Quaestor sacri palatii
Kvestor svete palate (lat. Questor sacri palatii) bila je titula visokih činovnika centralne administracije poznog Rimskog carstva u doba Dominata (293-476). Posle pada Zapadnog rimskog carstva (476), funkcija se održala u Vizantiji još neko vreme. Njegova funkcija bila je slična funkciji ministra pravosuđa.[1]
Pozadina uredi
Reforme cara Dioklecijana (293-305) i Konstantina Velikog (324-337) imale su za cilj da ojačaju centralnu vlast i oslabe vlast namesnika u provincijama, čije su pobune i uzurpacije obeležile ceo 3. vek i dovele do krize Rimskog carstva. To je postignuto odvajanjem vojne i civilne vlasti u provincijama, dijecezama i prefekturama, i formiranjem centralne državne administracije.[1]
Funkcija uredi
Izgrađivanjem centralne državne uprave u doba cara Konstantina Velikog (324-337), na vrhu centralne administracije Carstva bio je kancelar (gospodar kancelarija). Pored njega, najvažniji činovnik centralne uprave bio je Questor sacri palatii: on stoji na čelu pravosuđa, izdaje (rediguje) zakone i potpisuje (kontrasignira) carske ukaze.[1]