Википедија

Salesforce

Sejlsfors (Salesforce) predstavlja popularnu softversku platformu koja se koristi za upravljanje prodajnim procesima u organizacijama. Ova platforma pruža set alata pod nazivom "Customer Relationship Management" (CRM), čime omogućava bolje praćenje i upravljanje odnosima s klijentima. Pruža softver i aplikacije za upravljanje odnosima sa klijentima (CRM) fokusirane na prodaju, korisničku uslugu, automatizaciju marketinga, e-trgovinu, analitiku i razvoj aplikacija.

Sejlsfors logo

Sejlsfors je osnovao bivši izvršni direktor kompanije Oracle Mark Benof u februaru 1999. godine. Od septembra 2022. Sejlsfors je 61. najveća kompanija na svetu po tržišnoj kapitalizaciji sa vrednošću od skoro 153 milijarde američkih dolara.[1] Postala je najveća svetska firma u proizvodnji softvera za preduzeća u 2022. godini.[2]

Istorija razvoja

uredi

Sejlsfors je 1999. godine osnovao bivši izvršni direktor kompanije Oracle Mark Benof, zajedno sa Parkerom Harisom, Dejvom Molenhofom i Frankom Domingezom kao kompaniju koja se bavi razvojem softvera u oblasti usluga.[3]

Sejlsfors je bio ozbiljno pogođen bumom dot-koma koji je pukao na početku novog milenijuma, pri čemu je kompanija otpustila 20% svoje radne snage. Uprkos gubicima, Sejlsfors kompanija je nastavila da bude konkurentna tokom ranih 2000-ih. Sejlsfors-ov prihod je nastavio da raste od 2000. do 2003. godine, sa 5,4 miliona dolara u 2001. godini na preko 100 miliona dolara do decembra 2003. godine.[4]

Tokom 2003. godine, Sejlsfors je održao svoju prvu godišnju Drimforc (Dreamforce) konferenciju u San Francisku.[5] U junu 2004. godine kompanija je imala svoju prvu inicijalnu javnu ponudu na berzi u Njujorku pod simbolom akcija CRM i prikupila 110 miliona američkih dolara.[6] Takođe, 2009. godine kompanija je lansirala Servis Klaud, aplikaciju koja pomaže kompanijama da upravljaju servisnim razgovorima o svojim proizvodima i uslugama.

Kompanija je 2014. razvila Trelhed (Trailhead), besplatnu platformu za učenje na mreži. U septembru 2016. Salesforce je najavio lansiranje Ajnštajna, platformu koja koristi veštačku inteligenciju koja podržava nekoliko Sejlsforsov-ih usluga u oblaku.

U 2020. godini, Sejlsfors se pridružio industrijskom indeksu Dau Džouns, zamenivši energetskog giganta EksonMobil-a koji je potomak Standard Oil.[7] Sejlsfors je bio najveća tehnološka komponenta indeksa prilikom njegovog pristupanja.[8] Tokom decembra 2020. godine, objavljeno je da će Sejlsfors kupiti Slak za 27,7 milijardi dolara, što je njegova najveća akvizicija do sada.[9] Akvizicija je zaključena u julu 2021. godine.[10]

Sejlsfors je tokom 2022. prijavio zaradu u drugom kvartalu u iznosu od 7,72 milijarde dolara. Nakon što je nemačka softverska kompanija SAP prijavila svoju zaradu za isti kvartal u iznosu od 7,52 milijarde evra. Sejlsfors je nadmašio SAP i postao najveći svetski dobavljač softvera za preduzeća. Benof je izjavio da gleda na ovaj kvartal kao neku vrstu "prekretnice“.[11]

 
Sedište "Sejlsforsa"

Osnovne karakteristike

uredi

Sejlsfors nudi niz ključnih karakteristika:

  1. Automatizacija prodajnih procesa: omogućava automatizaciju rutinskih zadataka, kao što su unos podataka o kupcima ili praćenje prodajnih prilika.
  2. Analitika podataka o kupcima: pruža duboke uvide o ponašanju kupaca i omogućava bolje donošenje odluka zasnovano na podacima.
  3. Integracija s drugim poslovnim sistemima: salesforce može biti integrisan s drugim softverskim alatima, olakšavajući rad i smanjujući dupliranje podataka.

