Њемачки цар (њем. Deutscher Kaiser) била је званична титула шефа државе и насљедног владара Њемачког царства. Посебно изабран појам, уведен је уставом од 1. јануара 1871. и трајао је до званичне абдикације Вилхелма II 28. новембра 1918. године.[1] За цара Светог римског царства се понекад у јасном историјском контексту користи и назив „њемачки цар”, што је изведено од званичног назива Светог римског царства „Свето римско царство њемачког народа” из 1512. године.

Велики грб њемачког цара и уједно Њемачког царства.

Након револуције 1918, шеф државе је био предсједник Рајха (њем. Reichspräsident), а први је ту дужност обављао Фридрих Еберт.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Wilhelm II (1918). Statement of Abdication (на језику: енглески) — преко Викизворника. 

Литература

уреди