Univerzitet Mičigena
Univerzitet Mičigena (engl. University of Michigan, UM, U-M, U of M ili UMich), često jednostavno nazivan Mičigen, javni je istraživački univerzitet u En Arbor. Ovaj univerzitet je najstariji u Mičigenu. On je osnovan 1817. godine u Detrojtu, kao Catholepistemiad, ili Univerzitet Mičigena, 20 godina pre nego što je teritorija postala država. Škola se preselila u En Arbor 1837. godine na posed od 40 acres (16 ha) koji je u današnje vreme poznat kao Centralni kampus. Od svog uspostavljanja u En Arbor, univerzitetski kampus se proširio tako da sad obuhvata više od 584 glavnih zgrada sa kominovanom površinom od više od 34×106 gross sq ft (780 acres; 3,2 km2) u Centralnom kampusu i Severnom kampusu, dva regionalna kampusa u Flintu i Dirbornu, i Centar u Detrojtu. Ovaj univerzitet je osnivački član Asocijacije američkih univerziteta.
| University of Michigan | |
 | |
| lat. Universitas Michigania | |
| Moto | lat. Artes, Scientia, Veritas |
|---|---|
| Moto (na srpskom) | Umetnost, znanje, istina |
| Tip | Predvodnički javni |
| Osnivanje | 26. avgust 1817[1] |
| Akademske afilijacije | |
| Endaument | $19.2 billion (2024)[2] |
| Budžet | $13.1 billion (2024)[3] |
| Predsednik | Santa J. Ono |
| Prorektor | Laurie McCauley |
| Nastavno osoblje | 6.771[4] |
| Administrativno osoblje | 18.986[5] |
| Broj studenata | 46.002[6] |
| Preddiplomci | 29.821[6] |
| Postdiplomci | 16.181[6] |
| Lokacija | En Arbor, Mičigen, Sjedinjene Države 42° 16′ 37″ N 83° 44′ 17″ W / 42.27694° С; 83.73806° З |
| Kampus | 3.177 acres (12,86 km2) Ukupno: 20.965 acres (84,84 km2), uključujući botaničku baštu[7] |
| Boje | Žuto i plavo[8] |
| Atletski nadimak | Volverini |
| Sportske afilijacije | NCAA odsek I – Velikih deset |
| Veb-sajt | www |
 | |
Univerzitet Mičigena se smatra jednim od najznačajnijih istraživačkih univerziteta u Sjedinjenim Državama sa godišnjim izdacima za istraživanje koji su skoro 1,5 milijardi dolara.[9][10] Mičigen je klasifikovan kao Univerzitet doktorskih studija sa veoma visokim istraživanjima prema Karnegijevoj klasifikaciji institucija visokog obrazovanja.[11] Godine 2019, on je rangiran na 8. mesto među univerzitetima širom sveta prema SCImago rangiranju institucija.[12] Prema podacima iz oktobra 2019. godine, 52 Mekarturovih stipendista, 25 dobitnika Nobelove nagrade, 6 dobitnika Tjuringove nagrade i 1 dobitnik Fildsove medalje su bili povezani sa Univerztetom Mičigena. Njegov sveobuhvatni diplomski program nudi doktorske studije iz humanističkih i društvenih nauka, STEM oblasti (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika), kao i stručne diplome iz arhitekture, biznisa, medicine, prava, farmacije, nege bolesnika, socijalnog rada, javnog zdravlja, i stomatologije. Živući bivši studenti Mičigena sačinjavaju grupu od više od 540.000 osoba, koja je jedna od najvećih među univerzitetima širom sveta.[13]
Mičigenski atletski timovi se takmiče u Diviziji I NCAA i kolektivno su poznati pod nazivom Volverini. Oni su članovi grupe Velikih deset. Više od 250 Mičigenskih sportista ili trenera je učestvovalo na olimpijskim takmičenjima, osvojivši više od 150 medalja.[14]
Reference
uredi- ^ „U-M's Foundings in Detroit and Ann Arbor: Key Dates”. University of Michigan. Архивирано из оригинала 1. 11. 2013. г. Приступљено 28. 1. 2016.
- ^ As of October 22, 2024. „https://record.umich.edu/articles/u-ms-endowment-generated-8-93-return-in-fy-24/”. Спољашња веза у
|title=(помоћ); Недостаје или је празан параметар|url=(помоћ) - ^ (PDF). Office of Budget and Planning https://web.archive.org/web/20190615163402/https://obp.umich.edu/wp-content/uploads/pubdata/budget/greybooksummary_fy19_allcamp.pdf. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 06. 2019. г. Приступљено 15. 11. 2018. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ „University of Michigan – Ann Arbor: Faculty Headcount by Rank, Gender, and Race/Ethnicity” (PDF). University of Michigan. 11. 11. 2014. стр. 15. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 3. 2015. г. Приступљено 10. 1. 2015.
- ^ „University of Michigan – Ann Arbor: Staff Headcounts by Gender, Race/Ethnicity & Job Family” (PDF). University of Michigan. 13. 11. 2014. стр. 3. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 3. 2015. г. Приступљено 10. 1. 2015.
- ^ а б в „The Michigan Almanac” (PDF). U-M Office of Budget and Planning. U-M Office of Budget and Planning. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 11. 2018. г. Приступљено 30. 10. 2018.