Sejlsfors CRM

uredi

Sejlsfors CRM fokusira se na:

  • Praćenje prodajnih prilika: omogućava organizacijama da prate i upravljaju prodajnim prilikama od potencijalnog klijenta do zatvaranja posla.
  • Servis za korisnike: pruža alate za efikasno upravljanje korisničkim zahtevima i podrškom.[12]

Finansije

uredi

Tokom 2022. godine, Sejlsfors je prijavio prihod od 26,49 milijardi američkih dolara, što je povećanje od 25% u odnosu na prethodnu godinu i 24% u stalnoj valuti.[13] Sejlsfors je zauzeo 126. mesto na listi Fortune 500 najvećih američkih kompanija po prihodu za 2022. godinu.[14]

Godina[15] Prihod u milionima dolara Neto prihod u milionima dolara Ukupna imovina u milionima dolara Cena akcije Broj zaposlenih
2005 176 7 280 5.19 767
2006 310 28 435 8.62 1,304
2007 497 0 665 11.69 2,070
2008 749 18 1,090 13.43 2,606
2009 1,077 43 1,480 11.37 3,566
2010 1,306 81 2,460 24.21 3,969
2011 1,657 64 3,091 32.93 5,306
2012 2,267 −12 4,164 35.73 7,785
2013 3,050 −270 5,529 45.94 9,800
2014 4,071 −232 9,153 57.26 13,300
2015 5,374 −263 10,665 70.66 16,000
2016 6,667 −47 12,763 74.55 19,000
2017 8,392 180 17,585 90.26 25,000
2018 10,480 127 21,010 132.21 29,000
2019 13,282 1,110 30,737 155.10 35,000
2020 17,098 126 55,126 222.40 49,000
2021 21,252 4,072 66,301 255.33 56,606
2022 26,492 1,444 95,209 132.59 73,541
2023 31,352 208 98,849 79,390

Akvizicije

uredi

Sejlsfors je tokom svoje istorije kupio mnoge kompanije.

Od 2006 do 2015

uredi

Sejlsfors je 2006. godine kupio Sendia (Sendia), kompaniju kojoj je primarna delatnost bila u domenu mobilnih veb usluga, za 15 miliona dolara.[16] Koral, servis za upravljanje sadržajem, kupljen je tokom 2007. godine.[17] Sejlsfors je 2008. godine kupio Instranet za 31,5 miliona dolara. U 2010.[18] Sejlsfors je kupio više kompanija, među kojima su Džigsav (Jigsaw), provajdera uslužnih podataka zasnovanog na oblaku, za 142 miliona dolara.[19] Heroku za 212 miliona dolara,[20]

Sejlsfors je 2011. godine kupio Dimdim, platformu za veb konferencije, za 31 milion dolara. Radian 6, kompaniju za praćenje društvenih medija, za 340 miliona dolara.[21] Riple, softversku kompaniju za upravljanje učinkom. Sejlsfors je 2012. godine kupio Budi media, prodavca društvenih medija, za 689 miliona dolara. Sejlsfors je 2013. godine kupio Egzakt Target (ExactTarget) prodavača e-pošte, za 2,5 milijardi dolara. Sejlsfors je 2014. godine kupio Rilejt IK (RelateIQ), kompaniju za prenos podataka, za 390 miliona dolara.[22]

Od 2016 do danas

uredi

Sejlsfors je tokom 2016. godine potrošio preko 5 milijardi dolara u akvizicije.[23] Preuzete kompanije uključuju Dimandver (Demandware), dobavljača usluga u oblasti e-trgovine zasnovanog na oblaku, za 2,8 milijardi dolara i Kuip (Quip), aplikaciju za obradu teksta, za 750 miliona dolara.[24] Sejlsfors je 2018. godine kupio nekoliko kompanija, uključujući Mulsoft (MuleSoft), kompaniju za usluge u oblaku, za 6,5 milijardi dolara.[25] Kao i Rebel (Rebel), provajdera usluga e-pošte.

