Мотокултиватор

Мотокултиватор је пољопривредна машина која служи за додатно обрађивање већ узоране земље. Радни делови машине се окрећу великом брзином, што уситњава велике комаде земље. Оптерећења могу бити у распону од 70 до 160 о/мин, зависно од модела. Такође се користе за храњење тла.

Мотокултиватор

Мотокултиватор може бити са мотором са унутрашњим сагоревањем, као и електрични у мањим моделима.

Могу се поделити у неколико типова:

• Мали - са радном ширином од 30-40 цм, која се користе за обраду поља око цвећа и малих стабала. Ти модели су двотактни или имају електричне моторе
• Средње ширине до 90 - 100 цм - Ово су најчешће коришћени мотокултиватори. Њихови мотори се покрећу мотором са унутрашњим сагоревањем и имају више снаге.
• Велики - преко 90 цм ширине. Имају неколико брзина и на њих се већ могу причврстити други додаци (плуг, бразда итд.).

Историја

Основна идеја окопавања тла ради сузбијања корова је древног порекла, и обављана је мотикама или будацима миленијумима пре него што су развијени култиватори. Култиваторе су првобитно вукле теглеће животиње (као што су коњи, мазге или волови) или су их људи гурали или вукли. У савременој комерцијалној пољопривреди, учесталост култивације ради сузбијања корова је знатно смањена употребом хербицида. Међутим, хербициди нису увек пожељни — на пример, у органској пољопривреди.

Ротациону мотику је изумео Артур Клифорд Хауард који је 1912. године почео да експериментише са ротационом обрадом земље на фарми свог оца у Гилгандри, Нови Јужни Велс, Аустралија. Иницијално користећи парни тракторски мотор свог оца као извор енергије, он је открио да се земља може механички обрађивати без узроковања збијања земље, као што је био случај са нормалним орањем. Његови најранији дизајни бацали су обрађену земљу на страну, све док није побољшао свој проналазак дизајнирајући сечиво у облику слова L постављеног на широко размакнуте прирубнице причвршћене за ротор малог пречника. Са колегом шегртом Еверардом Маклиријем основао је компанију за прављење своје машине, али њихове планове је омео Први светски рат. Године 1919, Хауард се вратио у Аустралију и наставио са својим пројектантским радом, патентирајући дизајн са 5 ротационих ножева култиваторске мотике и мотором са унутрашњим сагоревањем. 1920. године.

У марту 1922. године, Хауард је основао компанију Аустрал ауто култиватори, која је касније постала позната као Хауард ауто култиватори. Њено седиште је било у Нортмиду, предграђу Сиднеја, од 1927. године.

У међувремену, у Северној Америци током 1910-их, трактори су еволуирали од чудовишта величине вучног мотора ка мањим, лакшим и приступачнијим машинама. Фордсон трактор је посебно учинио тракторе приступачним и практичним за мале и средње породичне фарме по први пут у историји. Култивација је била донекле накнадна мисао у Фордсоновом дизајну, што се одражавало чињеницом да је чак и само довођење практичне моторизоване вучне снаге у овај тржишни сегмент само по себи била прекретница. Ово је пружило прилику другима да се баве бољом моторизованом култивацијом. Између 1915. и 1920. године, различити проналазачи и компаније за пољопривредне машине експериментисали су са класом машина које се називају мотокултиваторима, који су били једноставно модификовани култиватори са коњском вучом са моторима који су додани ради сопственог погона. Ова класа машина имала је ограничен успех на тржишту. Али до 1921. године, предузеће International Harvester је комбиновало моторизовану култивацију са другим задацима трактора (вучна снага и рад на ремену) да би створили Фармал, трактор опште намене скројен за култивацију који је у основи измислио категорију трактора за лејне усеве.

У Аустралији, до 1930-их, Хауард је било све теже да задовољи растућу потражњу широм света за извозом својих машина. Он је путовао је у Уједињено Краљевство, и тамо је основао компанију Ротари Хоес Лтд у Ист Хорндону, Есекс, јула 1938. године. Филијале ове нове компаније су касније отворене у Сједињеним Америчким Државама, Јужној Африци, Немачкој, Француској, Италији, Шпанији, Бразилу, Малезији, Аустралији и Новом Зеланду. То је касније постала холдинг компанија под називом Хауард Ротаватор Ко. Лтд. Хауардову групу компанија купила је данска фирма Триџ агро група 1985. године, а у децембру 2000. Хауардова група је постала члан Конгскилде индустрија из Сореа, Данска.

