Јован Лубардић
Јован Лубардић (Рогатица, 15. августа 1935) српски је приповједач, романсијер, драмски писац и преводилац.[1] Вишеструки добитник награда за радио-драму, награде за позоришну драму, а роман „Пасија по Ивану” био је у ужем избору за годишњу награду издавачке куће „Веселин Маслеша“.
| Јован Лубардић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. август 1935. |
| Место рођења | Рогатица, Краљевина Југославија |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | „Прича за моју жену”; „Боја страха”; „Јупитре ти се љутиш”; „Пасија по Ивану” |
| Награде | III награда на југословенском конкурсу за модерни роман; I,II, III награда за радио-драму; II ѕа позоришну драму на конкурсу ФЕДРАС-а. |
Биографија
уредиЈован Лубардић родио се у Рогатици 15. августа 1935. године. Основну школу похађао је Рогатици, Неготину, Књажевцу, Београду и Накову код Кикинде. Гимназију је завршио у Травнику а студиј југословенских књижевности и српскохрватског језика на филозофском факултету у Сарајеву.[1]
Радио је као писар у Заводу за запошљавање, био професор у основној школи и гимназији, библиотекар, кустос Музеја књижевности у Сарајеву, управник основне школе за образовање одраслих „ђуро ђаковић”, директор Културно-информативног центра, лектор и предавач на Универзитету у Дижоне (1968-1973), уредник комплетног драмског програма Радио Сарајева, самостални уредник у редакцији III програма Радио Сарајева, те директор библиотеке „Хасан Кикић” у Сарајеву. Једно вријеме уређивао је часопис „Живот”.
Прву приповјетку „Брат” објавио је у часопису „Полет” 1953. године, а сарађивао је у „Телеграму”, „Ослобођењу”, „Борби”, „Политици”, „Књижевној речи”, „Ревији”, „Одјеку”, „Животу”, „Пољима”, и другим.
Заступљен је у антологијама, савремене, босанскохерцеговачке приповјетке („Послијератна приповјетка у БиХ,1945-1975 ”, „Живот 7-8 1971”, „Антологија босанскохерцеговачке приповјетке двадесетог стољећа”, Живот 7-8, 1980).
Превођен је на француски, словеначки, и македонски језик, а сам преводи са француског и руског.
„Прича за моју жену” награђен је III наградом на југословенском конкурсу за модерни роман 1965. године, а добио је I награду за радио драму „Зашто”, II и III награда за радио-драму „Црни ован с лудим вјетром на роговима”, „Онај с друге стране врата”, „А наш старац има све”, „Високо небо” и II награду ѕа позоришну драму „Јечам у страни” на конкурсу ФЕДРАС-а. Роман „Пасије по Ивану” био је у ужем избору за годишњу награду издавачке куће „Веселин Маслеша” 1984.[2]
Библиографија
уредиРадио драме:[1]
- „Зашто” 1974.
- „Црни ован с лудим вјетром на роговима” 1975.
- „Онај с друге стране врата” 1976.
- „А наш старац је имаао све” 1977.
- „Повратна карта” 1978.
- „Високо небо” 1980.
- „Берза мужева” 1984.
Телевизијске драме:[1]
- „Извор” емиована 1979.
Позоришна драма:[1]
- „Јечам у страни” 1980.
- „Јаловуша из вртача” 1980.
Филмски сценарио:[1]
- „Сурова дијагонала” 1966.
Романи:[1]
- „Прича за моју жену” 1965.
- „Боја страха” 1972.
- „Пасија по Ивану” 1983.
Приповјетке:[1]
- „Јупитере, ти се љутиш” 1973.
Референце
уредиЛитература
уреди- Јован Лубардић: Јупитре, ти се љутиш, Свјетлост Сарајево 1984/1985.