Војна психологија

Војна психологија је специјализација у оквиру психологије која примењује психолошку науку да унапреди спремност војних припадника, организација и операција.[1] Војни психолози пружају подршку војсци на много начина, укључујући директну клиничку негу, консултације са војним командантима, подучавање других и подршку војној обуци, као и истраживање релевантно за војне операције и особље. Војна психологија као област расте од почетка 20. века, што је доказ да захтеви и потребе за психолошком клиничком и оперативном применом настављају да стално расту.[1]

Постоји много стресора повезаних са служењем војног рока, укључујући изложеност високоризичној обуци и борби. Као такви, психолози су кључне компоненте подршке које помажу војним вођама да осмисле одговарајуће програме обуке, обезбеђују надзор над тим програмима и помажу војним припадницима док се сналазе у изазовима војне обуке и њиховог новог начина живота. Војна психологија покрива широк спектар области широм војске, укључујући оперативну, тактичку и професионалну психологију.[2] Родне разлике између војно обученог особља које тражи помоћ за ментално здравље су опширно проучаване. Специфични примери укључују посттрауматски стресни поремећај (ПТСП) повезан са борбом, или осећање кривице и породичне/партнерске потешкоће које прате продужена или честа ангажовања због раздвајања. Клинички провајдери у војној психологији често су фокусирани на лечење стреса, умора и других питања личне спремности. Претходни ратови као што су Корејски рат, рат у Вијетнаму и Други светски рат пружају сјајан увид у функционисање и праксу војне психологије и како су се праксе мењале и помагале војсци током година.[3]

Референце

уреди
  1. ^ а б Kennedy, Carrie H.; Zillmer, Eric A. (2022-06-30). Military Psychology: Clinical and Operational Applications (на језику: енглески). Guilford Publications. ISBN 978-1-4625-4994-8. 
  2. ^ Janice H. Laurence, Michael D. Matthews (2012). The Oxford handbook of military psychology. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-539932-5. OCLC 713834813. 
  3. ^ Hacker Hughes, Jamie; McCauley, M.; Wilson, L. (2019). „History of military psychology”. Journal of the Royal Army Medical Corps. 165 (2): 68—70. ISSN 0035-8665. PMID 30415213. S2CID 53286244. doi:10.1136/jramc-2018-001048.