove platana napadaju i američke mrežaste stenice (Corythucha ciliata).[7]

Značaj u ozelenjavanju uredi

Javorolisni platan se veoma često sreće u gradskim parkovima i drvoredima. Zbog velike otpornosti na zagađenja idealan je za sadnju u urbanim zonama, pa se svrstava među vrste koje imaju najviše mogućnosti da se gaje u gradovima.[2]

Varijeteti i forme uredi

  • Platanus acerifolia 'Columbia' - forma otporna na antraknozu platana[8]
  • Platanus acerifolia 'Bloodgood'[9]

Galerija uredi

Javorolisni (londonski) platan u Srbiji uredi

Javorolisni ili londonski platan i u Srbiji je jedna od veoma često korišćenih drvenastih vrsta na zelenim površinama. Kao parkovska vrsta sadio se u vreme podizanja prvih parkova, a čest je i u drvoredima.

Jedno od najpoznatijih stabala ove vrste svakako je čuveni Platan kod Miloševog konaka, spomenik prirode botaničkog karaktera koji se nalazi u Topčideru ispred Konaka kneza Miloša. Ovaj platan se odlikuje velikim obimom stabla i razgranatom krošnjom. Star je oko 180 godina, a smatra se da je posađen tokom izgradnje konaka, oko 1830. godine. Visina stabla je 34 metra i grane su poduprte sa 17 metalnih stubova koje ih drže i sprečavaju savijanje i lomljenje. Raspon krune drveta je 49 metara. Površina senke koju pravi platan je 1.885 m². Godine 1979. drvo je zaštićeno zakonom, kao spomenik prirode botaničkog karaktera III kategorije.

Glavni članak: Platan kod Miloševog konaka

Među čuvene beogradske platane mogu se svrstati i oni u drvoredu duž Bulevara kralja Aleksandra, zbog čije su seče tokom 2010. godine nekoliko meseci trajali građanski protesti. Platani su ipak posečeni, a na njihovo mesto posađene su nove sadnice iste vrste, odgajane u rasadnicima upravo za tu namenu - kao drvoredna stabla.[10][11][12]

Još jedan platan zaštićen kao spomenik prirode je i Platan u Sremskim Karlovcima, koji se nalazi u porti crkve Svetih Petra i Pavla. Veruje se da je sadnica, doneta iz Beča, posađena nedugo po izgradnji crkve, krajem 18. veka.[13]

Pod zaštitom kao spomenik prirode je i Stablo platana na mestu zvanom Maraš u Prizrenu. Ovaj platan visine 18 metara pod zaštitom je od 1959. godine.

Glavni članak: Spomenik prirode „Stablo platana na mestu zvanom Maraš“

Osim ovih platana u Srbiji su, kao spomenik prirode zaštićena i druga drevna stabala londonskog platana, najviše na teritoriji Vojvodine, dva u Beograda (uključujući i platan ispred Miloševog konaka) i jedno u Velikom Gradištu (Istočna Srbija).

Napomene uredi

  1. ^ U novijoj literaturi španski platan (Platanus × hispanica) i javorolisni platan smatraju se istom vrstom,[1] dok se u starijim izvorima španski platan smatra varijetetom javorolisnog platana.[3] Postoje i mišljenja da je javorolisni platan podvrsta istočnog platana.
  2. ^ Istočni platan od prirode raste na jugu Balkanskog poluostrva i u zapadnoj Aziji. Najsevernija staništa na Balkanu su u Makedoniji, u slivu Vardara.

Reference uredi

  1. ^ a b Synonymy - Platanus × acerifolia. Northern Ontario Plant Database. Accessed online: 9 January 2011.
  2. ^ a b v g Vukićević 1982, str. 227
  3. ^ Vukićević 1982, str. 228
  4. ^ Vukićević 1982, str. 225-226
  5. ^ „Platanus acerifolia - Javorolisni platan | Biljke”. Arhivirano iz originala 09. 03. 2018. g. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  6. ^ Arsenijević, Momčilo; Balaž, Jelica; Popović, Tatjana (2005). „Apiognomoniozna plamenjača lišća i mladara i izumiranje grančica i grana ("antraknoza") platana” (PDF). Zaštita bilja. 56 (1-4). Pristupljeno 13. 4. 2018. COBISS.SR 189023244
  7. ^ Марковић, Чедомир (2008). Санација здравственог стања дрвореда и појединачних стабала у Булевару краља Александра, на потезу од Трга Николе Пашића до Устаничке улице (PDF). Београд: Шумарски факултет Универзитета у Београду. стр. 4-5. Приступљено 15. 4. 2018. 
  8. ^ „Platanus acerifolia 'Columbia'”. Boething Treeland Farms. Приступљено 13. 4. 2018. 
  9. ^ „Platanus acerifolia 'Bloodgood'”. Boething Treeland Farms. Приступљено 13. 4. 2018. 
  10. ^ „Bulevar ostaje bez platana”. B92. 28. 1. 2010. Приступљено 13. 4. 2018. 
  11. ^ Milićević, D. (13. 2. 2010). „Počinje seča 330 platana na Bulevaru kralja Aleksandra”. Blic (On-line). Приступљено 13. 4. 2018. 
  12. ^ „Platani ponovo u Bulevaru kralja Aleksandra”. Vesti (On-line). 27. 5. 2010. Приступљено 13. 4. 2018. 
  13. ^ Glišić, Nenad. „Crkva svetih Petra i Pavla DONJA CRKVA u Sremskim Karlovcima”. Српска православна Црква - Информативни портал СПЦ Холандија. Приступљено 13. 4. 2018. 

Литература uredi

  • Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. COBISS.SR 26360076

Spoljašnje veze uredi

 
Vikivrste imaju više informacija o članku Platanus acerifolia.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Platanus_acerifolia&oldid=26779605”