Зграда амбасаде Француске у Београду
Француска амбасада у Београду је дипломатска мисија Француске Републике у Републици Србији и лоцирана је у српској престоници. Од децембра 2017 њен амбасадор је Фредерик Мондолони.[1]
Зграда амбасаде Француске у Београду | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Стари град |
Држава | Србија |
Време настанка | 1933. |
Амбасада
уредиАмбасада се налази између Саборне цркве у Београду и Београдске тврђаве гледајући на реку Саву. У њој се налазе заједничка служба за управљање, служба за штампу, дипломатска канцеларија, конзулат, војни аташе и служба унутрашње безбедности.[2]
У згради "Унија" која је лоцирана у пешачкој улици Кнез Михајлова, се налази Француски институт у Србији, служба за сарадњу, економска мисија и Регионални центар за борбу против организованог криминала у јужној Европи.
Историја
уредиЗа потребе посланства, београдска општина је продала[3] део дворишта основне школе - упркос протеста родитеља и школског одбора, у јуну 1923. могли су се видети кочићи који су "убаштињавали француско посланство".[4] Зграду је дизајнирао француски архитекта Роже-Анри Експер са српским архитектом Јосифом Најманом као асистентом, 1926 године.[5] То је била тек четврта Француска амбасада изграђена са сврхом, јер у то време обично би изнајмили или реновирали већ постојећу зграду. Изградња је трајала од 1929 до 1933 са инаугурацијом на вече 21. децембра 1935. Церемонија је имала 800 званица које су укључивале и Милана Стојадиновића и високо рангиране државне званичнике вођене Павлом Карађорђевићем и Олгом Карађорђевић. Зграда је тотално дело ар декоа са фасадом, ентеријером, намештајем и осветљењем у стилу.[6] Високи зид низ улицу, ограда парка амбасаде, подигнут је 1936.[7]
Екстеријер
уредиКоси нагиб терена, на фронту две улице, где је зграда посланства подигнута, представља прави изазов и за најбољег архитекту. Експер је одлучио да овај проблем реши масивном основом здања, које делује пре као фортификација него као приземље савремене палате и степенастом игром неупоредиво лакших габарита и форми у средњој и највишој зони зграде. Тако је на ефектан начин постигнута својеврсна оптичка варка. На геометријски једноставно дефинисаном објекту које има приземље, два спрата и поткровље, средња зона је рашчлањена централно постављеном полукружном формом и трапезоидно обликованим крилима. Ово је и најраскошнија зона здања у оквиру које се налази велики балкон и фино клесани, плитки рељефи. На фасади другог спрата и поткровља се појављује пирамидална каскада и прочеље без икаквог украса, а да би поглед посматрача био фиксиран за бронзану групу „Три грације“, која као круна доминира визуром ове палате са фасадама од белог, венчачког мермера.[8] Стил зграде је типичан за међуратни период, модерни елеметни са монументалним класицизмом и префињеношћу скулптура.[9] Бронзане скулптуре на венцу зграде представљају Слободу, једнакост, братство то јест француски мото, имају висину од 2,80 метра и направио их је скултпор Карл Сарабезол. Он је био Експеров пријатељ и био је познат због ливења бетонских скулптура на иновативан начин, доста његових радова је интегрисано у архитектуру. Бочна крила фасаде имају плитке рељефе који илуструју скраћену историју Француске кроз Верцингеторикса, Јованку Орлеанку, Луј XIV-ог и Маријану (симбол Републике).[10]
Ентеријер
