WC šolja
WC šolja je deo klozeta gde se odlažu fekalije pomoću vode kroz odvodnu cev na drugo mesto za taloženje, čime se održava razdvajanje između ljudi i njihovih izlučevina. Šolje mogu biti dizajnirane za sedenje (u tom slučaju ih zovu i "zapadni" toaleti) ili za čučanj (čučavac).[1] Suprotnost toaletu za ispiranje je suvi toalet, koji ne koristi vodu za ispiranje.
Tipična šolja za ispiranje je fiksna, staklasta keramička posuda koja je povezana sa odvodom. Nakon upotrebe šolja se isprazni i očisti brzim protokom vode u posudu. Ovo ispiranje može teći iz namenskog rezervoara (cisterne), visokotlačne vodovodne cevi pod kontrolom ventila za ispiranje ili ručnim dodavanjem vode u posudu. Korisnik obično upravlja rezervoarima i ventilima pritiskom na dugme, pritiskom na ručicu, povlačenjem ručice ili povlačenjem lanca. Voda se usmerava oko posude oblikovanim obručem za ispiranje oko vrha posude ili jednim ili više mlaznica, tako da se cela unutrašnja površina posude ispere vodom.[2]
Količina vode koja se koristi u uobičajenim šoljama za ispiranje obično je značajan deo lične dnevne potrošnje vode: na primer, pet ispiranja od 10 litara dnevno koriste 50 litara vode.
Reference uredi
- ^ „Qualitative survey on squatting toilets and anal cleansing with water with a special emphasis on Muslim and Buddhist countries by using the SuSanA discussion forum - Resources • SuSanA”. www.susana.org. Pristupljeno 14. 2. 2020.
- ^ Compendium of sanitation systems and technologies (2nd rev. izd.). Eawag. ISBN 978-3-906484-57-0.