Википедија

Nivo svetskog mora

просечан ниво површине једног или више Земљиних океана
(preusmereno sa Sea level)

Nivo svetskog mora (često se koristi skraćeni izraz nivo mora) je srednji nivo površine jednog ili više okeana i često se koristi za izražavanje visine. Koristi se kao referentna tačka u mnogim oblastima poput kartografije, pomorske navigacije i avijacije, gde se koristi atmosferski pritisak, uz poređenja sa standardnim pritiskom na nivou mora, kako bi se odredila visina letenja. Česta i relativno jednostavna metoda određivanja nivoa mora je nalaženje srednje vrednosti između srednjeg nivoa oseke i srednjeg nivoa plime u određenom mestu.[1]

Ovaj natpis ukazuje na nivo mora, a nalazi se između Jerusalima i Mrtvog mora.

Na nivo mora može uticati mnogo faktora. Nivo mora se u velikoj meri razlikovao tokom promene geoloških doba. Pažljivo merenje promena nivoa mora pruža uviđaj u klimatske promene, jer se porast nivoa mora često koristi kao dokaz da je u toku globalno zagrevanje.[2] Pretpostavlja se da je porast nivoa mora u 20. veku i sadašnjem milenijumu uzrokovan klimatskim promenama,[3] a pažljivim merenjem varijacija u prosečnog nivoa mora može pružiti uvid u tekuće klimatske promene.[4]

Termin iznad nivoa mora se generalno odnosi na iznad srednjeg nivoa mora (AMSL). Termin AMSL znači iznad sadašnjeg nivoa mora, upoređujući nivoe mora u prošlosti sa nivoom danas. Zemljin poluprečnik na nivou mora je 6378,137 km (3963,191 mi) na ekvatoru. Na polovima je 6356,752 km (3949,903 mi) i u proseku 6371,001 km (3958,756 mi).[5]

Merenje

uredi
 
Merenja nivoa mora korišćenjem mareografa u geološki stabilnim uslovima pokazuju rast od oko 200 milimetara u toku 20. veka (2 milimetra po godini)

Precizno određivanje „srednjeg nivoa mora” teško je postići zbog mnogih faktora koji utiču na nivo mora.[6] Nivo mora dosta varira po nekoliko parametara tokom vremena. To se dešava zato što more je u stalnom pokretu, na šta utiču plime i oseke, vetar, atmosferski pritisak, lokalne gravitacione razlike, salinitet i tako dalje. Najlakši način za izračunavanje je odabirom lokacije i izračunavanjem srednjeg nivoa mora u toj tački, što se nakon toga može koristiti kao polazna tačka. Na primer, u periodu od 19 godina na svaki sat meriti nivo mora, te usrednjavanjem vrednosti odrediti srednji nivo mora u datoj lokaciji.

Za operatera mareografa, srednji nivo mora znači „vodostaj mirne vode” (nivo mora sa blažim pokretima, najčešće izazvanih vetrom) usrednjen tokom vremena tako da promene u nivou mora, na primer, zbog plime i oseke, takođe bivaju usrednjene.[7] Najčešće se određuje srednji nivo mora u odnosu na okolne zemljane površine. Shodno tome, promene u merenjima mogu da budu izazvane stvarnim promenama nivoa mora, ili promenama visine zemlje na kojoj mareograf radi.

Visina iznad nivoa mora

uredi

Visina iznad srednjeg nivoa mora (nadmorska visina) je uzvišenje (ukoliko je objekat na kopnu) ili visina (ukoliko je objekat u vazduhu) objekta, u odnosu na srednji nivo mora. Takođe se koristi u vazduhoplovstvu, gde se neke visine beleže u odnosu na srednji nivo mora (nije jednako sa nivoom letenja), kao i u atmosferskim naukama i geodetskim merenjima.

Za prikazivanje geografskih karakteristika, kao što su planine na topografskim kartama, varijacije visine označene su izolinijama. Visina planine znači najvišu tačku ili vrh i, po pravilu, prikazana je u obliku malog kruga na topografskoj karti sa nadmorskom visinom navedenom u metrima.

U retkim slučajevima, kada se mesto nalazi ispod nivoa mora, nadmorska visina je negativna. Za jedan takav slučaj, pogledajte Aerodrom Amsterdam Shiphol.

Suvo zemljište

uredi
 
Znak nivoa mora viđen na litici (zaokruženo crvenom bojom) u Badvoter basenu, Nacionalni park Dolina smrti

Nekoliko termina se koristi za opisivanje promenljivih odnosa između nivoa mora i suvog kopna. Kada se koristi izraz „relativan“, to označava promenu u odnosu na fiksnu tačku u gomili sedimenta.[8] Termin „eustatičan“ se odnosi na globalne promene nivoa mora u odnosu na fiksnu tačku, kao što je centar zemlje, na primer kao rezultat topljenja ledenih kapa.[9] Termin „steričan“ se odnosi na globalne promene nivoa mora usled termičkog širenja i varijacija saliniteta.[10]

Promene

uredi

U 20. veku, nivo mora porastao je za 14 centimetara.[11] Veći deo ovog rasta može se pripisati povećanju temperature mora i kao rezultat toga blago termičko širenje u gornjih 500 metara morske vode. Dodatni doprinosi, oko jedne četvrtine od ukupnog broja, dolaze iz vodenih izvora na zemlji, kao što je topljenje snega i glečera i eksploatacija podzemnih voda za navodnjavanje i drugih domaćih i ljudskih upotreba.

Reference

uredi
  1. ^ Šta je „Srednji nivo mora”? engleski
  2. ^ Globalno zagrevanje uskoro uzima danak
  3. ^ USGCRP (2017). „Climate Science Special Report. Chapter 12: Sea Level Rise. Key finding 2.”. science2017.globalchange.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-12-27. 
  4. ^ „The strange science of melting ice sheets: three things you didn't know”. The Guardian. 12. 9. 2018. 
  5. ^ „Earth Radius by Latitude Calculator”. 
  6. ^ US National Research Council, Bulletin of the National Research Council 1932 page 270
  7. ^ „Still-water level - AMS Glossary”. glossary.ametsoc.org. 
  8. ^ Jackson, Julia A., ur. (1987). „Relative rise in sea level”. Glossary of geology. (Fourth izd.). Alexandria, Viriginia. ISBN 0922152349. 
  9. ^ Jackson, Julia A., ur. (1987). „Eustatic”. Glossary of geology. (Fourth izd.). Alexandria, Viriginia. ISBN 0922152349. 
  10. ^ Jackson, Julia A., ur. (1987). „Steric”. Glossary of geology. (Fourth izd.). Alexandria, Viriginia. ISBN 0922152349. 
  11. ^ Rast nivoa mora najviši u poslednjih 3000 godina

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Nivo svetskog mora na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ниво_светског_мора&oldid=27822489”