уредиЗграда има пет спратова, прва два за јавне функције, а преостала три за амбасадора и приватне просторије. Предворје, коме се прилази великим белим мермерним степеницама је декорисано са четири медаљона који представљају реке Француске, а то су Сена, Рона, Гарона и Лоара.[11][8] Оригинални намештај су радили познати француски мајстори Леле (Jules Leleu) и Субес (Raymond Subes), нажалост њихов намештај који је прављен специјално за амбасаду је или изгубљен или враћен за време Другог светског рата.[12] Амбасада још увек има таписерију познате Гобелинс фирме, као и литографију Пабла Пикаса. Урбана је легенда да ју је он лично донео у Београд, те да је одржана журка плавог коктела у част његовог Плавог периода. Занимљивост је лустер који се налази на девет метара висине и има посебан механизам за спуштање због лакшег одржавања, функционалност и стил карактеристични за ар деко. Такође је интересантан мермерни камин који је декорисан хороскопским знацима.[13]
Рестаурација
уредиПочетком двадесет првог века, дизајнер Елен де Сен Пјер, унука славног маршала Луј Франше д' Епере предузела је рестаурацију 5,500m2 колико има цело здање, те оригиналног намештаја и уметничких дела. Био је то посао који је захтевао темељно истраживање особености ар декоа, али и историјата зграде. Тако су рељефи, Карла Сарабезола у округлом салону и на фасади Париске улице освежени новим сјајем, као и укупан амбијент унутар којег је стари намештај добио нове тапацирунге, док су се поједини детаљи, као фини орнамент на зиду велике трпезарије појавили након што је са њих скинута боја којом су у међувремену премазани. Марилиз де Касталбажак, сарадница Сен Пјерове и рођака славног модног дизајнера, данима је са групом београдских студената уметности пажљиво скидала дебели намаз боје са фино моделованог основног слоја зида у трпезарији.[8]
Француски амбасадори у Србији
уредиDe | A | Ambassadeur |
---|---|---|
Краљевина Србија | ||
1907 | 1914 | Léon-Eugène-Aubin Coullard Descos |
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||
1921 | 1922 | Louis Frédéric Clément-Simon |
Краљевина Југославија | ||
1933 | 1935 | Paul-Émile Naggiar |
1936 | 1937 | Robert de Dampierre |
1937 | 1940 | Raymond Brugère |
1940 | 1940 | Roger Maugras |
СФРЈ | ||
1944 | 1945 | Henry Gauquié[14] |
1945 | 1950 | Jean Payart[15] |
1950 | 1955 | Philippe Baudet[16] |
1955 | 1955 | Camille Coulet[17] |
1955 | 1956 | Jean Baelen[18] |
1956 | 1962 | Vincent Broustra[19] |
1962 | 1965 | Jean Binoche[20] |
1965 | 1970 | Pierre Francfort[21] |
1970 | 1977 | Pierre Sebilleau[22] |
1977 | 1980 | Jacques Martin[23] |
1980 | 1982 | Yves Pagniez[24] |
1982 | 1985 | Jacques Dupuy[25] |
1985 | 1989 | Dominique Charpy[26] |
1989 | 1992 | Michel Chatelais[27] |
Федерална република Југославија | ||
1992 | 1992 | Alain Rouillard[28] |
1996 | 1996 | Gabriel Keller[29] · [30] |
1996 | 2000 | Stanislas Filliol[31] |
2000 | 2003 | Gabriel Keller[32] · [33] |
Србија и Црна Гора | ||
2003 | 2007 | Hugues Pernet[34] · [35] |
Србија | ||
2007 | 2010 | Jean-François Terral[36] · [37] |
2010 | 2014 | François-Xavier Deniau[38] |
2014 | 2017 | Christine Moro |
2017 | 2017 | (Christophe Lecourtier) |
2017 | Frédéric Mondoloni |
Дипломатски односи
уредиОдноси Србије и Француске постоје још од средњег века, али ће се продубити у 19. веку кроз појачану трговину, те ће официјелно бити успостављени 18. јануара 1879 са отварањем обе легације.[39]
Током 20. века односи ће постати турбулентни. Две земље су били саветници у Првом светском рату, али после Другог светског рате ће односи ослабити. Културне везе ће остати јаке додуше, због Титове политике дистанцирања од Совјетског Савеза. Дипломатски односи су прекинути крајем 1990-их због учествовања Француске у бомвардовању земље.
Односи ће бити поново успостављени 16. новембра 2000 и биће почетак поновној изградњи веза. Промена званичног имена државе 4. фебруара 2003 у држава Србије и Црна Горе није утицала на дипломатске односе, као ни одцепљење Црне Горе од Србије у Мају 2006 године.
