Википедија

Rolling Stone

Музички часопис

Roling stoun (engl. Rolling Stone) je američki časopis čiji tekstovi se odnose na teme iz muzike, politike i popularne kulture. Izlazi svake dve nedelje. Ovaj časopis su osnovali u San Francisku u Kaliforniji 1967. godine Džan Vener i muzički kritičar Ralf Dž. Glison. Prvobitno je bio poznat po pokrivanju rok muzike i po političkom izveštavanju Hantera S. Tompsona. Devedesetih godina 20. veka časopis se proširio i preusmerio fokus na mlađu čitalačku publiku zainteresovanu za omladinski orijentisane televizijske emisije, filmske glumce i popularnu muziku.[2] Od tada se vratio svojoj tradicionalnoj mešavini sadržaja, uključujući muziku, zabavu i politiku.

Roling stoun
Rolling Stone
Rolling Stone
TipPopularna kultura
Muzički časopis
Format222 × 305 mm (približno A4)
VlasnikJan Vener
OsnivačJan Vener, Ralf Dž Glison
IzdavačBrian Szejka
UrednikNoah Schachtman
Osnivanje9. novembar 1967.
Jezikengleski
SedišteNjujork, SAD
Tiraž1,468,263[1]
ISSN0035-791X
Veb-sajtrollingstone.com

Istorijat magazina Uredi

Časopis su 1967. godine osnovali Jan Vener, koji je i danas vlasnik i izdavač, i muzički kritičar Ralf Dž. Glajson[3] (sa kapitalom od navodno svega 7.500 posuđenih dolara).[4] Magazin se ubrzo odvojio od brojnih tadašnjih andergraund novina sličnog karaktera i tadašnjeg gonzo novinarstva u svetu muzike i pop kulture, svojom ozbiljnošću i kvalitetom tekstova. Magazin su proslavili njegovi serijali, između ostalog i veliki o Peti Herst, bogatoj američkoj naslednici i lažnoj žrtvi otmice, ona je istovremeno bila i članica subverzivne političke grupe (Symbionese Liberation Army) koja ju je otela i tražila novac za puštanje na slobodu. U svakom slučaju otmica Peti Herst je bila veliki medijski događaj u Americi sedamdesetih godina, a ekskluzivni serijal doneo je časopisu Roling stoun mnoge čitaoce i povećao uticaj u društvu.

Prvi izdanje je objavljeno 9. novembra 1967. godine, a na naslovnoj strani je predstavljen Džon Lenon u kostimu za film Kako sam pobedio u ratu. Ono je bilo u novinskom formatu sa vodećim člankom o pop festivalu u Montereju.[5] Cena navedena na naslovnoj strani bila 25 ¢ (ekvivalentno 1,88 USD u 2016) i časopis je objavljivan dvonedeljno. U prvom broju,[6] Vener je objasnio da se naslov časopisa odnosio na bluz pesmu iz 1950. „Rollin' Stone“, koju je snimio Madi Voters, i hit singl Boba Dilana iz 1965. „Like a Rolling Stone”:

Verovatno se pitate šta pokušavamo da uradimo. Teško je reći: neka vrsta časopisa i novina. Njegovo ime Roling stoun potiče od stare izreke „Valjajući kamen ne saskuplja mahovinu.” Madi Voters je koristio taj naziv za pesmu koju je napisao. Rolingstounsi su dobili ime po Madijevoj pesmi. „Like a Rolling Stone” bio je naslov prve rokenrol ploče Boba Dilana. Započeli smo novu publikaciju koja odražava ono što vidimo da su promene u rokenrolu i promene vezane za rokenrol.[7][8]

Neki autori pripisuju ime isključivo Dilanovom hit singlu: „Na predlog [Ralfa] Glisona, Vener je nazvao svoj časopis po pesmi Boba Dilana.“[9] Roling Stoun se u početku poistovećivao sa i izveštavao o hipi kontrakulturi svoje ere. Međutim, on je distancirao sebe od tadašnjih podzemnih novina, poput Berkeli Barba, prihvativši tradicionalnije novinarske standarde i izbegavajući radikalnu politiku podzemne štampe. U prvom izdanju, Vener je napisao da se Roling Stoun „ne odnosi samo na muziku, već na stvari i stavove koje muzika obuhvata”.[10] U jednom članku iz 2017. kojim se slavi 50. godišnjica izdanja, Roling Stounov Dejvid Braun je izjavio da je ime časopisa ukazivalo na Rolingstonse kao i na „Rollin' Stone“ i „Like a Rolling Stone“.[11]

Dugogodišnji slogan časopisa, „Sve vesti koje odgovaraju“, dala je prva saradnica, menadžer i ponekad urednik Suzan Lajdon. Ona je to preuzela iz prvoaprilskog izdanja Columbia Daily Spectator u kojem je objavljeno „Sve vesti koje nam odgovaraju mi štampamo“, parodija na slogan Njujork Tajmsa „Sve vesti koje se mogu štampati“.[12] Rubrika se prvi put pojavila 1969.[13]

