Кибалчич (кратер)
Кибалчич (лат. Kibalʹchich) је ударни кратер који се налази на екваторијалној области удаљене стране Месеца.[1] Назван је у част руског револуционара, народновољца и пионира ракетне технологије, Николаја Кибалчича 1966. године.[1][2]
 | |
| Координате | 2.72/N/147.18/W |
|---|---|
| Пречник | 91.7 km |
| Дубина | 2833 m |
| Проналазач | Зонд 3 |
| Епоним | Николај Иванович Кибалчич |
Истраживање удаљене стране Месеца је започето мисијом совјетске сонде Луна 3, која је 1959. фотографисала страну Месеца која није видљива са Земље.[3] Прелетом сонде Зонд 3, 1965. године извршено је и мапирање Месечеве површине, укључујући и Кибалчич, који се поново примећује и на снимцима Зонда 6.[3][4]
На основу новијих података добијених од сонди из совјетског програма Зонд и америчког програма Лунарни орбитер, извршене су одређене корекције и 1970. Међународна астрономска унија прихвата више стотина имена међу којима се налази и Кибалчич.[3]
Настанак кратера се везује за нектаријски период, од пре 3,92-3,85 милијарди година.[5]
Сателитски кратери уреди
| Тесла | Ширина | Дужина | Пречник |
|---|---|---|---|
| H | 2.0° N | 144.2° W | 40 km |
| Q | 0.7° S | 149.0° W | 25 km |
| R | 0.6° N | 150.1° W | 29 km |
Конвенцијом су ове карактеристике идентификоване на лунарним картама стављањем слова на страну средишта кратера која је најближа Кибалчичу.
Извори уреди
- ^ а б „Государственная корпорация по космической деятельности «Роскосмос»”. www.roscosmos.ru. Архивирано из оригинала 5. 12. 2016. г. Приступљено 2020-12-29.
- ^ „Nikolai I. Kibalchich”. New Mexico Museum of Space History (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 12. 2020. г. Приступљено 2020-12-29.
- ^ а б в „THE LUNAR NOMENCLATURE: THE REVERSE SIDE OF THE MOON 1961-1973” (PDF). ntrs.nasa.gov. 1977. Архивирано (PDF) из оригинала 29. 12. 2020. г. Приступљено 29. 12. 2020.
- ^ „"ZOND-6" TAKES PHOTOGRAPHS” (PDF). ntrs.nasa.gov. 3. 12. 1968. Архивирано (PDF) из оригинала 29. 12. 2020. г. Приступљено 29. 12. 2020.
- ^ Wilhelms, Don (1987). The geological history of the Moon (PDF). US Geological Survey Professional Paper 1348. стр. 180.