Корисник:Voodo Child/Радови/Брегалничка битка
| Брегалничка битка | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Другог балканског рата | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Краљевина Србија  Краљевина Црна Гора |
 Краљевина Бугарска | ||||||
| Јачина | |||||||
|
196 батаљона 106 артиљеријских батерија 9 коњичких ескадрона[1] |
229 батаљона 146 артиљеријских батерија разног калибра 28 коњичких ескадрона[2][н. 1] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| ~16.200 погинулих и рањених[3] | ~25.000 погинулих и рањених[3] | ||||||
Брегалничка битка је била битка која се одиграла 29/30. јуна – 9. јула 1913. између српске и бугарске војске и којом је уједно започет Други балкански рат.[н. 2] До ње је дошло изненада, усред преговора око руске арбитраже, у крајње напетој ситуацији, када су бугарске трупе извршиле изненадан ноћни препад (29-30. јуна) на српске положаје на реци Брегалници. Услед недостатка стрпљења, бугарски генерали на челу с краљем Фердинандом, покушали су да територијални спор око Македоније реше војном силом, а не дипломатским путем. Међутим, ствари се нису одвијале онако како је предвиђено, и уместо да доведу велике силе пред свршен чин на Балкану, Бугари су, захваљујући енергичној одбрани српске војске, доживели страховити пораз код Брегалнице.[4]
Позадина
уредиДва дана након што је потписан тзв. Лондонски мировни уговор (1. јун 1913), бугарска Врховна команда је, по наредби краља Фердинанда, издала заповест бр. 234 и директиву бр. 22 о ужурбаном премештању бугарске војске са тракијског на западни фронт, у циљу да се изврши њена концентрација на српској и грчкој граници. То се имало обавити на тај начин што би се искористио максималан капацитет свих железничких, пловних и друмских саобраћајних средстава на свим погодним комуникацијским правцима.[5]
Напад
уредиНаређење за напад на српску војску које је 28. јуна 1913. г., по одобрењу краља Фердинанда, издао генерал Михаил Савов команданту 4. армије гласило је:
Да се не би наше пасивно држање према српским нападима рђаво одразило на морал наших снага, с једне стране, и да се непријатељ не би још више осилио, с друге стране, наређујем да најенергичније нападнете противника на целој линији, не ангажујући потпуно све снаге и не упуштајући се у дужу битку. Постараћете се да се утврдите у Криволаку, на десној обали Брегалнице, коти 550, гребену Богословца, коти у близини села Тахона (Овче поље), коти 550 (код Добрева). Најбоље је да отпочнете пушкарање пред вече и да у рану зору извршите одлучан напад на целој линији. Ову операцију предузети сутра 16. (29) јуна увече.[6]
Сви напори били су узалудни! Привидни мир поремећен је онда када је Бугарима то било најзгодније. Довели су војску, извршили су концентрацију и изненада, са необичном силином, напали су српске предстраже и положаје.[7]
Напомене
уреди- ^ Српски историчар др Саво Скоко је приметио да су подаци које је изнео Христов само приближно тачни, јер у саставу 1. армије нису урачунати Самостална бригада и ополченски батаљон Видинског гарнизона. Такође, у саставу 3. армије била је само 3. бригада 5. дивизије, а не цела дивизија. Види: Скоко, н. д., 324
- ^ Сви датуми наведени у чланку су по грегоријанском календару.
Извори
уреди- ^ С. Скоко, Други балкански рат 1913, књ. 1, Узроци и припреме рата, Београд, 1968, 324
- ^ А. Христовъ, Исторически прегледъ на войната на България срещу всички балкански държави 1913 г., София 1924, 33
- ^ а б Vojna enciklopedija, II izdanje, knj. 2, Beograd, 1971, 6 (Bregalnička bitka)
- ^ Историја српског народа, VI/1 Од Берлинског конгреса до уједињења 1878–1918, Београд, 1983, 194-6
- ^ Скоко, н. д., 338
- ^ А. Гиргиновъ, Народната катастрофа. Войната 1912-1913, София, 1926, 342
- ^ А. Белић, Срби и Бугари. У Балканском савезу и у међусобном рату, Београд, 1913, 157