Između 2019. i 2021. godine, Sejlsfors je napravio dve od svojih najvećih akvizicija, završio je svoju akviziciju Tableau (Tableau), softversku kompaniju za vizualizaciju i analitiku podataka, za 15,7 milijardi dolara. Slak (Slack) za 27,7 milijardi dolara 2021. godine.[26]

 
Akvizicije Salesforce kompanije





Reference

uredi
  1. ^ „Inline XBRL Viewer”. www.sec.gov. Pristupljeno 2023-12-15. 
  2. ^ „Companies ranked by Market Cap - CompaniesMarketCap.com”. companiesmarketcap.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-15. 
  3. ^ Kim, Eugene. „CEO of $50 billion Salesforce shared his epic founding story to inspire a small business owner”. Business Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  4. ^ carioli (2020-03-19). „The History of Salesforce”. Salesforce (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  5. ^ Cowley, Stacy (2005-09-08). „Year of rapid growth precedes Salesforce.com user show”. Computerworld (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  6. ^ „Salesforce.com IPO Raises $110 Million”. www.destinationcrm.com. Pristupljeno 2023-12-16. 
  7. ^ Stevens, Pippa (2020-08-24). „Salesforce, Amgen and Honeywell added to Dow in major shake-up to the average”. CNBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  8. ^ Monica, Paul R. La (2020-08-31). „Apple is no longer king of the Dow. Meet tech's new leader | CNN Business”. CNN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  9. ^ Statt, Nick (2020-12-01). „Salesforce is acquiring workplace chat app Slack for $27.7 billion”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  10. ^ Lawler, Richard (2021-07-21). „Now Salesforce officially owns Slack”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  11. ^ Evans, Bob (2022-08-29). „Salesforce Leapfrogs SAP as World’s Largest Enterprise-Apps Vendor”. Acceleration Economy (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  12. ^ „CRM Software from Salesforce.com - Customer Relationship Management”. Salesforce (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-15. 
  13. ^ „Salesforce posts record Q4 results with $1B in sales from the "Data" business”. ZDNET (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-15. 
  14. ^ Kewitz, D. „Perspective of 4 Fortune 500 New Jersey company information systems”. [Proceedings] 1992 International Engineering Management Conference. IEEE. doi:10.1109/iemc.1992.225231. 
  15. ^ Consolidated Financial Statements 2005 (Izveštaj). Vientiane, Lao PDR: Mekong River Commission Secretariat. 2005-12-31. 
  16. ^ Vara, Vauhini (2006-04-11). „Salesforce.com to Buy Sendia”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2023-12-16. 
  17. ^ „Salesforce.com snags Koral’s Web 2.0 content management service”. ZDNET (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  18. ^ „These are all the Chicago companies Salesforce has acquired”. Chicago Tribune. 2016-09-26. Pristupljeno 2023-12-16. 
  19. ^ „Salesforce.com acquires Jigsaw for $142 million | ZDNet”. web.archive.org. 2012-01-06. Arhivirano iz originala 06. 01. 2012. g. Pristupljeno 2023-12-16. 
  20. ^ „Salesforce.com Buys Heroku For $212 Million In Cash”. TechCrunch (na jeziku: engleski). 2010-12-08. Pristupljeno 2023-12-16. 
  21. ^ „Kara Swisher - AllThingsD” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  22. ^ Shieber, Jonathan (2014-07-11). „Salesforce Buys Big Data Startup RelateIQ For Up To $390M”. TechCrunch (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  23. ^ Kim, Eugene. „Salesforce just bought a startup called Twin Prime, adding to its $5 billion buying binge”. Business Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  24. ^ Lunden, Ingrid (2016-08-01). „Salesforce buys word processing app Quip for $750M”. TechCrunch (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  25. ^ Bort, Julie. „Confirmed: Salesforce is buying a company called MuleSoft for $6.5 billion”. Business Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  26. ^ Sawers, Paul (2021-07-21). „Salesforce completes $27.7B Slack acquisition”. VentureBeat (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Salesforce&oldid=27819616”