Када је хербицидна контрола корова први пут широко комерцијализована током 1950-их и 1960-их, то је поспешило оптимистичко гледиште на свет тог доба у којем би науке као што је хемија увеле ново доба модерности које ће оставити за собом старомодне праксе (као што је контрола корова помоћу култиватора) на сметлишту историје. Тако је хербицидна контрола корова прихваћена веома широко, и у неким случајевима прешироко и исхитрено. У наредним деценијама, људи су превазишли ову почетну неравнотежу и схватили да хербицидна контрола корова има ограничења и спољашње ефекте и да се њоме мора интелигентно управљати. Она је још увек у широкој употреби и вероватно ће и даље бити незаменљива за производњу хране по приступачној цени широм света у догледној будућности; али њено мудро управљање укључује изналажење алтернативних метода, као што је традиционална механичка култивација, где је то практично.

Индустријска употреба

У мери у којој се култивација данас обавља комерцијално (као што је у повртњацима), обично је покрећу трактори, посебно трактори за усеве. Индустријски култиватори могу бити веома различити по величини и облику, од 10 ft (3 m) до 80 ft (24 m) ширине. Многи су опремљени хидрауличним крилима која се склапају како би путовање путевима било лакше и сигурније. Различите врсте користе се за припрему њива пре садње, као и за сузбијање корова између усева у редовима. Култиватор може бити машина која се вуче за трактором помоћу вучне руде; монтиран на три тачке; или монтиран на рам испод трактора. Активни култиватори се покрећу прикључног вратила. Док се већина култиватора сматра секундарним оруђем за обраду тла, активни култиватори се обично користе за примарну обраду тла на лакшим земљиштима уместо орања. Највеће доступне верзије су широке око 6 m (20 ft) и захтевају трактор са више од 150 КС (110 kW) (ПТО) да их покреће.

Култиватори се користе за обављање операција обраде земљишта у многим врстама ораница. Главна функција култиватора је да припреми одговарајуће леје за усев у пре садње, да затрпа усев у тло (помаже да се земља загреје пре садње), да контролише коров, и да меша и инкорпорира земљиште да би се обезбедио усев који расте и има довољно воде и хранљивих материја да добро расте током вегетационе сезоне. Машина има много дршки постављених на доњој страни металног оквира и мале уске шипке на задњем делу машине које изглађују површину земље ради лакшег кретања касније приликом садње. У већини култиватора, хидраулички цилиндри типа један-на-више подижу и спуштају машину и контролишу њену дубину.

Међуредни култиватори

Домаћи плужач. Обратите пажњу на унутрашње и спољашње сечиво за „пометање”.

Главна функција међуредног култиватора је сузбијање корова између редова постављеног усева. Међуредни култиватори се обично подижу и спуштају помоћу куке у три тачке, а дубина се контролише помоћу мерних точкова.

Понекад се називају култиватори за плужење, они обично имају две средишње оштрице које секу коров из корена близу основе усева и преврћу земљу, док два позади замахују даље према споља од средишњих ножева који се баве средиштем реда и могу бити широка од 1 до 36 редова.

Баштенски култиватори

Опрема малих димензија за обраду земљишта, која се користи у малим баштама као што су баште за домаћинство и мале комерцијалне баште, може да обезбеди и примарну и секундарну обраду тла. На пример, ротациона фреза врши „орање“ и „дрљање“, припремајући глатку, растресиву леју. Тиме се не обезбеђује контрола корова између редовима као што би то било остварено зубима култиватора. За тај задатак постоје наменски зупчасти култиватори.

Галерија

• 
  Мотокултиватор у Костинци, Македонија
• 
  Мотокултиватор у Костинци, Македонија
• 
  Мотокултиватор у Костинци, Македонија
• 
  Мотокултиватор у Костинци, Македонија
• 
  Мотокултиватор
• 
  Мотокултиватор