Sedamdesetih godina 20. veka, Roling Stoun je počeo da ostavlja trag svojim političkim pokrićem, pri čemu su političku sekciju časopisa pisali gonzo novinari poput Hanter S. Tompsona. Tompson je prvo objavio svoje najpoznatije delo, Strah i gnušanje u Las Vegasu, na stranicama Roling Stouna, gde je ostao saradnik do svoje smrti 2005.[14] Sedamdesetih godina 20. veka časopis je takođe pomogao u pokretanju karijere mnogih istaknutih autora, uključujući Kamerona Kroua, Lestera Bangsa, Džoa Klejna, Džoa Esterhasa, Bena Fong-Toresa, Pati Smit i P. Dž. O’Rorka. Tada je časopis objavio neke od svojih najpoznatijih priča. Izdanje od 21. januara 1970. pokrivalo je besplatni koncert u Altamontu i smrt Meredit Hanter, koja je osvojila nagradu za specijalizovano novinarstvo na dodeljivanju nagrada nacionalnim magazinima 1971. godine.[15] Kasnije 1970. godine, Roling Stoun je objavio članak od 30.000 reči o Čarlsu Mensonu autora Dejvida Daltona i Dejvida Feltona, uključujući i njihov intervju Mensona dok je bio u Okružnom zatvoru LA čekajući suđenje, za šta je Roling Stoun dobio svoju prvu nagradu Nacionalnog časopisa.[16] Četiri godine kasnije, takođe su pratili odiseju otmice Pati Herst. Jedan anketar, govoreći za mnoge svoje kolege, izjavio je da je prvi primerak časopisa kupio po prvom dolasku na fakultet, opisujući to kao „obred prelaska“.[2]

Godine 1972, Vener je Tomu Vulfu dodelio da pokriva lansiranje poslednje Nasine misije na Mesec, Apolo 17. On je 1973. objavio četvorodelnu seriju pod naslovom „Postorbitalno kajanje”, o depresiji koju su neki astronauti doživeli nakon što su bili u svemiru. Nakon te serije, Vulf je počeo da istražuje čitav svemirski program, u onome što je postalo sedmogodišnji projekat za koji mu je trebalo vremena da napiše Obojenu reč, knjigu o umetnosti, i da dovrši Mauve Gloves & Madmen, Clutter & Vine, zbirku kraćih komada[17] i konačno Prave stvari.

Roling stoun je regrutovao pisce iz manjih muzičkih časopisa, uključujući Pola Nelsona iz Sing Outa, koji je od 1978. do 1983. postao urednik recenzija ploča, i Dejva Marđa iz Krima.[18]

Godine 1977. časopis je preselio svoje sedište iz San Franciska u Njujork. Urednik Džen Vener je izjavio da je San Francisko postao „kulturna ustajala voda”.[19]

Reference Uredi

  1. ^ "eCirc for Consumer Magazines Arhivirano 2012-06-04 na sajtu Archive.today." Audit Bureau of Circulations. Retrieved April 18, 2015.
  2. ^ a b Freedman, Samuel G. (2002). „Literary 'Rolling Stone' sells out to male titillation”. USA Today. Arhivirano iz originala 12. 3. 2009. g. Pristupljeno 12. 2. 2009. 
  3. ^ Andy Greene (6. 1. 2017). „Rolling Stone at 50: Making the First Issue”. rollingstone.com. 
  4. ^ Weir, David (20. 4. 1999). „Wenner's World: The evolution of Jann Wenner. How the ultimate '60s rock groupie built his fantasy into a media empire”. Salon. Arhivirano iz originala 7. 11. 2013. g. Pristupljeno 18. 8. 2015. 
  5. ^ French, Alex (9. 8. 2013). „The Very First Issues of 19 Famous Magazines”. Mental Floss. Arhivirano iz originala 10. 8. 2013. g. Pristupljeno 12. 8. 2013. 
  6. ^ „Rolling Stone 1967 Magazine Archives | Rolling Stone”. Rolling Stone. 
  7. ^ Wenner, Jann (9. 11. 1967). „A Letter from the Editor”. Rolling Stone. str. 2. 
  8. ^ Palmer, Robert (1981). Deep Blues . Penguin Books. str. 104. ISBN 0-14-006223-8. 
  9. ^ Richardson, Peter (2009). A Bomb in Every Issue: How the Short, Unruly Life of Ramparts Magazine Changed America. (The New Press) p. 109
  10. ^ MacDonald, Raymond A.R.; Hargreaves, David John; Miell, Dorothy (2017). Handbook of Musical Identities. Oxford University Press. ISBN 9780199679485. Pristupljeno 15. 8. 2019. 
  11. ^ Browne, David (8. 9. 2017). „50th Anniversary Flashback: The Rolling Stones in Rolling Stone”. Rolling Stone. Pristupljeno 30. 9. 2020. 
  12. ^ Lydon, Susan Gordon (septembar 1978). „A newspaper for the 'new age,' in which no news is good news”. Vassar Quarterly. sv. LXXV br. 1. Pristupljeno 28. 8. 2020. 
  13. ^ Seymour, Corey (10. 12. 1992). „On 'Rolling Stone' Covers”. Rolling Stone. Pristupljeno 28. 8. 2020. 
  14. ^ East, Ben (5. 1. 2013). „Fear and Loathing at Rolling Stone: The Essential Writing of Hunter S Thompson – review”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 2. 6. 2017. g. Pristupljeno 31. 5. 2017. 
  15. ^ Browne, David (7. 2. 2017). „Rolling Stone at 50: Shaping Contrasting Narratives of Woodstock, Altamont”. Rolling Stone. Pristupljeno 8. 7. 2020. 
  16. ^ „The Early Scoops”. Rolling Stones 50 Years. str. 8—9. 
  17. ^ Ragen 2001, str. 22–26
  18. ^ „The Writers”. Rolling Stones 50 Years. str. 10—13. 
  19. ^ Temple, Charles (April 18, 2009) "Rolling Stone closes last S.F. office". Arhivirano avgust 14, 2014 na sajtu Wayback Machine. San Francisco Chronicle. (Retrieved August 13, 2014)

Literatura Uredi

Spoljašnje veze Uredi

 
Rolling Stone na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rolling_Stone&oldid=26174348”