- ^ „Environmental Stewardship at the University of Michigan” (PDF). University of Michigan Occupational Safety and Environmental Health. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 6. 2007. г. Приступљено 29. 4. 2007.
- ^ „Style Guide: Colors”. Office of Global Communications, University of Michigan. 7. 7. 2015. Приступљено 7. 7. 2015.
- ^ „University of Michigan spends 2nd most on research at $1.5 billion”. Приступљено 18. 11. 2018.
- ^ „University of Michigan”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 7. 12. 2014.
- ^ „IU research Center to House Carnegie Classification of Institutions of Higher Education | Carnegie Foundation for the Advancement of Teaching”. Carnegie Foundation for the Advancement of Teaching (на језику: енглески). 7. 10. 2014. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ „SCImago Institutions Rankings - Higher Education - All Regions and Countries - 2019 - Overall Rank”. www.scimagoir.com.
- ^ „Michigan Listed Among Ten Most Powerful Alumni Networks | Michigan Ross”. michiganross.umich.edu. Приступљено 10. 1. 2017.
- ^ „Michigan in the Olympics - by sport University of Michigan Athletics”. bentley.umich.edu. Архивирано из оригинала 24. 10. 2019. г. Приступљено 29. 09. 2019.
Literatura
uredi- Fiske, Edward B. (2004). Fiske Guide to Colleges 2005 (Twenty-first Edition). Naperville, IL: Sourcebooks, Inc. ISBN 1-4022-0229-6.
- Fleming, Robben W. (1996). Tempests into Rainbows: Managing Turbulence. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 0-472-10674-0.
- Hebel, Sara (15. 10. 2004). „State Regents: Should They Be Elected or Appointed?”. The Chronicle of Higher Education. 51 (8): A1.
- Hinsdale, Burke A. (1906). Demmon, Isaac, ур. History of the University of Michigan. University of Michigan. ISBN 0-932212-33-6.
- Holtzer (editor), Susan. (1990). Special to the Daily: The 1st 100 Years of Editorial Freedom at the Michigan Daily. Caddo Gap Press. ISBN 0-9625945-2-0.
- Peckham, Howard H. (1994). The Making of The University of Michigan 1817–1992. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 0-472-06594-7.
- „Facts & Figures”. University of Michigan Office of Budget & Planning. Архивирано из оригинала 17. 8. 2010. г. Приступљено 25. 10. 2008.
- Nelson, Greg. (2009). M is for Michigan Football Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. септембар 2012) University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-03387-4.
- Duderstadt, Anne. Karels, Liene. (editors). (2003). The University of Michigan: A Seasonal Portrait. University of Michigan Press. ISBN 978-1-85841-107-1.
- Bentley Historical Library (2001). „The Board of Regents of the University of Michigan”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2007. г. Приступљено 7. 9. 2007.
- Bentley Historical Library (2004). „Presidents of the University of Michigan”. Архивирано из оригинала 22. 6. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2018.
- Brennan, Thomas E. (9. 10. 2001). „A Portrait of Augustus B. Woodward” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 12. 2006. г. Приступљено 6. 9. 2007.
- Dunbar, Willis F.; May, George S. (1995). Michigan: A History of the Wolverine State. Grand Rapids, MI: Wm. B. Eerdmans. ISBN 0-8028-7055-4.
- Fedynsky, John (2001). „What's in a name?”. Res Gestae.
- Hinsdale, Burke A. (1906). Demmon, Isaac, ур. History of the University of Michigan. University of Michigan. Приступљено 16. 8. 2007.
- McLaughlin, Andrew C. (1891). Adams, Herbert B., ур. History of Higher Education in Michigan. Contributions to American Educational History. Government Printing Office. стр. 20.
- Shaw, Wilfred (1920). „The University of Michigan”. New York: Harcourt, Brace and Howe.
- Shaw, Wilfred B., ур. (1942). The University of Michigan, an Encyclopedic Survey. 1. University of Michigan Press. Приступљено 21. 10. 2018.
- Bentley Historical Library (2015). „Martin Luther King Jr.'s 1962 visit to University of Michigan: Live as Brothers, or Die as Fools”. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 30. 09. 2019.
- Farrand, Elizabeth (1885). History of The University of Michigan. Ann Arbor: Register Publishing House.
- Fleming, Robben W. (1996). Tempests into Rainbows: Managing Turbulence. Ann Arbor: The University of Michigan Press. ISBN 0-472-10674-0.
- Holtzer (editor), Susan. (1990). Special to the Daily: The 1st 100 Years of Editorial Freedom at the Michigan Daily. Caddo Gap Press. ISBN 0-9625945-2-0.
- Peckham, Howard H. (1994). The Making of The University of Michigan 1817–1992. Ann Arbor: The University of Michigan Press. ISBN 0-472-06594-7.
- Slosson, Edwin E. (1910). „Great American Universities”. Macmillan: 182—209.
Spoljašnje veze
uredi- Zvanični veb-sajt
- University of Michigan Athletics website
- Univerzitet Mičigena na veb-sajtu Curlie (језик: енглески)
Текстови на Викизворнику:
- Shaw, W. B. (1922). „Michigan, University of”. Encyclopædia Britannica (12 изд.).
- „Michigan, University of”. Collier's New Encyclopedia. 1921.
- „Michigan, University of”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.
- „Michigan, University of”. New International Encyclopedia. 1905.
- „Michigan, University of”. The American Cyclopædia. 1879.
