Бановина Славонија

Бановина Славонија (лат. Banatus Sclavoniae) је назив за покрајину средњовековне Угарске. Настала је почетком 13. века у склопу административног преуређења угарских жупанија између реке Драве и планине Гвозда.[1]. Главни управни органи су били славонски бан и Славонски сабор.[2] Временом је издигнута на степан круновине, у рангу краљевине (лат. Regnum Sclavoniae), тако да су угарски краљеви од краја 15. века у свој проширени владарски наслов унели и титулу краља Славоније (лат. Rex Sclavoniae).

Бановина Славонија
1225.—1476.

Угарске покрајине у 13. веку
РегијаЈугоисточна Европа
Земља Краљевина Угарска
Догађаји
бан 
• 
Аладар (први),
Иван Ернушт (задњи)
Законодавна властсабор
Историја 
• Успостављено
1225.
• Укинуто
1476.
Претходник
Следбеник
Краљевина Угарска
Краљевина Угарска)

Историја

уреди

Највише земаљско и политичко тело у средњовековној Славонији био је Славонски сабор, чија су прва заседања одржана у 13. веку.[3] Ово представничко тело је одражавало феудалну структуру тадашњег друштва, а чинило га је племство и свештенство са подручја славонских жупанија. Највећи утицај на вођење земаљске управе имали су славонски банови и подбанови (као представници краљевске власти) и загребачки бискупи (као највиши представници црквене власти). Велики утицај су такође остваривале и најмоћниј славонске феудалне породице.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Szoldos 1998, стр. 287–296.
  2. ^ Blagec 2012, стр. 365-373.
  3. ^ „Slavonski sabor - prvi sabor sjeverno od Gvozda”. Архивирано из оригинала 30. 11. 2018. г. Приступљено 30. 11. 2018. 

Литература

уреди