Литература

• Beemer, Rod; Peterson, Chester (1997), Ford N Series Tractors, Osceola, WI, USA: MBI, ISBN 978-0-7603-0289-7. 
• Bryan, Ford R. (2002), Friends, Families & Forays: Scenes from the Life and Times of Henry Ford, Detroit, MI, USA: Wayne State University Press, ISBN 0-8143-3108-4. 
• Bryan, Ford R. (2003a), Henry's Lieutenants, Detroit, MI, USA: Wayne State University Press, ISBN 0-8143-3213-7. 
• Bryan, Ford R. (2003b), Rouge: Pictured in Its Prime, Detroit, MI, USA: Wayne State University Press, ISBN 0-9727843-0-6. 
• Chilton Tractor Journal editors and correspondents (1922-05-01), „Fordson tractor sales open big field for equipment and accessories”, Chilton Tractor Journal, 8 (5): 12. 
• Chilton Tractor Journal editors and correspondents (1922-05-01), „Implements, machinery and parts that have been designed for the Fordson tractor”, Chilton Tractor Journal, 8 (5): 13—21. 
• Ertel, Patrick W. (2001), The American Tractor: A Century of Legendary Machines, Minneapolis, MN, USA: MBI Publishing, ISBN 0-7603-0863-2. 
• Ford, Henry; Crowther, Samuel (1922), My Life and Work, Garden City, New York, USA: Garden City Publishing Company, Inc. Various republications, including ISBN 9781406500189. Original is public domain in U.S. Also available at Google Books. 
• Flink, James J. (1990), The Automobile Age, Cambridge, MA, USA: MIT Press, ISBN 0-262-56055-0. 
• Klancher, Lee; Leffingwell, Randy; Morland, Andrew; Pripps, Robert N. (2003), Farm Tractors: John Deere, Farmall, Ford & Fordson, Crestline Imprints, ISBN 0-7603-1776-3. 
• Leffingwell, Randy (1996), Classic Farm Tractors: History of the Farm Tractor, Osceola, WI, USA: Motorbooks International, ISBN 978-0-7603-0246-0. 
• Leffingwell, Randy (2002) [1998], Ford Tractors, Borders, ISBN 0-681-87878-9. 
• Leffingwell, Randy (1999), America's Classic Farm Tractors, Osceola, WI, USA: MBI, ISBN 978-0-7603-0822-6. 
• Leffingwell, Randy (2003), Tractors: Icons of the American Landscape, St. Paul, MN, USA: Motorbooks, ISBN 978-0-7603-1505-7. 
• Manly, Harold P. (1919), The Ford Motor Car and Truck; Fordson Tractor: Their Construction, Care and Operation, Chicago, IL, USA: Frederick J. Drake & Co. 
• Pripps, Robert N.; Morland, Andrew (1990), Ford Tractors: N-Series, Fordson, Ford and Ferguson, 1914-1954, Osceola, WI, USA: MBI, ISBN 978-0-87938-471-5. 
• Pripps, Robert N.; Morland, Andrew (photographer) (1993), Farmall Tractors: History of International McCormick-Deering Farmall Tractors, Farm Tractor Color History Series, Osceola, WI, USA: MBI, ISBN 978-0-87938-763-1. 
• Wik, Reynold M. (1972), „V - Henry Ford's Tractors and Agriculture”, Henry Ford and Grass-Roots America, Ann Arbor, MI, USA: University of Michigan Press, ISBN 0-472-06193-3. 
• Pripps, Robert N.; Morland, Andrew (photographer) (2004), Ford Tractors, Farm Tractor Color History Series, Voyager Press, ISBN 978-0760320631 
• Ableman, M. (април 1993). From the Good Earth: A Celebration of Growing Food Around the World. HNA Books. ISBN 978-0-8109-2517-5. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Avery, A. The Truth About Organic Foods (Volume 1, Series 1). Henderson Communications, L.L.C. 2006. ISBN 0-9788952-0-7
• Committee on the Role of Alternative Farming Methods in Modern Production Agriculture, National Research Council. 1989. Alternative Agriculture. National Academies Press.
• Guthman, J. Agrarian Dreams: The Parodox of Organic Farming in California, Berkeley and London: University of California Press. 2004. ISBN 978-0-520-24094-0
• Lampkin, N. and S. Padel. (eds.) The Economics of Organic Farming: An International Perspective, CAB International. 1994. ISBN 9780851989112
• Organic Agriculture: Sustainabiblity, Markets and Policies. Organisation for Economic Co-Operation and Development. 1. 1. 2003. ISBN 978-92-64-10150-0. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gabriel, D.; Tscharntke, T. (2007). „Insect pollinated plants benefit from organic farming” (PDF). Agriculture, Ecosystems and Environment. 118 (1–4): 43—48. doi:10.1016/j.agee.2006.04.005. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 12. 2014. г. Приступљено 14. 11. 2021. 
• Kuepper, G. and L. Gegner. Organic Crop Production Overview., ATTRA — National Sustainable Agriculture Information Service. August 2004.
• Markandya, A. and S. Setboonsarng. 2008. Organic Crops or Energy Crops? Options for Rural Development in Cambodia and the Lao People's Democratic Republic. ADB Institute Research Policy Brief 29. ADBI, Tokyo.
• Smil, V. (2001). Enriching the Earth: Fritz Haber, Carl Bosch, and the Transformation of World Food. MIT Press. ISBN 978-0-262-19449-5. 
• Wheeler, S. A. (2008). „What influences agricultural professionals' views towards organic agriculture?”. Ecological Economics. 65: 145—154. doi:10.1016/j.ecolecon.2007.05.014. 

Спољашње везе

• Terminology and Definitions for Agricultural Tillage Implements Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2012)
• Agricultural Machinery Management Data Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2012)
• Field cultivator patent