Џиновске капице су потпородица шкољки познате и као џиновске шкољке. Породица садржи највеће врсте шкољки, укључујући и џиновку тридакну. Имају тешке љуштуре, зглобљене са 4-6 набора. Плашт је обично живо обојен. Настањују коралне гребене топлих мора Индо-Пацифика. Сматрају се потомцима кардијацеа прилагођени животу при површини.[1] У неким областима, као што су Филипини, неке врсте се гаје за морске акваријуме, односно трговину. Већина њих живи у симбиози са фотосинтетским динофлагелатама (зооксантелама).

Tridacninae
Временски распон: еоцен - данас
Tridacna gigas
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Tridacninae Lamarck, 1819
Родови

видети текст

Систематика

уреди

Понекада се џиновске шкољке још увек сматрају посебном породицом Tridacnidae[2], али их новија истраживања из филогенетске анализе сврставају у породицу Cardiidae као нижи таксон[3][4]. Позната су два рецентна рода и осам врста:

Новија генетичка истраживања показују да су то монофилетски сестрински таксони[5].

Референце

уреди
  1. ^ Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  2. ^ WoRMS}-. (2009). Tridacnidae. Светски регистар морских врста: датум: 2009-01-10.
  3. ^ -{Schneider,J. Phylogeny of cardiid bivalves (cockles and giant clams): revision of the Cardiinae and the importance of fossils in explaining disjunct biogeographical distributions. Zoological Journal of the Linnean Society, 2002,136, 321–369
  4. ^ Keys,J.L., Helay,J.M. Relevance of Sperm Ultrastructure to the Classification of Giant Clams (Mollusca, Cardioidea, Cardiidae, Tridacninae)(in: Harper et al., (Eds) The Evolutionary Biology of the Bivalvia, Geological Society Special Publication No 177, 2000)
  5. ^ Schneider, J.A.,and O´Foighil, D. Phylogeny of Giant Clams (Cardiidae: Tridacninae) Based on Partial Mitochondrial 16S rDNA Gene Sequences. Molecular Phylogenetics and Evolution Vol. 13, No. 1, October, pp. 59–66, 1999

Спољашње везе

уреди