Адарназ II од Иберије
Адарназ II, члан династије Хосроиди, био је председавајући привц Иберије (Картли, источна Грузија) од око 650. до 684/685. године. Он је, претпоставља се, иберијски патрициј који се помиње у писму Анастазија Апокрисиарија око 660. године, а које се односи на мучеништво Максима Исповедника, и принц Нерзес чија се побуна против Арапа налази у извештајима јерменског хроничара Ованеса Драсханакертција.[1]
| Адарназ II | |
|---|---|
 | |
| Породица | |
| Родитељи | Стефан II од Иберије |
| Династија | Хосроидска династија |
| Период | c. 650–684/5 |
| Претходник | Стефан II од Иберије |
| Наследник | Гуарам II од Иберије |
Адарназ је наследео свог оца Стефана II и владао је као вазал Калифата. Међутим 681/682. године, придружио се јерменским и албанским принчевима у општем устанку против арапске хегемоније. Одолевао је арапским насртајима три године, док се Хазари нису укључили у борбу. Адарназ/Нерзес је убијен, а Арапи су поставили Гуарама II, из ривалске Гуарамидске династије, за владара Иберије.[2]
Спољашна камена табла на фасади цркве светог Крста у Мцхети, наводи главне градиоце цркве: Стефана патриција, Деметријуса хипатоса и Адарназа хипатоса, које традиционални грузијски научници изједначавају са Стефаном I (сином Гуарама I), Деметриусом (братом Стефана I) и Адарназом I. Међутим, по Кирилу Туманофу, та тројица су идентификована као Стефан II, Деметриус (брат Стефана I) и Адарназ II.[3]
Имао је сина Стефана.
Референце уреди
Литература уреди
- Suny, Ronald Grigor (1994). The Making of the Georgian Nation (2nd изд.). Indiana University Press. стр. 26–27. ISBN 978-0-253-20915-3.
- Rapp, Stephen H. (2003). Studies in medieval Georgian historiography: early texts and Eurasian contexts. Peeters. ISBN 978-2-87723-723-9.
- Toumanoff, Cyril Toumanoff (1963). Studies in Christian Caucasian History. Georgetown University Press.