Галерија
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ „L’Ambassadeur Mondoloni a remis ses lettres de créance au Président Vučić.”. La France en Serbie (на језику: француски). Архивирано из оригинала 29. 03. 2019. г. Приступљено 17. 12. 2017.
- ^ „Services – La France en Serbie”. rs.ambafrance.org (на језику: француски). Приступљено 10. 9. 2017.
- ^ "Политика", 12. јул 1923, стр. 4
- ^ "Политика", 21. јун 1923, стр. 5
- ^ (PDF) Arhitekt Josif Najman (1890—1951), Moment 18, Beograd 1990, 100-106. | Aleksandar Kadijevic - Academia.edu
- ^ „Francusko poslanstvo u Beogradu: Ambasador francuskog ukusa”. Avant Art Magazin (на језику: српски). 11. 6. 2015. Приступљено 17. 4. 2019.
- ^ "Време", 17. окт. 1936 (фото)
- ^ а б в http://www.avantartmagazin.com/francusko-poslanstvo-u-beogradu-ambasador-francuskog-ukusa/
- ^ Zgrada francuske ambasade
- ^ Francuska ambasada, remek-delo art dekoa
- ^ Inventaire de l'Académie d'architecture du fonds Expert, Roger-Henri.
- ^ Béatrice de Rochebouët, " Paris, reine indétronable de l'Art déco ", Le Figaroscope, semaine du 16 au 22 octobre 2013, p. 4-6.
- ^ „Kako je zidana FRANCUSKA AMBASADA: Pogledajte unutrašnjost jedne od NAJLEPŠIH ZGRADA u Beogradu – Put oko sveta”. Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. Приступљено 22. 05. 2019.
- ^ Délégué du Gouvernement provisoire de la République française
- ^ Ambassadeur
- ^ Décret du 23 septembre 1950, Journal officiel de la République française du 23 septembre 1950.
- ^ Décret du 4 janvier 1955, [[Journal officiel de la République française du 5 janvier 1955 256.
- ^ Décret du 25 novembre 1955, Journal officiel de la République française du 4 décembre 195511744.
- ^ Décret du 3 novembre 1956, Journal officiel de la République française du 7 novembre 1956 10624.
- ^ Décret du 31 juillet 1962, Journal officiel de la République française du 2 août 1962 7652.
- ^ Décret du 3 novembre 1965, Journal officiel de la République française| du 4 novembre 1965 9723.
- ^ Décret du 16 mars 1970, Journal officiel de la République française du 18 mars 1970 2603.
- ^ Décret du 11 février 1977, Journal officiel de la République française du 16 février 1977 934.
- ^ Décret du 4 janvier 1980, Journal officiel de la République française du 8 janvier 1980 52.
- ^ Décret du 4 août 1982, Journal officiel de la République française du 11 août 1982 2561.
- ^ Décret du 30 avril 1985, Journal officiel de la République française du 7 mai 1985 5232.
- ^ Décret du 16 février 1989, Journal officiel de la République française 18 février 1989 2326.
- ^ Chargé d'affaires
- ^ Chargé d'affaires puis ambassadeur
- ^ Décret du 11 mars 1996, Journal officiel de la République française 62 du 13 mars 1996 3887.
- ^ Décret du 17 septembre 1996, Journal officiel de la République française 220 du 20 septembre 1996 14000.
- ^ Décret du 21 novembre 2000, Journal officiel de la République française 217 du 21 novembre 2000.
- ^ Ambassadeur auprès de la République fédérale de Yougoslavie.
- ^ Décret du 17 septembre 2003, Journal officiel de la République française 217 du 19 septembre 2003.
- ^ Ambassadeur auprès de la Communauté étatique de Serbie-et-Monténégro.
- ^ Décret du 4 avril 2007, Journal officiel de la République française 81 du 5 avril 2007.
- ^ Ambassadeur auprès de la République de Serbie.
- ^ Décret du 25 août 2010, Journal officiel de la République française 198 du 27 août 2010.
- ^ Vreme - 170 godina diplomatskih odnosa sa Francuskom: Dolazak lađe francuske