Z39.50

Z39.50 je međunarodni standard za aplikacijski sloj klijent-server komunikacionog protokola koji se koristi za pretraživanje i razmenu informacija iz baza podataka putem TCP/IP mrežnog protokola. U upotrebi su oznake ANSI/NISO Z39.50, i ISO Z3950. Ovaj standard je u nadležnosti Kongresne biblioteke SAD.

Z39-50 je u širokoj upotrebi u bibliotekama i vrlo često se ugrađuje u integrisane bibliotečke softvere i u manje programe za pravljenje bibliografija. Pretrage kataloga za međubibliotečku pozajmicu se često odvijaju putem pomenutog protokola, odgovarajućim upitima.

Rad na ovom protokolu je otpočeo 1970-tih godina i do sada su objavljene verzije iz 1988, 1992, 1995, i 2003. godine. Kontekstualni upitni jezik^[1] (prethodno običan upitni jezik) zasnovan je upravo na semantici ovog protokola.

Pravila pretraživanja

Protokol podržava različite operacije nad podacima, uključujući pretraživanje, razmenu, sortiranje i pregledanje. Pretraživanja se predstavljaju korišćenjem atributa, najčešće iz tzv. bib-1 skupa atributa, koji definiše šest atributa za korišćenje pri pretraživanju informacija sa servera i to: korišćenje (definiše na koja polja se sve odnosi pretraživanje), veze (opisuje vezu polja i sadržaja termina za pretraživanje), pozicija (lokacija termina u polju i potpolju), struktura (da li je termin koji se pretražuje reč, fraza ili više nezavisnih reči), odsecanje (da li će termin za pretraživanje biti razmatran samo do određene dužine) i kompletnost (da li uz termin treba da stoje još neke reči). Sintaksa protokola Z39-50 dozvoljava veoma kompleksne upite.

Međutim, u praksi, ovu funkcionalnu kompleksnost protokola ograničavaju neujednačene implementacije stručnjaka koji ga razvijaju i komercijalnih dobavljača. Sintaksa Z39.50 je izvedena iz strukture baze podataka na kojoj se vrši pretraga; primera radi, ukoliko klijent pošalje upit za pretraživanje po autoru, na serveru je da odredi kako će iskoristiti indekse koje ima pri ruci. Ovo omogućava da se upiti formulišu bez ikakvog znanja o strukturi baze podataka, ali uzrokuje da isti upit bude različito obrađen u zavisnosti od toga na kom serveru se izvršava. Jedan server može imati indeks autora, drugi može koristiti indeks ličnih imena bilo da su autori ili ne, treći ne moraju da koriste indeks imena nego će pretraživati u ključnim rečima, a neki, u nedostatku pogodnih indeksa, mogu prijaviti grešku.

Jedan pokušaj da se ove nedoslednosti razreše je batski profil (nazvan po mestu Bat u Engleskoj, gde se, 1999. godine, sastala radna grupa). Ovaj dokument detaljno precizira sintaksu koja se koristi za bibliografske pretrage, kao i očekivane načine odziva servera koje te pretrage proizvode. Implementacija ovih pravila iz Bata se odvija sporo, ali postepeno se poboljšava okruženje protokola Z39.50. Ovaj standard održava Biblioteka i arhiv Kanade.

Napori na modernizaciji

Protokol Z39.50 je definisan u periodu kada još nisu bile rasprostanjene Veb tehnologije, i postoji mnogo radnih grupa koje rade na njegovom ažuriranju kako bi se što bolje uklopio u moderno okruženje. Sve ove radne grupe okupljene su u organizaciju ZING (Z39.50 International: Next Generation) i sve zajedno tragaju za različitim strategijama za modernizaciju.

Naslednici protokola Z39.50 su srodni protokoli SRU/SRW (Search/Retrieve via URL/Search/Retrieve Web service), koji odbacuju Z39.50 komunikacioni protokol (zamenjujući ga sa HTTP), ali pokušavaju da očuvaju korisnu sintaksu upita. SRU je baziran na REST tehnologiji, i omogućava da se upiti prikazuju u obliku url. SRW koristi SOAP tehnologiju. Oba vraćaju rezultate pretraživanja u XML-u.

Ovi projekti nisu tako zahtevni sa razvojne tačke gledišta kao prvobitni Z39.50, i omogućavaju da relativno usko tržište bibliotečkog softvera ima koristi od alata za veb servise koji se razvijaju za mnogo veća tržišta.

Postoje i alternative ovom protokolu^[2]:

Open Archives Initiative Protocol for Metadata Harvesting
SPARQL

Reference

^ Contextual query language
^ „Linked Data in Libraries Metadata Retrieval and Harvesting”. Arhivirano iz originala 14. 06. 2013. g. Pristupljeno 12. 09. 2015.

Spoljašnje veze

[1] Contextual query language

[2] „Linked Data in Libraries Metadata Retrieval and Harvesting”. Arhivirano iz originala 14. 06. 2013. g. Pristupljeno 12. 09. 2015.

[1]

[2]